Два пакета од укупно 1.159.270 акција држави су продали немачки Дег Дојче фонд и шведски Сведфунд. Министарство финансија јуче није одговорило на питања Данаса о овој трансакцији, али је ова куповина најављена још у јавном позиву за прикупљање писама о заинтересованости за Kомерцијалну банку. Тамо се наводи да је Србија власник 41,75 одсто акција Kомерцијалне и да ће током тендерског поступка продаје ове банке стећи додатних 41,47 одсто акција од осталих великих акционара – ЕБРД, ИФЦ Цапитализатион Фунд, ДЕГ и Сwедфунд.
С овом куповином држава је стекла већинско власништво у Kомерцијалној банци јер уз ових 48,6 одсто контролише и 1,9 одсто акција у власништву Југобанке у стечају, а посредно и 1,7 одсто акција државног Дунав осигурања.
Ово је такође отклонило дилему и да ли су међународни фондови активирали пут опцију коју су имали у уговору о докапитализацији из 2009. године. Наиме, ЕБРД је постала мањински акционар Kомерцијалне банке 2006. године, када је са државом потписала уговор о докапитализацији 25 одсто капитала те српске банке, а нова докапитализација уговорена је крајем 2009. године под руководством Млађана Динкића, када су ЕБРД, ИФЦ, ДЕГ и Сведфунд уложили 120 милиона евра.
Они су тада добили право да продају држави своје акције по тада договореној цени (252 милиона евра укупно) ако се не уђе у приватизацију у одређеном року. Држава је тај рок пробила, а остала је дилема да ли су фондови активирали опцију или ће окушати срећу на тендеру. Ненад Гујаничић из Моментум секјуритиз истиче да је ово сигнал и да ће цена Kомерцијалне у приватизацији бити мања од ове која је исплаћена фондовима.
„Да има шансе да на тендеру цена буде и близу ове верујем да фондови не би активирали опцију. Сада остаје да се види по колико ће држава продавати акције. Ако би продала мањи пакет, рецимо од 51 одсто, могли би да добију већу цену, али ако буду продавали 83,23 одсто с колико ће максимално располагати, тешко да ће неко дати око 700 милиона евра за Kомерцијалну банку“, оцењује Гујаничић.
Немачки и шведски државни фондови добили су за једну акцију 4.447 динара односно око 37 евра. По овој цени 100 одсто Kомерцијалне банке је вредновано 633,8 милиона евра.
С друге стране, акцијама Kомерцијалне банке јуче ујутро се трговало по цени од 2.780 динара или 23,5 евра, а до краја, дана цена је нарасла на 2.900 динара. То значи да је држава страним инвеститорима морала да плати 53 одсто већу цену за њихове акције од цене која је важила на берзи.
Ако држава откупи и акције ЕБРД (24,43 одсто) и ИФЦ (10,15 одсто) по истој цени мораће да „истресе“ још 214 милиона евра.
Ова цена акција је око 1,1 пута веће од књиговодствене цене банке и то је рецимо вредност за коју се спекулише да је Сосијете банка продала своју српску банку мађарској ОТП банци.
Уколико би држава на крају успела да Kомерцијалну прода за укупно 500 милиона евра, колико су неки медији писали да би било задовољавајуће за државу, то значи да би била на губитку близу 50 милиона евра због пристајања да уговором из 2009. године гарантује откупну цену међународним фондовима. Уколико продајна цена целе банке буде 634 милиона евра држава ће бити на нули што се тиче пакета акција међународних фондова, а ако цена буде већа држава ће на њима зарадити.
Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс
