Кина је по вредности остварене спољне трговине у 2013. години први пут претекла до сада неприкосновне САД, а стручњаци ММФ предвиђају да ће се најмногољуднија земља света већ за четири године сасвим приближити Америци према обиму бруто домаћег производа (БДП), рачунатог на основу паритета куповне моћи.
Удео кинеског у глобалном БДП ће се, у наредне четири године, такође готово изједначити са учешћем који имају САД, прогнозира ММФ. Званични подаци објављени ове седмице у Пекингу показују да је Кина лани остварила робну размену са остаком света од 4,2 билиона долара.
То је нови светски рекорд у спољној трговини који је до сада имала нека држава, а за 7,6 одсто премашује остварену вредност кинеске размене у претходној 2012. години.
Кинески извоз је лани вредео 2,2 билиона долара, или око осам одсто више него претходне године, док је увоз увећан 7,3 процента, на приближно два билиона.
Америчка агенција Блумберг је пренела из Пекинга изјаве кинеских функционера који су прошлогодишње рекордне резултате своје земље у спољној трговни оценили као “историјски тренутак”.
Додуше, поређење са САД је урађено иако у Вашингтону још нису објављени комплетни спољнотрговински резултати за целу 2013. годину.
Америчко министарство трговине је раније саопштило да је за 11 месеци протекле године највећа светска економија остварила спољнотрговински промет од 3,5 билиона долара, а да би задржала светско лидерство у том домену децембарски резултати робне размене са светом требало би да буду двоструко бољи него у истом месецу 2012, што према већини мериториних оцена, није реално очекивати.
На растућу привредну моћ Кине и њене улоге у глобалној економији указује и лондонски пословни дневник “Фајненшел тајмс” (ФТ), наводећи да се кинески увоз главних стратешких сировина за протеклих осам година удвостручио и да се таква тенденција наставља.
Кина је лани, на пример, купила на светском тржишту 282 милиона тона нафте, или у просеку око 5,6 милиона барела дневно, док су САД истовремено смањиле дневни увоз основне енергетске сировине на 7,8 милиона барела.
САД су, иначе, до пре три до четири године, од када је у тој земљи нагло почела да расте производња нафте и гаса из уљаних шкриљаца, дневно увозиле три пута више нефте него сада, док импорт нафте у Кини вртоглаво расте.
Кина је, наиме, у децембру пустила у рад два огромна погона за прераду сирове нафте па је увоз те сировине у односу на децембар 2012. повећан око 13 процената, јавила је агенција Синхуа.
Најновије анализе ММФ показују да је прошле године кинески БДП, према паритету куповне способности, вредео око 13,4 билиона долара, док је исти показатељ за САД процењен на 16,7 билиона долара.
Кинески БДП ће, како предвиђа ММФ, већ 2018. вредети 20,7 билиона долара, а амерички исте године 21,7 билиона, што значи да ће се по том веома битном економском показатељу разлика између две земље битно смањити. Брз раст кинеског БДП омогућиће другој по снази светској привреди да у 2018. оствари удео у глобалном БДП од 17,9 одсто, према америчких 18,6 процената.
Лани је Кина учествовала у светском БДП са 15,4 одсто, а Америка са 18,6 процената.
АЗИЈА ПРЕУЗИМA ВОЂСТВО ОД ЗАПАДА
Сви наведени подаци, али и раније анализе неких угледних америчких економиста, показују да ће САД ускоро изгубити статус прве економске силе света за рачун Кине, што значи, имајући у виду економску снагу Јапана и више других брзо растућих азијских економија, да ће се центар светске привреде преместити из развијеног Запада у Азију. Процена о будућем економском лидерству азијских земаља заснована је, такође, на огромним сировинским залихама које има још један економски колос у том делу света. Реч је о Русији на чијој територији се, према досадашњим анализама, налази 50 до 55 одсто свих расположивих резерви виталних сировина.
Танјуг
