Истраживање показује да медији на различите начине прате оно што се дешава са Европском унијом и Русијом. 33 одсто текстова о ЕУ има негативну конотацију, док 26 одсто о Русији има позитивну конотацију. Истраживање показује и да дневни лист Блиц нема текстове о ЕУ, док је од укупно осам негативних текстова о Русији, седам објављено у том листу
Светски лидери који се најчешће појављују на насловним странама медија у Србији су председник Русије Владимир Путин (111 текстова) и немачка канцеларка Ангела Меркел (61)
НАЈВЕЋИ број текстова на насловним странама дневних листова у Србији у прва три месеца ове године био је посвећен председнику Српске напредне странке и председнику Владе Србије Александру Вучићу 661 текст, односно око 34 одсто свих текстова, показују подаци Медијаметра.
Медијаметар излази четири пута годишње. Овим бројем обухваћен је период од јануара до марта 2016. године и дневне новине Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир и Политика, као и недељници Време, Недељник, NewsWeek, НИН и Печат. Узорак чине 1.924 текста насловна дневних новина.
Друго место према броју насловних страна припада председнику Србије Томиславу Николићу (232) и треће председнику Социјалистичке партије Србије и министру спољних послова Ивици Дачићу (225).
Највише текстова Вучићу је било посвећено на насловним странама дневног листа Данас, а најмање у дневном листу Ало, који је уједно и лист који је објавио највише текстова у којима се Вучић помиње у позитивном контексту.
У овом тромесечју било је 40 одсто више текстова у којима се Вучић помиње у негативном контексту, него у претходном кварталу, речено је на конференцији.
Министар који се највише помиње у негативном контексту је Дачић (28), министар унутрашњих послова Небојша Стефановић (15) и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић (11).
Од опозиционих лидера најчешће су се на насловним странама помињали председник Социјалдемократске странке Борис Тадић (188), председник Демократске странке Бојан Пајтић (184) и председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ (143).
У негативном контексту најчешће се помиње Пајтић (27,17 одсто), председница Демократске странке Србије (18,42 одсто) и председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић (15,15 одсто).
Странке су у овом кварталу биле три пута заступљеније него раније, највише текстова било је о СНС и СПС, а било је и 50 одсто више текстова о опозицији него раније, али се они најчешће помињу у негативном контексту, у чему предњаче текстови о ДС (45).
Најзаступљеније теме у прва три месеца ове године биле су унутрашња политика и избори, док је привреда била на трећем месту, док се најмање писало о економији. Како се наводи у само 34 одсто текстова било је баланса између две стране.
У Информеру 40 одсто свих текстова садржи неименоване изворе, док их је у Политици најмање шест одсто. Неименованих извора највише има у текстовима о правосуђу, спољној политици и домаћој политици.
Истраживање показује да медији на различите начине прате оно што се дешава са Европском унијом и Русијом. 33 одсто текстова о ЕУ има негативну конотацију, док 26 одсто о Русији има позитивну конотацију. Истраживање показује и да дневни лист Блиц нема текстове о ЕУ, док је од укупно осам негативних текстова о Русији, седам објављено у том листу.
Светски лидер који се најчешће појављује на насловним странама медија у Србији је председник Русије Владимир Путин (111 текстова) и немачка канцеларка Ангела Меркел (61).
Недељници су пре свега били фокусирани на изборе, а на насловним странама доминирали су интервјуи.
Сви недељници били су критични према власти, док је један део био критичан и према опозицији.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић казао је да се јавност не бави политиком Владе, већ ликом Александра Вучића, као носиоца политике.
Он је оценио да је имиџ опозиције персонификован у Вучићевом лику и да је негативан, али и да је имиџ опозиције негативан.
Бета
фото: телепромтер
