Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. На удару авијације нацистичке Немачке 6. априла 1941 били су војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Живот је изгубило између 8.000 и 12.000 људи
Британски принц Чарлс деловао је веома изненађено када му је историчарка Дубравка Стојановић, приликом њихове шетње Калемегданом, објаснила да је Београд бомбардован много пута у својој историји.
Само Британци и Американци палили су и рушили Београд у девет таласа у 20. веку, ако 78 дана НАТО агресије рачунамо као „једно бомбардовање”. Немци и Аустријанци чинили су то више од три пута у разним епохама, а осталих неколико бомбардовања иде на душу Турцима. Практично, откада су у Европи почели да се користе топови, затим авионске бомбе, као и пројектили са осиромашеним уранијумом, сва ова оружја су испробавана на нашем главном граду и његовим житељима.
За Београд је током 7.000 година његове историје вођено невероватних 115 ратова, а град је 44 пута рушен. Једна од ових тужних годишњица обележава се данас, када се навршава седам и по деценија од Хитлеровског бомбардовања главног града краљевине Југославије. Ако се вратимо у историју и посматрамо освајачки низ насилника на овом простору, видећемо да је Београд увек представљао најслађи залогај великих и моћних. Али, сваком од њих је и видео леђа…
Први су своје топове према Београду уперили Турци, али је хришћанска војска успела да се одбрани од османске опсаде 1456. године. Битка која је под бедемима тврђаве на ушћу Саве у Дунав вођена од 4. до 21. јула остала је упамћена пре свега по угарском племићу Јаношу Хуњадију (Сибињанин Јанко) и његовом саборцу Михаљу Силађију, војном заповеднику београдског утврђења. У Европи није сакупљена очекивана крсташка војска за одбрану хришћанских граница, али је Хуњади притекао у помоћ против турског султана Мехмеда Другог, освајача Цариграда, који је на Београд кренуо са великом силом и топовима. Браниоци су ипак успели да преотму турске топове и окрену их ка непријатељу, што је означило крај опсаде.
Наредни пут Аустријанци су напали Турке и освојили Београд 1688, под командом војводе Максимилијана Баварског и у том рату је дошло до велике глади и пожара који је разнео складиште оружја и 4.000 београдских кућа. Две године касније Турци шест дана опседају Београд и топовима га руше готово до темеља, а житељи су били изложени убијању, прогонима и пљачкама. Све то довело је до Велике сеобе Срба, а читав 18. век био је обележен борбама и разарањима Београда.
Последње турско бомбардовање започело је у јутарњим часовима 17. јуна 1862. године, као последица српско-турских сукоба након инцидента на Чукур-чесми
У 19. веку Турци су бомбардовали Београд 1806, када су отворили ватру на Карађорђа и 25.000 његових бораца који су ушли у град. Устаници су савладали турске посаде у вароши, нападајући их из четири правца. Месец дана касније српска војска успела је да освоји и тврђаву. Ослободиоци су се у престоници задржали до самог краја Првог српског устанка, октобра 1813. године.
Следеће, а уједно и последње турско бомбардовање, започело је у јутарњим часовима 17. јуна 1862. године, као последица српско-турских сукоба након инцидента на Чукур-чесми. Артиљеријски напад трајао је цео дан и причинио је Београду велика материјална разарања. Међутим, био је то само увод у коначно ослобођење и проглашење независности Србије 16 година касније.
После тога на ред поново долазе Аустроугари. Прво бомбардовање одиграло се 28. јула 1914, након изрицања ултиматума Србији, када је Београд гранатиран модерним топовима са река. Стравичне експлозије срушиле су многе зграде, град је пао у руке непријатељу, али је враћен после Колубарске битке, крајем 1914. године. Жене и деца евакуисани су организовано возовима из Београда. Престоница се нашла на удару нових оклопних топовњача „монитор”, које су сејале страх и смрт. Дорћол и Савамала били су потпуно испражњени од становништва и цео тај део града био је у пламену.
Коначно су Аустријанци и Немци заузели Београд 1915. године, сломивши отпор мајора Драгутина Гавриловића и бранилаца Београда, који је трајао од 4. до 11. октобра, када су топови пруског фелдмаршала Макензена коначно заћутали. Окупација Београда трајала је до 1. новембра 1918. године.
Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. У нападу нацистичке Немачке 6. априла 1941, у пламену су били војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици и наслеђе, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. У већини извора помиње се да је живот изгубило између 8.000 и 12.000 људи. Прве бомбе пале су у недељу ујутру, око 6.30 сати. До краја дана до темеља је срушено 627 грађевина, тешко је оштећен 1.601 објекат, а трагови експлозија остали су на 6.828 кућа и зграда.
Страдала је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу и уништено је 300.000 докумената и књига који су преживели векове. Бомбардован је Генералштаб на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, Стари двор, синагога, Историјски музеј Србије, седиште Кола српских сестара, зграда поште… Бомбе су падале и на Трг републике, као и на палату „Албанија” и многе друге објекте.
Аустроугарска је 28. јула 1914. гранатирала Београд модерним топовима са река, након постављања ултиматума Србији
Окупирани Београд није се опоравио до краја Другог светског рата, а Британци и Американци су га из ваздуха бомбардовали осам пута, од априла до септембра 1944. године. Удари су почели 16. априла и били и настављени следећег дана. Затим 21. и 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и 3. септембра. Подаци о људским жртвама у овим акцијама савезничке авијације разликују се. По немачким изворима убијено је око 4.000 људи, а по проценама амбасаде САД 2.271 особа. Прелиминарни подаци Југословенске владе у Лондону указивали су на 3.000 жртава у Београду и око 1.200 у Земуну.
Тог 16. априла, на Васкрс, бомбардовано је породилиште које се налазило код данашње Студентске поликлинике у Крунској улици. Страдале су 22 мајке и њихове 22 бебе, као и две породице које су биле у посети. Из ваздуха су рушени колосеци у савском приобаљу, аеродром, фабрике „Икарус”, „Рогожарски”, „Змај”, „Телеоптик”, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици. Гађани су и мостови, Старо сајмиште, где су гинули логораши, али и „Албанија”, Теразије, Технички и Правни факултет, Бајлонијева пијаца, где је настрадало много цивила. У Алеји жртава бомбардовања 1944. на Новом гробљу налазе се плоче са именима 313 жртава, међу којима 71 жена и 16 деце. Кодни назив за серију англоамеричких напада био је „Недеља пацова”.
После 45 година мира, англоамеричке бомбе поново су падале на Београд, од 24. марта до 9. јуна, Процењује се да је у ваздушним нападима НАТО-а на тлу Југославије убијено око 3.000 људи (од чега 2.500 цивила), а више од 6.000 рањено. Процене штете за Србију крећу се од 30 до 100 милијарди долара, а Београд је претрпео значајна директна и колатерална разарања. Између осталог, уништен је симбол Београда Авалски торањ, зграде Генералштаба и Министарства одбране, Републичког и Савезног МУП-а, пословни центар „Ушће”, зграда РТС-а, кинеске амбасаде и многе друге.
Аутор: Бојан Билбија, Политика
фото:Бундесархив
