„На Балкану се не ствара Велика Албанија. То је само покриће за стварање нове исламске државе (…) после Македоније сви су на удару. Већ су оивичене границе у Грчкој (Јањина), Македонији (Илирија), Србији (Дарданија) и Црној Гори (Малесија). Проблем је само што се границе некада Велике Албаније а данас некакве „нове европске исламске државе“ скоро свакодневно надимају и шире у струку па су, рецимо, у Србији некада биле закључно са Прокупљем поред Лесковца и Врања и сада проширене на сам Ниш, са нишко-лесковачком котлином и све јужно од Ниша. У Црној Гори та „граница“ некада је ишла са Рожајем, Плавом, Тузима до близу Бара, а сада су у близини Будве са Петровцем, зетском долином и Подгорицом са Беранима. Тако и у Македонији-требало је са Кумановом прећи аутопут и обезбедити залеђину Прешеву и Сурдулици. Мало су спорији у наступу према Грчкој. То ће бити нека задња фаза“, говори Стеван Ђуровић, бивши начелник Службе безбедности Приштинског корпуса за недељник Сведок.[i]
И, заиста, теледириговани догађаји на простору Балкана (Република Српска, Македонија), инциденти са јасним порукама о повратку пројекта Велике Албаније (дрон са заставом Велике Албаније на фудбалској утакмици у Београду), запаљиве поруке албанског премијера и званичника тзв. Косова, упозорења наводних припадника ИДИЛА у Црној Гори-све упућује да овај пут сведочимо много ширем пројекту који прети да по верском основу радикализује Балкан, и тако га запали. И, не само то. С, значајне геостратешке позиције Стари континент тако постаје лака мета. Циљ јасан. Потенцијалне безбедносне претње давно обрађене. Одлуке носиоца власти, правовремено обавештеним о растућем вехабијском покрету, припадницима Ал-Каиде, везама са ИД, и незанемарљивој логистичкој мрежи, најблаже речено су проблематичне. Или нису? Када се балканска политичка елита проматра кроз перспективу инсталирања Западу лојалних извршиоца одлука које се доносе у вашингтонској централи, онда је и потпуно јасно зашто поједини чланови клуба „одабраних“ нису предузимали адекватне мере у супростављању процесу који је сада почео да метастазира и за који прави одговор нема ниједна појединачна безбедносна служба на Балкану.
А, све је почело (макар у фази којој сведочимо) на српском Косову и Метохији када су терористе пресвукли у борце за слободу а онда тај нови бренд тероризма извезли у свет гдегод је требало остварити геостратешки циљ: „Иза тероризма и побуњеника на Балкану и режираног сценарија свих дешавања стоји пре свих Америка која хоће да преко овог простора управља Европом (…) ми данас на Балкану имамо око сто хиљада ратника који су ратовали за идеале и неке своје циљеве на просторима бивше велике Југославије, посебно БиХ, Хрватске и КиМ, а они су ту у нашој близини“[ii], прецизира Ђуровић. Али не само он. Наиме добар део обавештајног кадра, како бивше велике Југославије, тако и новонасталих република у последње време износи скоро идентичне ставове и упозорава да је Балкан на корак од амбиса у који ће га (и овај пут) увући теледириговани терор. Иван Бабановски, бивши високи функционер обавештајне службе СФРЈ, после Македоније, данас професор безбедности у Скопљу, подсећа на план „Балкан 2020“ једног од лидера Ал-Каиде Ал Завахирија који је Балкан видео као полигон за продор џихада ка срцу Европе- Француској, Немачкој, Данској и Енглеској.
„План исламизације Балкана је у суштини доспели рачун за паре које су примале поједине политичке и невладине организације и појединци на име спонзорства и финансирања политичких кампања одређених муслиманских кадрова“[iii], истиче Бабановски. Предраг Ћеранић, бивши високи функционер угашене обавештајно-безбедносне службе Републике Српске везу између ИДИЛ-а и Велике Албаније види као споједе посуде које активира даљински управљач који се налази у истим рукама: „Пошто запале Балкан, следи завршна фаза-пребацивање борбених група ИДИЛ на Закавказје и ширење калифата на простору Русије. Контекст је, значи, шири и упућује на геополитичко одмеравање снага између САД и ЕУ с једне, и Русије и Ирана, с друге стране“, закључује Ћеранић.[iv] У, свему томе, свака појединачна бивша југословенска република, данас после толико пропуштених прилика и са пуним сазнањима о перспективи која нам је постала ужасна свакодневица представља олупину коју на дно геостратешког мора може погурати талас осредње јачине.
Где је Србија у свему томе? Да ли је чека крвави Видовдан? Колико је успела америчка операција „Орао“? Какав је сценарио спремљен за српског премијера у Вашингтону и Тирани? Колико нам је времена остало до (још једне) балканске буктиње-о свему томе у наставку…
——
[i] Сведок, 19. мај 2015, број 982-983, страна 5
[ii] Исто стране, стране 5 и 6
[iii] http://www.glassrpske.com/plus/teme/Ivan-Babanovski-Balkan-kapija-za-prodor-Al-Kaide-u-Evropu/lat/54892.html
[iv] http://www.tvmost.info/vesti/albanija_i_islamska_drzava_kao_spojene_posude_/19779
слика http://nashidni.org/obschestvo/9052-islamskiy-halifat-sozdal-sobstvennuyu-policiyu.html
*http://wp.me/p1Fuk8-HKk
Марина Рагуш, Фонд Стартешке Културе
