Ни три дана откако је председник Томислав Николић објавио да њега и Александра Вучића, неовлашћено прислушкују, нема одговора на питање ко сме да се усуди да ставља под оперативне мере двојицу од тројице кључних људи у држави. Не само да се зна ко је и из каквих интереса то урадио, него се чини да су се ствари током јучерашњег дана још више искомпликовале.
Додатну компликацију унела је изјава премијера и министра унутрашњих послова Ивице Дачића, јер из његовог обраћања произилази да Вучић није прислушкиван, већ да је, како је рекао, „Управа криминалистичке полиције тражила листинге телефонских разговора не знајући да је у питању Вучићев телефон”. Дачић ниједном речју није споменуо Томислава Николића, ни то да ли је телефон председника Србије прислушкиван или су и у његовом случају проверавани листинзи. Поврх свега, јавност је остала ускраћена за одговор на питање да ли иза свега стоје политички интереси или се иза свега крију поједине неименоване моћне интересне групе, односно да ли је реч о српској верзији „Вотергејта” или нечем сасвим другом. Једино што се са сигурношћу зна то је да је БИА пре четири дана обавестила Александра Вучића да му се телефон прислушкује и да му је због тога повећано обезбеђење. Николић и Вучић се јуче нису оглашавали овим поводом.
Министар унутрашњих послова се придружио захтевима потпредседника владе и председника Николића, да се испита о чему је реч и додао да је било примера да се скидају листинзи и његових најближих сарадника.
Ако се претпоставља да „интересне групе” стоје иза неовлашћеног прислушкивања, онда се поставља питање ко је „из врха полиције” потписао такав налог и из којих разлога. У том контексту јуче се спомињало име Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, који је наводно потписао налог којим је допуштен увид у листинге Вучићеве комуникације. Међутим, више извора нашег листа из МУП-а Србије, тврде да Миловић, један од најискуснијих и најнаграђиванијих полицајаца, никада није припадао било каквим „интересним групама”. Више наших независних извора рекло је да Миловић сасвим сигурно никад не би потписао налог који би довео до нарушавања приватности највиших државних функционера. Исти саговорници нашег листа наводе да је могуће да је неко злоупотребио печат са Миловићевим потписом, јер се тај печат дневнокористи за неколико десетина налога за увид у листинге.
Пословично сумњичави полицајци, наводе и да би све то требало испитати како би се утврдило да ли је било злоупотребе од самог Миловића или да се, с друге стране, одбаци нека врста љаге са имена овог чувеног полицајца.
По налогу премијера и министра унутрашњих послова Ивице Дачића, јуче су инспектори Сектора унутрашње контроле започели проверу целог случаја. Најважније питање свакако јесте да ли су полицијска овлашћења, у које спадају провере листинга и прислушкивања, обављена у складу са законом. Незванично, провериће се и све евиденције, јер сасвим сигурно постоји траг о томе ко је ушао у систем да би проверио Вучићев телефон.
Оно што је најбитнијеу овој причи јесте недостатак или лоше функционисање система који се односи на прислушкивање или проверу листинга. Саговорник „Политике”, високопозиционирани функционер МУП-а и полицајац са вишегодишњим искуством, својевремено је предлагао да се у МУП уведе такозвани систем звона који би могао да случајеве, попут овог, врло брзо открије.
То се, према речима нашег саговорника, ради тако што се у систем уведу сви бројеви телефона важних државних функционера, па се посебно означе. Када неко уђе у систем да провери број телефона функционера или неки други податак о њему, систем онда сам реагује и алармира службе задужене да се старају о безбедности. На тај начин се истог момента зна да неко хоће да провери податке који би могли да угрозе безбедност или наруше приватност неког функционера. Уосталом, каже он, вероватно је помоћу таквог неког или сличног система и откривено да се Вучићев телефон проверава.
На недостатак система контроле листинга указивали су и Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, и Саша Јанковић, заштитник грађана. Управо њих двојица су предложила 14 мера које би требало да уведу минимум реда у област пресретања комуникације, али се ништа од тога досад није остварило.
–Заправо нико у земљи не зна колико је оваквих случајева – рекао је Шабић, додајући да је од само једног провајдера добијена информација да се годишње пресретне комуникација у око 270.000 случајева, а у Србији функционишу четири провајдера.
Он је нагласио да на годишњем нивоу буде и нешто више од 4.000 случајева када се та активност обавља на законски прописан начин, али и тада у више од половине случајева без образложења.
–То значи да систем постоји на основу страха од ауторитета власти, а не закону – рекао је Шабић.
——————————————-
Тражили и Ракићеве листинге
Тражило је и листинге разговора Миодрага Ракића, претходника Александра Вучића, на месту секретара Савета за националну безбедност.
Сви телефони Ракића некада а сада Вучића налазе се у Безбедносноинформативној агенцији која контролише да ли их неко прислушкује, тражи да види са ким су разговарали или покушава да утврди преко којих базних станица разговарају. Ово последње је важно да се прати нечије кретање, што је једна од претпоставки за успешан атентат.
Као и у случају Вучића, БИА је лако утврдила када је и ко тражио листинге разговора Миодрага Ракића. У БИА се покаже са ког рачунара из МУП-а је послат налог. И утврдило се да је шеф тог одељења МУП-а био на одмору, није потписао захтев.
И један од полицајаца који ради на том компјутеру је објаснио: „Пермутовали смо број телефона, хтели смо да видимо са ким разговара један од нарко-дилера.”
На то објашњење, кажу, Ракић се насмејао. Не знамо шта је тим поводом урадио. А нешто је морао да уради. Д. Б.
———————————————————-
ЛДП тражи хитну седница Одбора за одбрану
Либерално-демократска партија (ЛДП) затражила је хитно одржавање ванредне седнице Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије, на којој ће се говорити о проблемима у безбедносном систему који су, како се наводи, последица борбе за политичку превласт унутар служби.
Заменик председника ЛДП-а и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове Ненад Милић рекао је за агенцију Бета да последње информације које указују да су прислушкивани председник Србије Томислав Николић и потпредседник владе Александар Вучић морају добити своје одговоре у институцијама, а не у медијима. „Сматрамо да би било добро да буде одржана заједничка седница Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за контролу служби безбедности”, казао је Милић.
Политика, БЕТА
