Против врха УПЦ прво је устало братство и сестринство најутицајнијег на истоку Украјине Свето-Успенског Николо-Васиљевског манастира

У завештању старца Зосиме пише и ово: Строго се држите Руске православне цркве и Најсветијег Патријарха Московског и целе Руси. У случају удаљавања Украјине од Москве, каква год да је то аутокефалија – незаконита или „законска“, – треба аутоматски прекинути везе са Митрополитом Кијевским

И наглашава: Никакве претње и проклетства не треба признавати, јер они нису по канону нити по закону. Чврсто треба стајати уз каноне Руске православне пркве – у том случају чинодејствући архијереј више не постоји, а манастири прелазе под ставропигијалну управу, под омофор Најсветијег Патријарха Московског и целе Руси

Против еврофанатика у врху УПЦ почињу да устају ичувена Свето-Успенска Светогорска Лавра на Северском Донцу и најутицајнији православни центар Крима – Свето-Успенски пећински манастир у Бахчисарају. Врења су почела и у Кијево-Печерској Лаври и кијевском Свето-Троицком Јонинском манастиру – признатим духовним вођом украјинског канонског православља

НЕВИЂЕНА побуна цркве букнула је усред бескрајних доњецких степа.

Братство и сестринство најутицајнијег на истоку Украјине Свето-Успенског Николо-Васиљевског манастира одбило је да се покори позиву свог старешине, поглавара канонске Украјинске православне цркве Московског Патријархата митрополита Владимира.

Реч је о сензационалном „Обраћању Цркава и религијских организација украјинском народу“, у којем је остарели Владимир -заједно са вођама украјинских расколника, унијата и протестаната – агитовао за придруживање Европској Унији. Он је на тај начин изразио своју потпуну подршку спољнополитичком курсу украјинских власти.

Из највећег манастира Донбаса одмах је уследио знак за узбуну. Монаси и верници не крију негодовање.

„Тај документ не треба да доводи у заблуду својим називом“, – изјавили су припадници Николског братства и сестринства, која броје неколико хиљада људи. Они тврде да позив „на европске интеграције“, који је дошао из резиденције митрополита Кијевског, не одражава позиције целе Украјинске Православне Цркве. У ствари, да је то „позиција само митрополита Владимира (Сабодана), коју он дели са представницима расколничких, секташких, иноверних и нехришћанских религијских удружења Украјине“.

После дуге звоњаве свих звона, у огромном манастирском дворишту била је усвојена изјава-протест. Текст се базира на „сложном ставу браће и сестара манастира и његових бројних парохијана“. У суштини, то је позив на непотчињавање црквеној вољи Кијева. То је и директан изазов њиховом земљаку – главном украјинском „евроинтегратору“ председнику Виктору Јануковичу.

Аутори протестне изјаве прогласили су да се грађанска позиција верних чеда Украјинске православне цркве Московског патријархата увек ослањала на одбијање наметнутих вредности „европског цивилизацијског простора“ и на грађење јавног и државног живота у „нераскидивом братском јединству са руским и белоруским народом“.

… Пред крај септембра поглавар УПЦ МП Владимир је стварно потписао „Обраћање“ које је изазвало шок код рускојезичних верника на југоистоку Украјине. После њега је документ потписао ватрени мрзилац Русије, расколнички „патријарх Украјинске православне цркве“ Филарет.

„Кроз историју, од давнина је украјински народ био део европског цивилизацијског простора, – каже се у документу. – Будућност Украјине је, сасвим природно, условљена нашим историјским коренима – Украјина треба да буде независна држава у кругу слободних европских народа“.

Овај избор није, и не може да се разматра као супротстављање Украјине нашем историјском суседу – Русији, – пише у „Обраћању“.

Називајући Русију само суседом, кијевски архијереј Руске православне цркве изражава наду, да ће тај „историјски сусед“ ипак покушати да „призна и поштује право Украјине…да бира свој пут у будућност“.

Реагујући на све ово, духовни оци доњецког Свето-Успенског манастира оценили су да је позив на евроинтеграције Украјине „проткан лицемерним и лукавим духом“. Упоредили су митрополита Владимира са“злочестим ликовима библијске и црквене историје“.

Још конкретније: указивање да европски цивилизацијски избор „не може да се сматра за супротстављање Украјине историјском суседу – Русији“ упоредили су са Јудиним пољупцем.

„Законодавно одрицање од хришћанског идентитета европских грађана, отимање малолетника на државном нивоу, забрана главних хришћанских празника и дискриминација хришћана, ратоборна пропаганда сексуалних перверзија и саблажњавање деце – то није наш пут!“ – поручили су митрополиту.

Овде нарочито истичу да њихову позицију одређује завештање оснивача манастира, поштованог у православном народу старца – схиархимандрита Зосиме „Сокура“.

То је легендарна личност. Још након бољшевичког октобарског преврата из 1917. године, у селу Николскоје у Донбасу се родило предање: када у Свето-Васиљевски храм дође да служи прави монах – ту ће се отворити два манастира.

Јеромонах Саватије – „будући схиархимандрит Зосима – стигао је 1986. у полусрушени храм без иконостаса и са изгорелом шупом уместо куће свештеника. Напорима монаха храм је обновљен, изграђена је просторија за крштавање, конак са трпезаријом. Почетком 90-их он је примио схиму под именом Зосима.

Као што се и говорило у предању, у Николском су се појавиле манастирске зграде. Брзо је растао број људи који су желели да служе Богу уз духовно поучавање оца Зосиме. Његову духовну паству су чинили многи утицајни људи из тог краја, познати бизнисмени и политичари. Међу њима је био и млади Виктор Јанукович, на почетку своје каријере.

Према сећањима самог Јануковича, после једне од таквих исповести, Зосима му је прорекао да ће постати губернатор Доњецког краја.

Постоје и друга његова откровења: „Месец дана пре његове смрти, у јулу, Баћушка ме је сам позвао и замолио ме је да дођем.

– Ускоро ћеш бити позван у Кијев, – рекао је Старац: – мораш да будеш у Кијеву. Тамо те очекују страшна искушења. Али, не треба да посустанеш, не треба да се плашиш – треба да идеш само напред…

Али, зато данас манастир као да је експлодирао. Људи отворено причају да је „старац проклео председника за издају Руске вере“.

Као доказ се наводе ове пророчке речи Зосиминог завештања:

„Ја, грешни Схиархимандрит Зосима, оснивач двају манастира… остављам своју последњу вољу:

…Строго се држите Руске православне цркве и Најсветијег Патријарха Московског и целе Руси. У случају удаљавања Украјине од Москве, каква год да је то аутокефалија – незаконита или „законска“, – треба аутоматски прекинути везе са Митрополитом Кијевским. Никакве претње и проклетства не треба признавати, јер они нису по канону нити по закону. Чврсто треба стајати уз каноне Руске православне пркве – у том случају чинодејствући архијереј више не постоји, а манастири прелазе под ставропигијалну управу, под омофор Најсветијег Патријарха Московског и целе Руси. Молим Бога и надам се да Најсветлији Патријарх Московски неће одбити и да ће вас примити под свој омофор. Ако то не буде могуће, манастири треба да прелазе под аутономну игуманску управу налик на Валаамски манастир с почетка ХХ века, надајући се светлој будућности и јединству Украјине и Русије, које ће се неминовно догодити. Дубоко верујем у то и са тим одлазим у вечни живот…“

Протесту су спремна да се придруже братства и сестринства других манастира Украјине. То је, пре свега, чувена Свето-Успенска Светогорска Лавра на Северском Донцу и најутицајнији православни центар Крима – Свето-Успенски пећински манастир у Бахчисарају. Врења су почела и у Кијево-Печерској Лаври и кијевском Свето-Троицком Јонинском манастиру – признатим духовним вођом украјинског канонског православља.

Свети оци тих манастира отворено позивају вернике „да устану за јединство Украјине и Русије, како је завештао старац Зосима“.

У медијима, УПЦ Московског Патријархата себе већ назива аутокефалном.

А председник Украјине Јанукович је – приликом обраћања учесницима свечаности поводом 1025-годишњице Крштења Руси – прочитао дословце следеће: „Нећемо дозволити да поједине политичке силе користе Цркву у свом интересу. То се такође тиче и иностраних центара, који преко религијских организација понекад покушавају да утичу на унутрашњу политичку ситуацију у Украјини“.

Потпуно је нејасно шта ће се догодити са побуњеним манастирима на југо-истоку Украјине…

Факти