Уговор који је Унија малинара потписала са аустријским ЦWС Бест Фоод направиће од овог воћа српску робну марку, каже Драгиша Терзић из Уније, док други произвођачи и хладњачари у то отворено сумњају. Међу собом шапућу да су фирму основала „браћа грађевинци“, као и да прича има предизборну и политичку позадину. Министарство није ни реаговало, иако се ради о грани пољопривреде која држави годишње доноси око 150 милиона евра
Уговор који је Унија малинара Србије потписала са аустријском фирмом ЦWС Бест Фоод пре око две недеље о откупу читавог рода од 50.000 тона по цени од 1,61 евра за килограм, изазвао је различите реакције код оних који се овим послом у Србији баве годинама. Док сама Унија, односно председник Драгиша Терзић, овај уговор назива историјским, други произвођачи и хладњачари су скептични. Међу њима се већ пронео глас да читава прича заправо има политичку позадину, као и да су „одређени бизнисмени“ овде искористили своју шансу, док се и сами Аустријанци доводе у питање, јер се о фирми мало зна. Влада је, са своје стране, остала нема, па не само да није реаговала на уговор, већ су и медији остали ускраћени за било какав коментар.
„О чему се ради?“
ЦWС Бест Фоод би требало да гарантује просечну извозну цену од 1,61 евра по килограму воћа, односно 1,21 евра за произвођаче. Малинари изван Уније, међутим, сумњају у овакав исход.
„Ми искрено сумњамо у то, али планирамо да у уторак дођемо у Београд, тражимо састанак са министром и да видимо о чему се заправо ради“, каже за Балканмагазин Драган Богдановић из Савеза „Српска малина“ и председник Удружења „Виламет“ из Ариља.
О ставу Савеза, који окупља 10 највећих градова произвођача малина, како каже, обавестиће јавност након што данас евентуално добију потребне информације од ресорног министра пољопривреде.
У међувремену се огласило и Удружење хладњачара Србије, које је саопштило да је спремно да разговара око продаје неуговорених количина малина, али су чланице Удружења истакле да нису упознате са досадашњом делатношћу фирме ЦWС Бест Фоод на европском тржишту.
„Пошто смо и раније били сведоци великих обећања и очекивања, сматрамо да је врло важно да се фирма представи српској јавности са својим финансијским и тржишним могућностима, како бисмо избегли штету која може да настане уколико се уговор не реализује“, кажу хладњачари.
Аустријанци немају сајт
Произвођачи и хладњачари препричавају међу собом шта су чули о аустријској фирми, па је тако и до Балканмагазина дошла спекулација да су фирму основала „браћа који би да уђу у малину а до јуче су били грађевинци“. Чињеница је да ЦWС Бест Фоод, бар под тим именом, нема своју Интернет презентацију, и то данас када малтене свака локална цвећара има веб сајт а камоли фирма овог типа. Занимљиво је, такође, да се фирма не налази у бази „Глобал бизнис реџистер лимитид“, односно регистру свих предузећа која послују у Европској унији.
На ове и сличне коментаре – попут оног да, рецимо, у власничкој структури фирме „седи један од највећих бизнисмена из Ивањице“ – Драгиша Терзић за БалканМагазин каже да није ни очекивао „да ће тајкуни седети скрштених руку“ и да неће покушати да подјарме пројекат, додајући „да би било сулудо да се неко игра са оволиким милионима“. На то су, како додаје, одмах упозорили и Аустријанце.
„Тако се десило и да је Бест Фоод-у ових дана стигла анонимна порука од неког наводног произвођача малина, да може да им обезбеди нижу цену од оне коју смо ми уговорили. Нудио је 1,3 евра по килограму. Очекивали смо да ће одмах почети разне махинације“, наводи Терзић.
Фирма тек основана
Председник Уније малинара Србије објашњава да се ради о конзорцијуму 12 предузећа која послују с храном, енергентима и другим производима широм Европе, Блиског истока, у Украјини и Русији. Познато је, на пример (а то су, како додаје, „хладњачари већ чули“), и да аустријска фирма снабдева један од највећих ланаца супермаркета у Швајцарској. Терзић даље наводи да је сама фирма „наменски тек основана“ да би увозила воће из Србије, не само малине, већ и шљиве, јабуке, вишње, купине, као и кромпир.
Међутим, чињеница је да од Косјерића, Пријепоља, преко Ужица и Ариља и других градова који се годинама баве малином, ипак влада неповерење, јер поједини кажу да се „у историји српске малине није десило да неко откупи читав род од 50.000 тона“. Један од највећих овдашњих откупљивача, власник фирме „Фруком“ Миломир Зимоњић, који око 2.500 тона годишње откупи и ускладишти, прокоментарисао је ових дана за Политику да не зна „како ово да протумачи“.
„Чудим се. Прво, никад за ову аустријску фирму нисам чуо, али ако тај има 80 милиона евра да плати толику количину, онда нека откупљује. Мислим да је прерано одређивати откупну цену. Праве ражањ а зец у шуми. Можда малина на тржишту буде јефтинија, али и скупља од 1,2 евра, видеће се“, рекао је он.
Зимоњић каже да се њему овим не ремети посао, пожелео је Унији „да успе у намерама“, али је додао да се плаши да малинари не поверују у нешто „што се можда неће остварити“. У свему, ипак види, како је навео, „предизборну кампању одређених људи“.
Политичка позадина или не..
Слично реагују и други малинари у Србији, који би радије да остану анонимни, и кажу да је уговор са Аустријанцима „тек политичка прича“ у коју је превасходно укључена Демократска странка. Спорадично се незванично може чути и име председника Партије радника и сељака Зорана Драгишића, коме је заменик – Драгиша Терзић из Уније.
Треба подсетити да су у новембру 2011. управо делегацију Уније малинара и Покрета радника и сељака Србије примили званичници Директората за аграр и развој села ЕУ и Европске комисије за пољопривреду, као и представници Европског парламента. Позив за долазак у Брисел стигао је у септембру прошле године, током протеста малинара због ниске откупне цене.
Терзић за Балканмагазин каже да је до контакта са Бест Фоод-ом дошло током боравка у Бриселу.
„На састанку са званичницима ЕП, од њих је потекла иницијатива да се уприличи сарадња са компанијама из Европе. Рекли су нам да не могу да се мешају у унутрашњу политику Србије јер држава још није чланица ЕУ, да треба да се ујединимо у својим циљевима и успели смо да ступимо у контакт са одређеним фирмама“, објашњава Терзић, наводећи да је поред ЦWС, било присутно још осам европских фирми.
Што се тиче даље процедуре, с обзиром на то да је уговор потписан последњих дана фебруара, председник Уније каже да ће данас бити код нотара у Бечу где треба да се овери споразум са аустријском фирмом, као и да ће компанија дати банкарске гаранције кад се постигне договор са произвођачима. Сваки заинтересовани произвођач може да потпише уговор са Унијом, објаснио је Терзић, те ће ставке из документа гарантовати цену и све детаље везане за производњу, „да нико никог не може да превари“.
..а министар Петровић ћути
Док се чека да Терзић овери уговор у Бечу и да представници Савеза „Српска малина“ данас дођу у Београд, Балканмагазин је покушао да добије додатне информације од Министарства пољопривреде које води Душан Петровић (потпредседник ДС-а). Питали смо да ли власти располажу подацима о аустријској фирми и њеном пословању, да ли су мишљења да је овакав уговор добар за српске произвођаче. Такође, да ли је неко од надлежних евентуално посредовао да се уговорене стране сретну и како коментаришу наводе о политичкој позадини и монополу, односно да услове за посао с малинама контролишу „српски тајкуни“. Министарство, ни после недељу дана, није нашло за сходно да одговори на ова питања а која се тичу уговора који би могао да буде „историјски“, како то каже Терзић, или потпуни фијаско, како се прибојавају поједини малинари.
Сам Терзић истиче да га нико из Владе није контактирао после потписивања уговора што, како додаје, није ни очекивао.
„Они нису желели да преговарају са Унијом малинара, нису хтели да испуне наше захтеве још од летос, нити је министар тада хтео да нас прими… Од државе очекујемо бар да не смета у спровођењу овог посла. Ово је велика ствар за нас а српска малина би могла да постане робна марка и бренд ове земље“, истиче он.
С друге стране, Драган Богдановић из „Српске малине“ се нада да ће их министар Петровић данас примити и објаснити им све детаље уговора, којим овај ресор до сада изгледа није имао времена да се бави и о којем и даље ћути. Можда се и Терзићево очекивање да се држава склони и да „бар не смета“, из неког разлога – и обистини.
Ипак, треба подсетити на поједине процене да од овог посла у Србији живи око 500.000 људи и да државна каса од извоза малина има годишњи девизни прилив од око 150 милиона евра. Према подацима Светске трговинске организације, прошлогодишњи извоз тежио је 148,3 милиона евра, чиме је Србија добила место највећег извозника малине и узела 23,4 одсто укупног светског извоза.
Балкан Магазин
