Исток Украјине постепено али сигурно клизи у руске руке

Москва – Док траје интензивна дипломатска борба Запада и Русије око питања руских трупа на Криму, око 300 проруских демонстраната у граду Доњецку, у источној Украјини, заузело је јуче неколико спратова зграде регионалне владе.

Баш као пре неколико дана у главном кримском граду Симферопољу, између 3.000 и 4.000 демонстраната се окупило испред око зграде регионалне владе, машући руским заставама и узвикујући „Русија, Русија!”, извештава АФП. На згради регионалне владе, високој 11 спратова, иначе се већ три дана вијори руска, а не украјинска застава.

Доњецк се сматра упориштем опозваног украјинског председника Виктора Јануковича, а у читавој источној Украјини већински живи становништво које говори руски језик. Осим у Доњецку и Симферопољу, руске заставе се вијоре и у Харкову, Маријупољу, Мелитопољу и Одеси, у којима су такође последњих дана организовани масовни проруски протести.

Међутим, засад је највећа забринутост усмерена на стање на Криму, будући да су украјинске трупе у украјинским војним базама на овом полуострву опкољене проруским трупама. Тензија расте јер је руска Црноморска флота саопштила украјинским снагама на Криму да се предају данас до пет часова по локалном времену или ће бити суочени са војним нападом.

Ултиматум је, како је пренео Интерфакс, дао командант руске флоте Александар Витко, док је званичник регионалног министарства одбране Крима Владислав Селезњов саопштио да „није било пуцњаве осим једног метка упозорења који су опалили Украјинци недалеко од Севастопоља”.

„Русија неће рат са Украјином”, рекао је заменик шефа дипломатије Русије Георгиј Карасин, додавши да „нико у Русији не жели рат”. Како је рекао, одлука Савета Федерације која омогућава руском председнику Владимиру Путину да, кад буде сматрао за сходно, пошаље војску у Украјину, требало би да „отрезни многе и покаже озбиљност руских намера” и натера „мајданску владу, владу победника, да се бави реалном унутрашњом политиком, решавањем конкретних проблема у складу са међународном праксом”.

Карасин је истакао да је „влада победника” направљена чекићем Мајдана и да су у њу ушли „отворени шовинисти и екстремисти који хоће да створе националистичку државу у 21. веку у центру Европе”. „То је трагедија за нашу братску и нама веома блиску Украјину.”

Руски медији истичу да све више припадника украјинских оружаних снага на Криму добровољно прелази на страну нове владе и да их је прешло већ више од 5.000.

Врховни савет Крима јуче је расправљао о формулацији питања које ће бити постављено на референдуму који је заказан за 30. март. Истиче се да није реч о покушајима отцепљења Крима од Украјине, већ о захтевима за већу аутономију која ће полуострво учинити мање зависним од власти у Кијеву.

С друге стране, заменик украјинског премијера Виталиј Јарема јуче је изјавио да би граница између Украјине и Русије могла да буде затворена у блиској будућности.

„Тренутно се разматра питање затварања државних граница и увођење строжих контрола прелазака држављана Русије”, рекао је Јарема у изјави за локалну телевизију Канал 5.

Нове власти у Кијеву страхују од доласка додатног броја руских трупа на полуострво Крим, поред оних већ присутних у поморској бази руске Црноморске флоте у Севастопољу. Томе су допринели и извештаји о томе да је на руској страни границе, то јест уском морском пролазу који дели Русију и украјински регион Крим, уочено нагомилавање већег броја оклопних возила.

Јарема је такође рекао да руски бродови долазе и одлазе из луке Севастопољ, поморске базе руске Црноморске флоте, и да су руске власти блокирале сигнал мобилне телефоније на одређеним местима уз границу.

„Украјина се никад неће одрећи Крима”, изјавио је нови украјински премијер Арсениј Јацењук, али додавши да „војна опција тренутно није на столу”.

Са друге стране, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оптужио је јуче ново руководство Украјине за нападе на мањине и позвао западне партнере да оставе по страни политичке калкулације и да мисле на добробит народа Украјине. Он је у Женеви на Савету ОЕБС-а о људским правима рекао да Русија има информације да се припремају провокације против руске флоте на Крима.

Лавров је одбацио све критике о руској агресији и осудио претње бојкотом Русије, истакавши да то раде „досадашњи партнери, који су доследно и упорно подстицали њима блиске политичке снаге на ултиматуме, одбијање дијалога, игнорисање забринутости југа и истока Украјине, и коначно – на поларизацију украјинског друштва”.

Руско министарство иностраних послова издало је јуче саопштење у коме се каже да су неприхватљиве претње америчког шефа дипломатије Џона Керија и да се прећуткује да су управо САД и њихови савезници затварали очи пред неделима војника Мајдана – русофобијом, антисемитизмом, скрнављењем сећања на јунаке Другог светског рата.

„Вашингтон је игнорисао и то што је нови кијевски режим погазио споразум од 21. фебруара, који су потписали министри иностраних послова Немачке, Француске и Пољске, и формирао ’владу победника’, фактички објавивши рат руском језику и свему што асоцира на Русију. Савезници Запада су данас отворени неонацисти који руше православне храмове и синагоге”, саопштио је руски МИП.

Упркос тешким речима са обе стране, трачак наде за дипломатско решење спора види се у томе што је, према речима Михаила Маргелова, председника комитета за међународне односе Савета Федерације, Русија спремна да разговара о ситуацији у Украјини у оквиру ОЕБС-а, „као што је предложила Ангела Меркел”. Он је, међутим, додао да „Запад не жели такав разговор”.

По руским градовима се одржавају митинзи подршке руском народу у Украјини, на којима се прикупља и материјална помоћ. Засад мало ко верује да може доћи до рата између две државе, чија је историја вековима била заједничка.

Љубинка Милинчић

———————————————-

Министри ЕУ: Конфронтација ЕУ и Русије штетила би свима

Брисел – Министри спољних послова ЕУ јуче су на хитном састанку поводом ситуације у Украјини рекли да је дијалог најплоднији начин да се направи корак ка њеном решењу, оцењујући да би конфронтација ЕУ и Русије нанела штете обема странама.

Шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски рекао је, поводом ескалације ситуације на полуострву Криму у саставу Украјине, да се ЕУ суочава „с најозбиљнијом кризом” од балканских ратова пре две деценије.

Шеф шпанске дипломатије Хосе Мануел Гарсија-Маргаљо рекао је да су у току разговори о организовању хитног самита шефова држава и влада ЕУ у четвртак.