Одавно Јагодина предњачи у много чему па је било логично да и у свету секси забаве буде испред других, него је специфичност делатности била таква да се господар Јагодине није много хвалисао тиме. Могло је оно 3.000 динара за госпођу, али 100 или већ колико евра за госпођице би упалило сигнале сумње у погледу мотива толике великодушности, па је тајна јагодинског алфа мужјака и истоименог хотела специфичне намене била строго чувана све док она досадна Мариника Тепић није и ту уплела прсте. И уместо да се бави зоо вртом, жирафом, музејом воштаних фигура и аква парком нашла је да открива журке за одабрану господу и коалиционе партнере са специјалним гошћама које су имале задатак (само што, изгледа, неке нису имале довољно година) да их растерећују после захтевних државничких послова.
Ово чак и није била нека ексклузива, јер је о томе пре четири године проговорила и Ана Брнабић, тада министарка, али то је некако прошло испод радара, ваљда зато што Ану ионако не узимају за озбиљно. Како је Брнабићка тада изјавила за једне новине, Драган Марковић Палма је позвао на „бунга-бунга“ журке, на којима се, како јој је објаснио, сви забављају, певају и на којима могу да се љубе мушкарци са женама, жене са женама, али не и мушкарци са мушкарцима. Шта се Ани ту није допало па није отишла немам појма, али неки су, по свој прилици, ишли – помињу се високи дужносници СПС-а који се откако је мучна афера отворена ћуте као заливени оним воском из Палминог музеја воштаних фигура. Једино Дачић каже да је тамо ишао само на концерте, предизборне скупове и да обилази музеје.
Не оглашава се ни владајућа странка, режимски таблоиди упадљиво штеде на насловним странама у вези ове вести – тек понеки унутра пренесе Палмину љутњу и деманти, само се Палма разгаламио, објашњава, виче, прети а стигао је и да оде у општинско тужилаштво, иако га отуд још нико није звао. Ко вели, да се ја самопријавим, још само да затражи да иде на полиграф па да више нико не посумња у његову невиност – један од прозваних се већ пријавио за свемогући детектор лажи и истине.
Е, сад. Осетљива је ово прича и није се лако одредити а да човек не ризикује неко огрешење, али постоји нешто што евентуалну принципијелност ( по систему презумпција невиности, нека истражни органи раде свој посао, нико није крив док се не докаже супротно и тако даље…) чини кукавичлуком, окретањем главе и затварањем очију и то управо због чињенице да истражни надлежни органи не уливају неко поверење да ће ствар истерати на чистац. Нарочито органи на локалу који не позивају прозваног, него прозвани позива њих да реагују.
Ево, на пример, када је оно Ана Брнабић и то као високи државни службеник јавно у интервјуу признала да је од Палме добила позив за раскалашну журку, је ли се неки орган можда распитао о чему се ради, ко то долази на те журке, има ли у томе нечег противзаконитог или је то третирано као подразумевајућа играрија у достигнутом нивоу декаденције локалног моћника? Нико ништа.
Да није било медија и јавности, онај Јутка од Бруса би још увек тамо „волкао“ и малтретирао женски свет далеко од руку правде, а силник из Гроцке некажњено палио куће оних који му се замере. Дакле, о овоме се не сме ћутати, мора се говорити на сва уста јер, бојати се, да јагодински „бунга-бунга“ бунгалови нису једини објекти те врсте у скомрачним буџацима земље Србије којима владају нововековне аге и бегови на основу партијског хатишерифа и слепе послушности тамошњег живља које им се не сме супротставити.
Локални моћници претварају општине у своје прћије у којима им је све дозвољено, уз власт иде моћ, уз моћ долазе бахатост и безобзирност, на крају се завршава у обести у којој се излази у сусрет најнижим страстима и перверзијама.
Под два, у овом јагодинском случају се помиње подвођење малолетница што ствар чини још деликатнијом и проблематичнијом и ако би се то утврдило као истина не би само повукло одговорност јагодинског велможе већ и државног естаблишмента по вертикали. Није ли управо Ана Брнабић у тренутку када је добила позив од Марковића за „бунга-бунга“ забаву била министарка државне управе и локалне самоуправе? Па како се онда, по логици функције коју је обављала, не запита и не нареди да се провери на шта је то мами „локални самоуправљач“, него је то испричала као анегдоту у пригодном новогодишњем интервјуу?
Ко је овакве ствари прогласио подразумевајућим и преко њих навукао копрену ћутања док случајно не процуре или дође тренутак да се политички употребе за ломљење кичме онима које они одозго отпишу? Оне девојчице му дођу само као средство једнократне употребне вредности.
Вероватно се и Палми по глави мота да то није дошао неки такав тренутак, да му је негде исписан „expiry datе“ и изаткан свилен гајтан, једино га збуњује што су оптужбе дошле од опозиционара, али сумњу појачава упадљиво ћутање коалиционих партнера. Зато и удара као рањени лав, пардон, тигар у кавезу, острвљајући се на кључног сведока и покушавајући да га дезавуише његовом партијском припадношћу. Хоће рећи, ако је „човек у џемперу“ члан Ђиласове странке, тај лаже по дифолту, што баш и није неки алиби.
Нико му директно неће рећи о чему се ради, али ако сви около наставе да ћуте а пикантерије најпосле искоче на насловне стране режимских огласних табли, знаће да је пуштен низ ладну Мораву а тад више ни она неће моћи да га опере. У сваком случају, какав год био расплет, ова ствар не сме да се заташка. Ионако их је већ превише под оним пословичним тепихом, почеле су да провирују са свих страна.
Ранко Пивљанин, Нова.рс
