Потрошачима у Србији углавном је непознат квалитет намирница које купују у радњама или једу у ресторанима. Контроле инспектора нередовне. Цена није увек мерило квалитета
КАКВУ храну једемо – питање је које мучи потрошаче у Србији. Контроле инспектора су махом нередовне и не откривају нити ко је на тржиште изнео лоше месо нити где га је продавао. Уверевају нас надлежни да су намирнице здравствено исправне, али квалитет је у најмању руку – сумњив. Не постоји, наиме, систем који би гарантовао квалитет хране на нашој трпези. Ни висока цена није мера према којој можемо са сигурношћу да тврдимо да је производ врхунског квалитета. Чак су и поједина испитивања показала да квалитет и цена нису увек у складу.
– Последњи пут смо анализе квалитета и исправности хране у радњама и на пијацама радили пре три године, јер нема пара – каже, за “Новости”, Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда. – Многа наша испитивања су потврдила да цена није мерило квалитета. Напротив, дешавало се да су производи са најмањом оценом имали прилично високе цене. Једини начин да потрошачи сазнају шта једу јесу контроле инспектора. Али, оне су знатно проређене због недостатка новца. Потрошач ни на који начин не може да провери квалитет, већ му само остаје да верује инспекторима.
Богосављевић тврди да ни увођење ХАССАП стандарда није гаранција доброг квалитета, па чак ни безбедности. Овај стандард, каже Богосављевић, јесте доказ модернизоване производње, складиштења и продаје, али не и квалитета производа.
ВЕРУЈТЕ ТРГОВЦУ
КУВАНУ храну, печена, похована меса, додатке јелима који се продају у супермаркетима нико не контролише. Исти је случај и са такозваном здравом храном, која се продаје у многобројним продавницама и дућанима. Наиме, провера ових производа није у надлежности ниједне од државних инспекција које се баве контролом хране. Тако потрошачима у Србији једино остаје да верују трговцима.
Последње испитивање Покрета потрошача показало је да је квалитет меса значајно опао. Какво је месо у ресторанима, киосцима брзе хране, месарама, сада је непознато грађанима Србије. На декларацијама не постоји оцена која ће помоћи потрошачу да изабере квалитет. Сада се квалитетом хвале једино произвођачи награђени на одређеним сајмовима.
Потрошачи посебно стрепе од увозних осетљивих намирница, попут меса. Значајне количине хране из иностранства стижу сивим каналима. У домаћој индустрији меса, према незваничним информацијама, користе се највише увозне сировине. Иако на паковањима преређевине пише да је произведена у Србији, готово 90 одсто сировина стиже из иностранства.
Нова метода контроле меса на границама додатно плаши потрошаче. Иако је уведена по угледу на стандарде ЕУ, контрола је селективна, а само се најризичнији узорци носе у лабораторију на додатне анализе. Који ће узорци ићи на детаљније провере, процениће инспектор на основу свог знања и искуства.
Инспектори тврде да грађани Србије једу исправно месо. Од око 100.000 испитивања ове и прошле године, микробиолошки неисправно и лошег квалитета било је тек око 200 узорака.
Новости
