Исламска држава се шири, њени противници се свађају

Операције на бојиштима у Сирији и Ираку прикивају пажњу светске јавности, док се иза линија фронта, на потезу од Авганистана до Египта и Либије, одвијају стратешки још важнија престројавања у борби са Исламском државом. Опасност од те џихадистичке организације, која мање ћелије и снажније испоставе има у десетак земаља, на сарадњу тера старе непријатеље и забија клинове између досадашњих савезника.

Према још непотврђеним извештајима, чак и шиитска велесила Иран преговара са радикалним сунитским покретом талибана око тога како да обуздају инфилтрацију ИД на север Авганистана, где су учестали терористички напади. Техеран, под вечитом сумњом да је спонзор шиитских радикала широм региона, постао је осовина отпора сунитском џихадизму ИД. Без бораца и пара које шаље Иран Башар ел Асад се не би ни о чему питао нигде у Сирији, па ни на оној последњој трећини њене територије коју према последњим проценама још некако успева да држи. Шиитске милиције под контролом Ирана обуздавају ИД у Ираку, чија регуларна војска једва да функционише упркос америчком новцу, обуци и ваздушној подршци.

Затечен губитком провинције Анбар, Багдад се ни за додатну помоћ не окреће само Вашингтону него и Москви. Ирачком премијеру Хајдару ел Абадију су руски председник Владимир Путин и министар спољних послова Сергеј Лавров понудили сарадњу у области војне технологије и „сваку помоћ у настојању да порази ИД”. Очекује се да ће Абади добити руско оружје без услова какве поставља Америка за своје испоруке те врсте. Вашингтон, наиме, тражи да шиитски режим у Багдаду оружје расподељује и сунитским племенима вољним за борбу са ИД, екстремистима из исте гране ислама. Абадијева влада на речима није искључива према сунитима као што је то био кабинет његовог претходника, али њихово поверење поткопава уздањем у шиитске милиције мада су неке од њих над сунитима у крајевима које су ослободиле од ИД починиле тешке злочине.

Идеју Америке да директно шаље оружје ирачким сунитима и Курдима Абади држи на леду. Расцеп међу савезницима око дугорочне стратегије против џихадиста као да се помаља и на линији Ријад–Каиро. Египат је подржао нападе Саудијаца на шиитске побуњенике у Јемену, за које се сумња да имају подршку Ирана, али је незадовољан тиме што саудијски краљ Салман и Турска толико желе да у Сирији оборе Асада, још једног штићеника Техерана, и што не пазе довољно на то стиже ли њихова помоћ само до умерених устаника или и до екстремнијих исламиста повезаних са Ал Каидом. Око тога руке с Турцима и Саудијцима обарају и Американци.

Према визији Саудијске Арабије, штит од најезде ИД, али и оруђе за потврду регионалне доминације Ријада, угрожене експанзијом Ирана, требало би да буду заједничке војне снаге са савезницима из Персијског залива и околине. Али, њихово формирање је још неизвесно. У међувремену, засад безуспешном интервенцијом у Јемену Саудијци су само повећали хаос и ненамерно ослободили простор за јачање ИД у тој земљи. Сада ИД напада и делове Саудијске Арабије, и то оне најбогатије нафтом а настањене шиитима, провоцирајући их да закључе како се сунитски режим не претрже од напора да их заштити. И то је још један разлог да се краљ Салман замисли над опоменама Америке и Египта. Као што је безусловном одбраном јеменског режима навукао себи на врат невоље са ИД, рушењем Асада у Сирији по сваку цену могао би ободрити и Ал Каиду, коју су Саудијци пре десетак година једва истерали из земље.

Египат и на своју руку предузима шта може како би се заштитио, јер му се ИД није примакао само са истока и југа, из Сирије и Јемена, него и са запада, преко Либије. Тамо је ИД први пут готово ставио под контролу један већи град, Сирте, након чега је почео да шаље још више бомбаша самоубица и друге крајеве земље растрзане грађанским ратом и пре него што је ИД до ње стигао. Поглаварима либијских племена који су прошле недеље посетили Египат обећана је помоћ у борби са исламистима, али ни евентуални успех на том фронту не би био довољан да се у Каиру мирно спава будући да се на верност „калифату” заветовао и нигеријски Боко харам, а претпоставља се да је ИД убацио своје ћелије и у Алжир.

Египат се не брине само за своје границе него и за то колико џихадисти по њему роваре изнутра, и то не само по Синају, где је ИД већ показао своју смртоносност. Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је од учитеља у верским школама, пренео је Ројтерс, затражио да спрече бујање радикалних тумачења која су постала „извор напетости, опасности, убијања и уништења у остатку света”. Заиста, према последњој процени Уједињених нација, око 25.000 бораца у џихадистичким покретима регрутовано је из чак стотину земаља, што такође показује колико је нужна боља координација противника ИД, Ал Каиде и осталих екстремиста.