Србија

Исповест лекарке заражене короном: Свесно су нам угрозили здравље

Исповест лекарке која у KБЦ „Звездари“ лежи као пацијент од коронавируса неком ће служити за наук, некоме на част, али никога неће оставити равнодушним.

– Ово је поглед из моје болесничке собе у KБЦ „Звездара“. Наравно да, као лекар, нисам имала довољно заштитне опреме, наравно да сам радила са Цовид-19 позитивним пацијентом за ког нисмо знали да је позитиван… и наравно да сам убрзо добила симптоме – речи су којима започиње потресна прича.

– Тачно се сећам тог позива увече, када ме је после дневне смене од 12 сати звао шеф екипе да ми јави да је један од пацијената ког сам током смене збрињавала Цовид позитиван. Остало је само да чекам и да се уздам јер никад нисам имала проблематична плућа.

Ова лекарка наводи да је најпре имала малу, потом већу, па температуру која није могла да се спусти ни лековима. Затим су почели остали симптоми – бол у грлу, сув кашаљ, па упорна главобоља. Другог дана почело је стезање у плућима и – све јој је било јасно.

– Сутра ујутру сам се јавила колегама на Инфективној клиници, на РТГ обострана упала плућа, хитна хоспитализација у KБЦ „Звездара“ коју су, мислим, тек тада отворили за пријем. Била сам прва у четворокреветној соби која се напунила за мање од 24 часа. Сестре су биле потресене јер им је претходни дан умрла колегиница 1987. годиште, која се заразила од Цовид-19 позитивног пацијента. Три дана су непрекидно стизали пацијенти у KБЦ „Звездара“. Током једне ноћне смене од осам сати имали су 80 пријема. А лекари, сестре, спремачице су сви неуморно радили.

Саосећање и разумевање за колеге од стране ове лекарке је велико. Иако мучи своју муку и бори се са болешћу, имала је времена да примети љубазност код колега.

– Хтела бих да се захвалим свим сестрама, лекарима, спремачицама KБЦ „Звездара“, да похвалим изузетну организацију, људски однос, бригу, бодрење док раде осам сати смене под опремом, а да не могу ни да једу, ни пију воде ни до тоалета. Магле им се заштитне наочаре, имају по два пара рукавица за број веће, сестре практично на слепо боду вене, сви се презнојавају под опремом а та опрема тамо нису скафандери, најчешће су шуштали пролазећи ходником изгледајући слично овоме… Организација KБЦ „Звездара“ је била врхунска, урадили су максимално у односу на оно са чим располажу. Поред сваког кревета је био кисеоник, смеће се празнило пет, шест, седам пута дневно, ако нема спремача, празниле су сестре, брисали су се подови два пута дневно, кваке, лавабои, славине. Један дан су нам рекли да позатварамо све прозоре и врата, да нико не излази сат времена, ради се дезинфекција унутра и споља. Нека ужасно бучна машина је дрндала 45 минута, још 45 минута нико није смео напоље, кажу сестре после „Руси донели неко чудо“.

Након тога, ова девојка се обратила и онима који се жале на кућни карантин и изолацију.

– Гледам како се људи жале на кућни карантин. Рећи ћу вам само ово… Слобода је кад можеш да дишеш пуним плућима. Слобода је кад можеш да спаваш у свом кревету. Слобода је кад можеш да спаваш у ком хоћеш положају а да те не боде браунила ако савијеш руку. Слобода је да кући можеш себи да спремиш шта пожелиш, а да не зависиш од болесничке хране (која је била врло пристојна, и то бих похвалила). Kасније смо се организовали па су породице и блиски предавали пакете на улазу, а сестре разносиле по собама. Слобода је кад не видиш како други дан хоспитализације ходником прогуравају мртвог човека, човека умрлог две собе од моје, одељење где су, као, лакши пацијенти. Слобода је кад ти ујутру не уђе медицинска сестра у собу и каже „Даме, скините све личне ствари, шналице, прстење, ланчиће и вратите породицама, знате зашто сте овде, знате шта све може да се деси“… Kад тад нисам умрла. Нико од нас ништа није вратио, хтели смо и ми кући с нашим ланчићима.

За крај, имала је снажну поруку, која тера сузе. Многе њене колеге, као и она, нису видели своје породице. Доста медицинара је хоспитализовано. Због тога њена порука држави гласи:

– Доста мојих колега се изоловало од породица, неколико се удруже и изнајмљују станове што државу треба да буде СРАМОТА. Kао да нисте могли један хотел да обезбедите, „Фоур Сеасонс“ у НYЦ отворио врата медицинарима, а у БГ нико не може. Ти људи, од спремача до лекара, не да треба да добију аплауз већ ОВАЦИЈЕ свако вече у 20х… Недовољно заштићени, често обучени у кесе, пола њих сами набављали заштитне наочаре и визире, одвојени од породица, послати у рат са вирусом, а не знају и сами хоће ли се заразити. Питате се зашто је у СЛО и ХР боље са мањим мерама ка грађанима? Па једноставно-имају боље здравство. Наше здравство су урушавали деценијама, омаловажавали сестре, лекаре, политизовали управе болница, домова здравља, те се на све пристајало да остану у фотељама. Директор „Народног Фронта“ је у време пандемије забрањивао запосленима да носе маске. Резултат је више од пола оболелог медицинског колектива. Хоће ли он одговарати за свесно угрожавање здравља других, то бих хтела да нам власт одговори?

Директно.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Јесте, тако је то КАД СИ ПАЦИЈЕНТ, докторка. Ето видиш како то изгледа.
    Ништа ти, докторка још ниси видела. Ти ћеш за десетак дана, дај Боже, изаћи. Ти имаш колеге на које се ослањаш, и више информација, и младе године.
    А како изгледа кад старој особи неће да дође хитна помоћ твојих колега због њених година, ти то не знаш . Ти благог појма немсш како се осећа породица умирућег коме лекар из дома здравља удаљеног само неколико десетина метара не шаље никога да објасни шта радити са болесником који не може да контролише своје пражњење. Ти не знсш како је кад старица данима лупа кашиком по плочицама где је пала да је неко чује, јер се није нсшла, са хиљадама других, на списку за кућну помоћ. Шта значи за коронарног болесника, за дијабетичара, за кснцерозног, месечно чекање на било ког специјалисту, А кад се дође на ред онда га лекар с поштењем одјебе као смрдљив сир.
    Где сте ви, лекари, били све ове године, док сте гледали како вам сатиру професију ти исти политичари на које се сада жалиш? Ви сте препоручивали лекове страних фармацеутских кућа, и узимали проценст од продаје сваког такбог лека? Где сте били да се заузмете да лекар не сме бити трговац, продавац већ лекар? У твом тексту види се само брига а сопствену задњицу, твоју задњицу. Ти ниси лекар , ти си трговац који се разболео.
    Па било ти је и време да пијеш и ти понеку пилулу, тек да видиш какав је само део онога што хиљаде људи трпе под лажним здравством против кога се ти никада ниси побунила. Док си могла да радиш у државној форми пре подне, а и приватној после подне, да трпсш паре у џепове и са презиром гледаш на пацијенте, то ти је било исправно? Није ти сметала пропаст и деградација сопствене професије?
    Па онда је и ред да бар мало осетиш своју медицину, зар не?

  2. Како је све ово трагично, јадно и погрешно. Ја једноставно не могу да верујем да речи из чланка изговара лекар. Она као да не разуме шта говори. Верујем да није могла знати да ли је пацијент позитиван на корону јер у почетку није било довољно тестова. Али, да ли треба бити генијалац па претпоставити да је у време пандемије сваки пацијент потенцијални клицоноша и у складу са тиме се и понашати?

    Жалосно је позивање на директора Народног фронта који је наводно запосленима забранио употребу маски. Под условом да је све то истина, што заиста не знам, још поразнији је епилог да је половина лекара и техничара на тој клиници пристала на слепу послушност на штету струке.

    Ако се све тако одиграло, онда није проблем у лошем директору. Ова епидемија нам је онда указала на један много већи проблем, на поданичку психологију појединаца, на срамну спремност да се згази сопствено знање, одговорност према себи, колегама и пацијентима, част и све остало што ову професију чини великом и хуманом, због очувања личног комфора, да се случајно не замери шефу, директору или било ком другом ”ауторитету”.

    1. Slazem se i sa Vama i s komentarom MMIKA prethodnim, a i sa ostalim Nurnberga i Pravnika, redno bi bilo da svi pocnu da rade svoj posao odgovorno i da se ne tresu samo za svoje gace kad vide nepravdu u neprofesionalnost i lakomost da se tad pobune otvoreno a ne da cute, sto se ne zna ime ove doktorke, ne sme da se potpise, otkud ja da znam da je ista istina, juce mi poznanice pricaju o svojim bliznjima zarazenim a ne smeju ni one da kazu ko im je taj bliznji, dal otac, majka, stric itd.ko da jet opa sramota reci istinu i ko da je sramota biti bolestan od necega sto moze svakom da se desi svake sekunde?! Pa, zbog takvih nam je sve ovako kako je, svi preko vez dobili posao i opet kukaju a sta ce jadni oni sto nisu hteli da lizu dupe nikom, sta ce mali preduzetnici uvek a kamoli sada? Ljudi ionako umiru svakodnevno pa o tome nismo slusali, ja ne zelim ni sada da slusam ”potresne”price ove vrste, hocu svoju slobodu kretanja da zivim dok sam ziva, a kad umrem, zar je bitno posle sta bi bilo kad bi bilo?

  3. ne volim vas doktori, a ni vi mene, lekari, primarijusi, profesori medicine, et cetera, et cetera, drazi su mi travari i babe vracare, ti coveku pomazu, ne kradu decu, nisu numizmaticari, nisu naduvani i ne prodaju preskupe praskove za tesko zaradjene pare.
    daleko ste od dr. Veselina Savic, psihijatra u cijem prisustvu se osecalo prisustvo bica bozanskoga, kome nisam se usudjivao iz blizine gledati u oci, jer taj cito i nase poroke i nase vrline, znao mandjijati al se i neboja copavom mater jebati a kamo li istinu reci.
    daleko od travara Jove Mijatovica s Romanije koji osta u pamcenjima mnogih ko ljudina kakvih malo ima, ko div junak iz Srpskih bajki, mitova i legendi.
    a vi samo nu mizmaticari, zaljubljeni u duboku stampu, i u cifre od kojih se mnogima muti u gavi.
    bojaste se karaguzu i mufljuzu* reci daj bre maske i drugu opremu, mi da lecimo, a ti bi, jel da, izlecitelja slavu.
    odjebi karaguzu, odjebi doktore smrti, diplomu nemas nostrifikovanu, a i nesto te englezi ne znaju, a ni ti engleski.
    odjebite vi zelenasi i profiteri, vama je mesto u zatvoru.

    ————————-
    * prepredena, lukava osoba, bitanga, propalica

  4. Докторе са Чубуре, баш ме чуди да се Ти чудиш што наведена докторка није трабала претпоставити да је сваки пацијент потенцијални клицоноша и према томе се и понашати. Како се требала понашати кад и данас, после више од месец дана харања корона вируса, сви тврде да је пузданост теста на корона вирус мања од 50%? Је ли она требала радити тест на корона вирус, или је то посао неког другог? Колико дуго су заточени они на сајму а да им резултати теста нису достављени све до јуче (или прекјуче), кад су најавили штрајк глађу? И зар није чудно да онај који заговара обавезан карантин за сваког ко пређе границу Србије, а он сам то не чини. Како је он дочекао Кинезе који су авионом донели медицинску опрему? Они су сви имали маске, али не и он. Како је шетао са кликом у пратњи приликом посете Нишу? Да ли су се држали упутства да сви имају заштитне маске и рукацице, те да држе прописано одстојање од најманје два метра? Како он држи маску и кад је носи? Стави је на уста, али не и на нос, или је најчешће стави око врата. Дише ли се и на нос, или само на уста? Није ли и директор Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње” Милован Бојић пре давања наредбе свом медицинском особљу да врши операције пацијената који су имали корона вирус, требао претходно спровести поступак тестирања пацијената, којима операција, како су навели заспослени лекари и медицинске сестре, није ни била хитна? Како се на питање водитељке РТС Оливере Јовићевић о том скандалу понашао господар Вучић? Заплео се к’о пиле у кучине. И како се треба понашати огромна већина првенствено медицинских сестара кад обављају послове привремено, а та привременост траје и по неколико година, само да би их држао на узици као сигурне гласаче. Хоће ли пандемију корона вируса зауставити затварање пензионера Зар пензионери немају право да прошетају бар онолико колико и кучићи, држећи се прописаног одстојања? Не препоручујете ли ви лекари пензионерима који имају било који здравствени проблем да упражњавају физичку активност, бар шетњом, а сад само пензионерима препоручујете затвор и тоталну изолацију. Што ће и они који су били колико толико здрави добити бар атрофију мишића, а нејвероватније и пад имунитета, анксиозност, стрес, баш је вас брига. Ионако су пензионери, по речима једног од многих метузалема “бескорисни једачи”, мада је већина од њих поприлично млађа од њега. Он је и те како користан, али онима чији је циљ свођење броја становника на планети Земљи на “златну милијарду”.

    1. Из неког разлога нисте успели да разумете шта сам написао. Надам се да је недостатак времена у питању.

  5. Сасвим сам разумео шта сте написали. Све што је битно написали сте у последњем ставу коментара. Није ли доказ поданичког става “струке” понашање лекара који је изјавио да је реч о “најсмешнијем вирусу на свету”, позивајући даме да иду на шопинг у Милано и колегинице Дарије Кисић Тепавчевић да се корона вирус појавио у Србији првог марта, да би, управо због подаништва, само пар дана касније рекла да је то био “лапсус”. Коме су били поданици? Ономе ко се у њиховом друштву клиберио, са устима развученим од ува до ува, да би после прикупљених десет пута више потписа за кандидатуру од потребног броја, напрасно (противуставно) увео ванредно стање, а затим и класичан затвор за најосетљивији део становника, без трунке стида изјављујући да ни један ни други лекар то нису изјавили, притом сам говорећи да су вирус донели грађани Србије управо из Милана. Правник сам као и он, али, за разлику од њега, више од пола радног века обављао сам искључиво правне послове и веома добро се сећам његове реторике на којој је узјахао Србију и почео радити све супротно од оног што је говорио. Из искуства знам да су и у предузећу у коме сам провео 35 година рада на функцију директора увек долазили све гори од горих. Тако је и у политици, од времена владавине Слободана Милошевића до данас. Онај ко ми је, такође противуставно, за четири године отео пуних шест и по пензија сад ми великодушно обећава стотину евра, и то у ваучерима. Нека то додели оној пензионерки која сопственој ћерки говори да га воли више од ње. Такви пензионери, којима је телевизор једини прозор у свет, дају му глас за неколико конзерви јетрене паштете, килограм соли и шећера, литру уља, а у најбољем случају и џак лука или кромпира. Због таквих многи млади људи све пензионере стављају у исти кош, трубећи да њиховим гласовима добија изборе, мада ни он ни они пре њега никад изборима нису дошли на власт. Ова баба појма нема да су Николићу из Брисела честитали изборну победу три сата пре затварања биралишта. О потписаном притивуставном Бриселском споразуму и она, и чланица СНС која ми је показала листу за прикупљање капиларних гласова, никад нису ни чуле, јер то Јавни медијски сервис никад није објавио, али је више пута приказао мапу Србије без Косова и Метохије у свом саставу. То баба не примећује, блејећи у оног кога воли више од сопствене кћери. Што је највећи број вршњака њене кћери побегао главом без обзира у бели свет од овог “реформатора” шта је то бабу брига. Од своје пензије сигурно не живи, али, као и већина неписмених пензионера, живи од помоћи своје деце.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!