Близу петине испитаника у истраживању УНДП-а тврди да им је неко нудио мито како би гласали за одређену политичку партију
Информације о наводној куповини гласова на протеклим изборима не смеју остати неистражене, јер би у супротном остало пољуљано поверење у демократске институције и у тајност избора, оценила је невладина организација Транспарентност Србија (ТС) и позвала се на управо објављене податке из истраживања Програма за развој УН (УНДП) за Србију. Подаци показују да чак 18 одсто пунолетних испитаника тврди да им је „неко нудио мито (на пример новац, поклон, услугу, посао) како би гласали за одређену политичку партију на мајским изборима”.
„Преведено у бројеве, то би значило да је овом недопуштеном утицају било изложено око милион бирача”, истакли су у овој организацији, а њен програмски директор Немања Ненадић предлаже да испитивање навода о куповини гласова почне од случајева који су већ пропраћени медијски – у Бору, Прокупљу и Новом Саду.
„Било би логично да то буде први корак јер ту већ постоје нека сазнања или пријаве”, каже Ненадић за „Политику”.
Подсетимо, после мајских избора Новим Садом је почела да кружи прича да је Ромска демократска странка (РДС) куповала гласове, а Радио-телевизија Војводине је дошла до оловке са камером за коју анонимни бирач тврди да му је дата да би њоме гласао за РДС. Снимак о тим оловкама се појавио и на „Јутјубу”.
Медији су објавили и да су напредњаци и Покрет социјалиста из Прокупља поднели кривичне пријаве против одређених особа због сумње да су извршиле кривично дело „давање и примање мита у вези са гласањем и злоупотреба службеног положаја”. Реч је о наводном давању грађанима брашна у пакетима од по 10 килограма да би за узврат гласали за локалну изборну листу „Покрет за југ – Нова Србија”.
Крајем јуна је, опет, објављено да је Српска напредна странка поднела Специјалном тужилаштву за организовани криминал кривичне пријаве против тадашњег (и садашњег) министра полиције Ивице Дачића и директора ПТТ Србије Горана Ћирића због изборне преваре у Бору. Повод је био подела, преко поште, лажних писама са логом СНС-а и уплатница којима је бивши лидер напредњака Томислав Николић наводно од бирача тражио да уплате по 1.860 динара за трошкове кампање у Бору. Дачић је тада саопштио да је МУП поднео кривичне пријаве против три особе за злоупотребу службеног положаја.
ТС подсећа да је „давање и примање мита у вези са гласањем” прописано као кривично дело, али да и поред бројних сумњи нема објављених података о поступцима и осудама.
Члан 156. Кривичног закона каже да „ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога, казниће се новчаном казном или затвором до три године”. Ако ово дело учини члан бирачког одбора или друга особа у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се затвором од три месеца до пет година. А новчаном казном или затвором до три године казниће се и онај „ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица, односно предлога”. Поклон или друга корист одузеће се.
Пошто људи који су учествовали у тим незаконитим радњама очигледно немају никакав стимуланс да их пријаве, а и сами могу бити изложени кривичном гоњењу уколико то учине, Ненадић каже да би, као други корак у сузбијању проблема куповине гласова на изборима, требало наћи начин да се они приволе на сарадњу са истражним органима. Један од могућих начина је и да се у неким случајевима појаве чак и као заштићени сведоци.
Ненадић додаје да би, осим полицији и тужилаштву, информације од тих људи биле значајне и Агенцији за борбу против корупције, јер је питање куповине гласова повезано и са незаконитим финансирањем партија.
„Уколико се утврди да је нека странка организовала куповину гласова, то би очигледно био трошак изборне кампање, и то незаконит трошак, што значи да су средства морала доћи или од скривених донатора или злоупотребом јавних ресурса. Самим тим та партија би доспела и под удар Закона о финансирању политичких активности”, истиче Ненадић.
Политика
