ИСПРАЋАЈ: Тодоров оде у амбасадоре, ускоро ће и Брнабићка

Иван Тодоров је коначно преузео дужност амбасадора Србије у Будимпешти. Бивши заменик директора Безбедносно-информативне агенције добијање агремана прославио је у друштву премијерке Ане Брнабић и колега из службе.

Александар Вучић је наставио традицију да ислужене безбедњаке пребацује у дипломатију и шаље широм света. Kрајем маја прошле године, кад је на чело БИА поставио Братислава Гашића, његовог претходника Александра Ђорђевића послао је у Сарајево, а Тодорова у Будимпешту. Ђорђевић је без проблема добио агреман Босне и Херцеговине, али Виктор Орбан није хтео ни да чује за Тодорова.

Мађарски премијер је годинама толерисао разлике у односу српског диктаторског двојника према Европској унији, мигрантима и, нарочито, Џорџу Сорошу. Иако су, по свим тим питањима, заступали супротстављене ставове, Орбан је то игнорисао, али не и покушај Андреја Вучића да рекетира Лајоша Чакања, незваничног господара Суботице. Млађи Вучић је прошле године пожелео да преузме ресторан „Бос“. Чакањ је у помоћ позвао свог заштитника Орбана, који је једним телефонским позивом уверио старијег Вучића да се клони Суботице, није му „Бос“ исто што и „Франш“. Браћа су подвила реп. Ако су мислили да су тиме решили проблем и изгладили односе с Орбаном, погрешили су.

Тодоров није пожељан због улоге коју је имао у рекетирању Чакања. Према информацијама којима располаже мађарски премијер, Тодоров је злоупотребио положај у БИА и Андреју Вучићу дао компромитујуће податке о Чакању.

Проблем дуго није успевао да испегла ни Александар Вучић. У неколико разговора, Вучић је уверавао Орбана да Андреј и Тодоров нису криви, они никад никога не би рекетирали. Одговорност је пребацио на адвоката Зорана Јаковљевића, кога је оптужио да се лажно представља као Андрејев заступник. Наивни Тодоров му је, ето, поверовао, па му је зато помогао, не знајући да Јаковљевић у свом интересу и на своју руку врши притисак на Чакања. Орбан у то, очигледно, није поверовао, па се донедавно на месту амбасадора у Будимпешти налазио Раде Дробац, који је одавно стекао услове за одлазак у пензију.

Вучићу је до Тодорова стало колико и до беџа „Стоп хашкој тиранији – слобода Шешељу“. Међутим, на том случају се уверио да нема контролу над БИА. Из разговора с Орбаном, схватио је да он располаже одређеним информацијама које потичу из БИА.

Kривца је пронашао у Братиславу Гашићу. Много је разлога за сумњу. Гашићев долазак на функцију директора БИА непријатно је изненадио Тодорова, који се надао да ће добити то место. Тодоров је урадио све што је могао како би подрио ауторитет новог шефа. Уз помоћ старих кадрова, спровео је интерну истрагу и прикупио неколико занимљивих информација. Поред баналних, као што је она о реновирању базена, нашла су се и сазнања о Гашићевим спорним контактима с одређеним политичким противницима. Тодоров се упустио у рискантну игру, пошто није могао да зна да ли Гашић то ради с Вучићевим одобрењем или чак по његовом налогу. Углавном, кад је запело с амбасадорским агреманом, сви су оправдано посумњали да је крушевачки газда Сантос умешао прсте.

Проблем с агреманом је решен нагодбом између Вучића и Орбана. Вучић је обећао да ће подржати пословне комбинације Орбановог сина Гашпара у Србији, а Тодоров ће коначно моћи да врши дужност амбасадора у Будимпешти. С бившим замеником директора БИА вероватно ће ићи и Жељко Лазић, Тодоровљев званични саветник и незванични „повереник за занимљиве контакте које треба сакрити од фирме и радозналих лица“.

На тај начин, Тодоров је заокружио богату и занимљиву каријеру. Почео је као телохранитељ Мире Марковић, да би данас, као заступник сумњивих пословних комбинација браће Вучић, постао амбасадор Србије. И Ана Брнабић се нада да ће ускоро, после најављених избора, прећи у дипломатију и постати амбасадорка у Сједињеним Америчким државама. Kаква Србија, такав и амбасадор.

Предраг Поповић