Исповест породице страдалог радника у “Наменској” у Лучанима; До сада 119 пута били у суду

Породица страдалог радника Миломира Миливојевића (25), који је погинуо у несрећи у предузећу МБ “Наменска” из Лучана, заједно са Милојком Игњатовићем (55), четири година након трагедије, и даље чека правду. Због суђења се суди руководиоцима МБ “Наменска”, међу којима је и директор Радош Миловановић, а Миливојевићи у разговору за Нова.рс истичу да ће се до последњег дана борити за истину, односно да неко коначно одговара за Миломирову смрт.

Нела Миливојевић, мајка настрадалог Миломира, осврнула се на претпоследњи смртни случај у предузећу МБ “Наменска”, односно пре погибије њеног сина и његовог колеге, рекавши да је након тога у фабрику долазила премијерка Ана Брнабић и том приликом обећала да се више никада неће десити таква трагедија.

Ипак, десила се.

“Мишо је увече дошао са посла и рекао ми да је опредељено неколико милиона, не могу да се сетим тачно, да уложе у производњу и заштиту на раду. Она је, како ми је он испричао, тада казала да се више неће у фабрици догађати несреће већ само неки безазлени спорадични случајеви и инциденти безопасни по живот. Тако су њима “просипали” приче, а након тога је он настрадао. Ја сам рекла породици да ће одговорнима за Мишову смрт бити добро док се ми бусамо по судовима”, рекла нам је мајка настрадалог Миломира.

Присетила се и тог несрећног дана. Према Нелиним речима, Миломир је тог дана мало касније устао, доручковао, отишао, док је она радила у једној хладњачи.

Према њеној оцени, суђење  у овом случају трајаће бесконачно, а оптужени у поступку су се изјаснили да су у 99 одсто случајева криви настрадали, као и њен син, јер је, наводно испустио или шутнуо буре у коме је била петоструко већа количина барута од дозвољене.

“Директор МБ “Наменска” је болестан за суд, али није за фабрику где ради, уговара послове, води опасну производњу. Вероватно ће и у мају, за када је заказано следеће рочиште, бити на неком испитивању или рехабилитацији. За мене може да буде оправдано само ако је у болници или је заражен коронавирусом”, прича нам кроз сузе несрећна жена.

Она додаје да је и њен деда радио у том предузећу, а како тврди, директора Радоша Миловановића су одувек штитили као да је бели медвед. Према њеним речима, сви Лучанци више страхују од њега, него од било ког органа власти.

“Лучани зависе од њега јер у нашој општини постоји та фирма, долазе млађи нараштаји и запошљавају се у предузећу МБ “Наменска”, а то се све завршава преко њега. Многима су и отишла деца, онима који нису могли да дођу до директора. Хвала Богу да је тако, и камо среће да је и мој Мишо, па и цела породица, отишла одавде. Само ми глава вири изнад земље, мртва сам међу живима”, кроз сузе прича Миломирова мајка.

Сада је, како истиче, у фабрици МБ “Наменска” ситуација много другачија него раније. Не ради се викендом, док њен син својевремено није имао слободну ни суботу, ни недељу.

“После његове смрти његове колеге су све то добили. Они, по закону, нису смели на тај начин да раде, чак ни током ноћи, по ниским и високим температурама, али правила важе тек након што се све ово догодило – раније нису. Заправо и онда је закон тако налагао, али се није поштовао. Такође смо чули да је један радник два дана пре несреће рекао надлежнима: “Људи зашто држите оволико барута у хали – изгинућемо”, међутим, пословођа му је одговорио: “Шта се ти мешаш, шта ти знаш!”. Имали су упозорење од старијег и искуснијег колеге, али било им је важније да се ради, извози.. Камо среће да ми је остао жив, никада не би закорачио у ту фабрику”, прича нам Нела.

Она је подсетила и на срамну подршку Миловановићу у суду, када је довео запослене раднике да му аплаудирају. Само му је фалио, како наглашава, црвени тепих.

“Као да је спасао све те животе, а не да му се суди за смрт мог детета. Бар да је била тишина, али ни то није могло да надјача мој бол. Могли су да ме убију, раскомадају, секу руке, ноге, ништа не бих осетила. Само се питам како се нису ниједног тренутка запитали како је нама. Неки су се Миловану чак и извињавали, говорећи да желе да олакшају своју савест и наводећи да су морали због егзистенцијалних разлога”, испричала нам је Нела.

Међутим, она сматра, да су тим постигли контраефекат и дигли јавност у Србији да пљује по њима, односно њиховим срамним поступцима.

“После су говорили да нас финасирају стране агентуре и ми смо били криви што је јавност била згрожена. Чак су ми и колегенице причале да се праве спискови у фабрици, након нашег одласка код председника Вучића, да се спремају да иду радници испред председништва ради подршке Радошу Миловановићу”, рекла нам је уплакана мајка.

Ипак, одустали су од тога, јер им је речено да се из тога ништа добро неће изродити по “лучанског шерифа”.

Милованов отац: О мртвим радницима ћуте

Милован Миливојевић, отац настрадалог радника, у разговору за Нова.рс каже да од суђења не очекује много.

“Пре две године, односно 2019. је обележено 70 година од постојања фабрике МБ “Наменска”, када су издали и књигу о нашем предузећу, а нигде се не помиње ни један једини настрадали радник. Колико је само њих погинуло, а да не причам о људима који су изгубили руке, ноге, остали инвалиди”, прича нам Милован.

На наше питање шта очекује од следећег рочишта у мај, каже – ништа.

“Долазили су на суђења док је њима то одговарало, тј. приликом изношења одбране. Директор није хтео, када је био присутан на неколико рочишта, да одговара ни на питања јавног тужиоца, који га гони, а ни нашег адвоката Тодорића. Томо Стојић, такође оптужен, одузео нам је три суђења читајући прописе на раду које сви знамо. Али то је све до суда и поступајућег судије”, оценио је Милован.

Према његовим речима, сада када главни сведок Марко Митровић, који је био на лицу места када се експлозија догодила приликом које је Милојко повређен, а након 19 дана на ВМА и подлегао повредама, одлажу се четири рочишта.

“Директор се сада, наводно, лечи. Има неке интервенције у Београду – што разумем, будући да је он човек у годинама, а и ако дође до суђења увек може неко од њих да нађе изговор да је неко у породици заражен коронавирусом. Ковид-19 им је баш добро дошао”, сматра Милован.

Миломиров отац подсећа да је Миловановић у петак, пре последњег суђења, био у фабрици, односно дошао на радно место. Том приликом је фотографисао његову наредбу везану за пословање у фирми и доставио суду.

“А у Ивањицу је у петак стигло обавештење да је болестан. Судија није требало да одложи суђење, јер је поднесак о његовом здравственом стању у ивањички суд стигао око девет часова. То уверење му није издао нико из лучанског Дома здравља, нити Опште болнице Чачак, већ приватна ординација из Земуна, која спроводи и здравствене прегледе запослених у МБ “Наменска”, указао је Милован.

Према његовој оцени, када би те здравствене провере биле организоване у чачанској болници, вероватно трећина запослених не би испуњавала услове за рад, јер неки имају висок притисак, шећерне болести, холестерол, поједини чак и сами себи дају инсулин у фабричком кругу.

“Не дај боже да падну на сечку, дробилицу, не смем ни да помислим”, каже Милован.

Када је у питању Радош Миловановић, како каже, он “не чује, ослабио му је вид, али је и даље способан да води предузеће које броји 1.400 запослених”.

“Уместо да улаже у заштиту на раду директор МБ “Наменска” је улагао у стадионе и сада Лучани имају најмодернији Спортски центар у Србији, а чак га и одржавају радници тог предузећа”, истиче отац настрадалог радника.

“Сва три терена су осветљена, имају теретану, ђакузи, прошле године је урађен је и базен. Да су само део средстава определили за заштиту на раду број жртава би био мањи,можда би и мој Мишо био жив”, оценио је очајни отац.

До сада 119 пута били у суду

Милован је подсетио и да је у суду био чак 119 пута, истакавши да их непоступање надлежних институција исцрпљује психички, физички и финансијски.

“Миловановић, коме ни име не желим да изговорим је тужио нашу ћерку јер је упутила отворено писмо председнику Вучићу. Директор је тужио јер му је, наводно, увредила част. Она је у Ивањци осуђена и требало да је да плати са судским трошковима око пола милиона, али је другостепени орган ослободио. Исто се десило и мени због учешћа у ТВ емисији, али ништа није било од тих тужби. Да нисам изненадио Вучића у Лучанима, који је обилазио поплављено подручје, вероватно би пресуда била другачија”, сматра несрећни отац.

Према његовим речима, након тога их је он примио у згради председништва и захваљујући њему је покренута тужба.

“То је једино што ми је обећао и испунио”, каже Милован и додаје:

“Ја сам њему рекао да му се обраћам као родитељ родитељу. На састанку су, поред мене били кћерка, супруга и адвокат Владимир Тодорић. Он ме је замолио да не излазимо са информацијама о том разговору у јавност, али и дан данас чекам шта ће да буде”, навео је Миливојевић.

Он је истакао да чека дан да каже, од речи до речи, шта је Александар Вучић обећао на том састанку, а шта је и испунио.

Миливојевић се сећа да је тадашњи министар одбране, а сада полиције, Александар Вулин, седео преко пута њега, али да није хтео са њим да прича.

“Када сам га видео, рекао сам да са том јајаром не желим да разговарам. Он је то чуо, само је погнуо главу. Од тога је прошло две године, а он нас није удостојио ни једним јединим папиром на коме би написао две реченице, бар да нас скине са дневног реда”, рекао је Милован.

Вулин је, сећа се Миливојевић, све време вртео бројаницу у руци, а поред њих је био и један инспектор Министарства одбране, као и пуковник, којима је заборавио име.

“Тај човек је све време писао записник. Када су нас испратили (инспектор и пуковник) рекли су нам – ништа не очекујте. Свака им част на свему што су ми казали и велико им хвала”, захвално каже кроз сузе Милован.

“Тражићу да поново разговарам са Вучићем”

Како наводи, неће се либити да истину поново потражи код председника Србије Александра Вучића.

“Док сам жив тражићу правду за сина, и опет захтевати да разговарам са председником како бих питао да ли се сећа шта ми је обећао”, наставља своју исповест Миливојевић и додаје да његова породица и даље тапка у месту.

“Тврдио ми је да је ово правна држава, а ја сам га питао да ли мисли на Немачку, Шведску или Норвешку, на шта ми је тврдио да институције раде свој посао, али ме није уверио. Прошло је  било (тада)  две године, а ја осим документације са ВМА немам ништа. Зашто није покренута истрага, где су надлежна министарства која би требало да раде свој посао. Све остале случајеве погибије је директор МБ “Наменска” купио запошљавањем чланова породице, становима”, поновио је Миливојевић.

Чак се носи мишљу да оде испред зграде председништва и буде док се не настави поступак.

Адвокат породице Миливојевић, Владимир Тодорић, након последњег неодржаног суђења захтевао је да се испита веродостојност здравствених уверења који су тужени доставили суду у Ивањици.

“То поступајући судија Љубиша Томићевић није учинио, имао је више правних могућности, чак и да раздвоји поступак, али није пристао. Намеће се закључак да је он мене осудио ни кривог, ни дужног па како да очекујем да пресуди у моју корист, јер су, и у осталим случајевима били криви настрадали радници, а мртва уста не говоре”, испричао је Миливојевић.

Притисци на сведоке

Миливојевић се у разговору за наш портал осврнуо и на сведоке експлозије у “Наменској”.

“Марко Митровић је први пут дао тачну изјаву, коју је, након притиска вршеног над њим променио”, присећа се Милован.

Ипак, како истиче, истина се убрзо сазнала.

“Међутим, он је частан младић, и није могао да пређе против тога и истина о случају је изашла на видело”, прича нам Милован и додаје:

“У овој нашој земљи нема ни правде, ни закона, сада сам се уверио…Неко ко има толико живота на савести, попут Радоша Миловановића, опструише суд и сада Митровић не може да да исказ о несрећи. Нама су остале успомене, Мишов ауто, скутер, не могу да продам ни те мртве ствари да продам, а камоли мртвог сина”, поновио је по ко зна који пут Милован. Нису ми јасни ни они који су то учинили, истакао је он.

Он је нагласио да је директор упутио и претње лекарима на ВМА, који су изразили спремност да сведоче, јер је Миломир, повређен у експлозији, а не у пожару, како одбрана жели да прикаже на суду.

Комшије их заобилазе

У кућу Миливојевића ретко ко долази. Сви су их заборавили и они су, скоро, сами у свом превеликом болу.

“Не јављају ми се комшије, па ни поједини рођаци, а камоли да дођу код нас да попију кафу. Одмах би били санкционисани уколико би директор то чуо, јер се плаше за своју егзистенцију”, прича нам Милован.

Отац погинулог радника истиче и да размишља да унајми још једног адвоката, поред Владимира Тодорића.

“Владимир је способан и добар адвокат, али размишљам да ангажујем још једног да му помогне, што нећу учинити без његове сагласности и одобрења. На њега једног је њих петорица који бране оптужене”, наставља очајни отац и додаје:

“То је за сада само могућност, док се са Тодорићем договорим. Чак је он тражио да се суђења убрзају. Питам се да ли они хоће нови случај Топчидер, Славко Ћурувија, да прође време и да јавност заборави. Врло мало медија нас подржава, свима прете”, каже Милован.

Он подсећа да је Радош Миловановић био Титов директор, а сада је, како тврди, Вучићев.

Директору МБ “Наменска” жели да живи више од сто година и добије заслужену казну.

“Можда би тада успео да се овај поступак оконча, а ја ћу се борити и без руку и без ногу, само да ме мозак служи како би правда била задовољена”, каже он и додаје:

“Смрти се не плашим, да одем код мог сина, не могу ни да спавам ни да живим. Све смо муком и знојем стекли и тако да нам се деси. Понекад се замислим када сам у неком послу, па ми затреба неки алат или ситица, кажем себи, позваћу Миша, а онда се сетим кобне стварности”, закључио је он своју исповест за Нова.рс.

Сестра страдалог радника: Бол је неописива

Мирјана Миливојевић, сестра страдалог Миломира, каже да је бол за братом велика.

“Трудим се да не размишљам о тој несрећи, скренем родитељима мисли, али много је тешко, то је неописиви бол који ме изједа”, каже Миломирова сестра Мирјана.

Она се, у разговору за наш портал, присетила се лепог дестињства и појединих несташлука са својим братом.

“Када сам положила вожњу, дошла сам кући и рекла Мишу. Он ми је казао да украдемо мами и тати кључеве како бих га провозала. Размишљали смо како и шта. Рекао ми је седи и вози Мишко, а родитељи су нам махали са прозора. Он је имао девојку, која и даље живи са нама, а сада, нажалост, нећу никада бити тетка. Неће моћи да ме изведе када се будем удавала, а често ми је у шали говорио – ма даћу те и за џабе”, испричала нам је Мира.

Како додаје, све доказе који указују на узроке смртног страдања мог брата, одавно су сакупили и доставили тужиоцу и поступајућем судији.

“Допис Министараства одбране са утврђених чак 12 пропуста у раду који су директни узрочници експлозије, који подводе под војну тајну у 21. веку и неће да уврсте у доказни материјал. Оверене изјаве код нотара осам радника погона, који сведоче о недозвољеној количини барута у магацину, чијом експлозијом је дошло до Мишових смртних повреда. Већина тих радника је насилно истерана из фабрика и окарактерисана као непотребним, нерадницима или алкохолицарима. Место догађаја је по налогу ондашњег тужиоца у дослуху са директором одмах након експлозије опрано, очишћено и уништени су докази. Међутим, ми имамо фотографије са непосредног увиђаја за које, такође, постављају питање – одакле нам”, навела је Мирјана.

Према њеним речима, такође, поседују комплетан фоно снимак разговора њеног оца и директора, у коме Миловановић признаје да је била недозвољена колицина барута, да нису постојала заштитна одела и друге пропусте у раду руководилаца, што суд одлаже да размотри.

“Сада, када је после оптужених руководилаца дошао на ред да своје сведочење искаже једини живи непосредни сведок, Марко Митровић, рочишта се у недоглед одлажу. Све је потпуно јасно свима, осим судији који је неколико пута до сада пресудио у корист директора кад нас је он тужио за разне неистине и клевете, а онда Виши суд поништио пресуде и установио да смо ми оштећена страна. И шта рећи у овој “правној држави”? Како имати наде да ће правда угледати светлост дана? Толико дугујемо нашем Мишу, који је страдао недужан и то туђим немаром”, закључила је уплакана сестра.

Иначе, рочиште у суђењу директору Радошу Миловановићу и двојици руководилаца за трагедију у фабрици МБ “Наменска” које је требало да буде одржано 15. марта у Основном суду у Ивањици одложено је, јер је генерални директор поднео лекарско уверење да је болестан.  Осим њега, за несрећу у овом предузећу која се догодила 14. јула 2017 .године, у којој су погинули Миломир Миловојевић и Милојко Игњатовић, оптужени су и руководилац погона Ракетних горива, Владимир Лончаревић, као и Томо Стојић, који је био на челу сектора Безбедност и заштита на раду.

Подсећамо, до експлозије и пожара је дошло приликом истовара буради од картона у којима се налазио технолошки отпад барута. Иако постоје бројни докази да су прекршене бројне процедуре заштите на раду, односно да објекат није имао употребну дозволу, овај случај је судски епилог добио тек у октобру 2019. године.

Нова.рс