Погибија Намана Демољија из Приштине ових дана у Сирији где се као добровољац борио на страни устаника, поново покреће питање односа традиционалног ислама и секуларизма на Косову.
Лаичка држава и секуларизам последњих година на Косову озбиљно су угрожени. За то је крива и Исламска заједница која „није способна да нормалним путем развија религијски живот, служи народу и проповеда ислам“, сматра Исмаиљ Хасани, универзитетски професор из Приштине. Као резултат тога све су евидентнији случајеви испољавања исламског фундаментализма, каже Хасани. „Није тешко само погледати младе људе који носе браде, начин одевања… Ти су млади људи више налик на људе Средњег истока него чиста албанска раса, лепи дечки, лепе женске, које, по моме, стварно не изгледају као што су пре изгледали људи“, наводи професор Хасани.
Ситуација „много боља него у региону“
Његов колега Антон Бериша, са катедре за социологију Универзитета у Приштини, има нешто другачије мишљење. Он сматра да је ситуација на том плану „много боља него у региону“. Бериша подсећа да су настојања да се религија уведе у школе пропала, а свега три одсто испитаника је пре неколико месеци изјавило да им је вера битнија од нације те да Косово има, кажу, „преча посла“.
Што се вехабија тиче и оних који у последње време практикују ислам непримеран косовским просторима, професор Бериша оцењује да „они не представљају неку реалну опасност.“ „Те вехабије и ти покрети постоје. Они су у одређеним ситуацијама имали сукобе са традиционалним религиозним круговима, али ван тих кругова, није било никаквих чарки, никакве нетрпељивости, нити се осећа покушај да испливају на површину као фактор који може да дестабилизује заједницу.“
Исмаиљ Хасани, иначе социлог религије, сматра да нема времена за губљење. Влада, каже, треба да формира Министарство вера, ако не жели да има већих проблема. Она, у сарадњи са „исламском и осталим верским заједницама треба да покуша да исправи оно што не иде у одређеном правцу“. „Ако се ствари не буду тако развијале, сумњам да ће се десити оно што је био случај у Босни – са тим натписима на арапском; уместо натписа улица, села, или градова (на босанском), увођени су натписи на арапском језику. Срамота је да се тако нешто ради и да се тако нешто помишља у 21. веку“, закључује Хасани.
Албанци са Косова су већински муслимани, има свега 60-ак хиљада католика и врло мало православаца. Када 1. септембра прошле године директор једне средње школе у Приштини, пред камерама, није примио ученицу јер је имала мараму на глави, избиле су демонстрације. Неких посебних негативних последица, осим осуде тог чина и поновног захтева за увођење религије у школе, међутим, није било.
Аутор: Рефки Алија, Призрен
Одг. уредник: Немања Рујевић
Дојче веле
