Истраживање: ОГРОМНА већина Срба мисли да је 5. октобар почетак пропадања Србије

Београд – Однос грађана Србије према демократији као политичком систему све више је условљен њиховим социјално-економским положајем и данас је само 30 одсто оних који сматрају да је демократија боља од свих осталих система владавине, показује истраживање које су спровели америчка невладина организација Национални институт за демократију (НДИ) и Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД).

Програмски директор ЦЕСИД-а Ђорђе Вуковић је, на представљању резултата истраживања “Перцепција стања демократије у Србији”, радјеног непосредно уочи последњих парламентарних избора, рекао да је пре седам година број оних који су фаворизовали демократију и оних који су предност видели у неким другим политичким системима био изједначен – око 40 одсто – док је број оних који су резервисани према демократији данас на историјском максимуму.

– Данас половина сматра да демократија није сама по себи привлачна и да постоје други системи који би могли да одговарају Србији. Најчешћи одговор је: све једно ми је у каквом систему живим, већ је битно да ли имам довољно новца – рекао је Вуковић.

У складу са таквим опредељењем грађана је и њихов однос према петооктобарским променама 2000. године, јер убедљива већина данас мисли да је то почетак пропадања Србије, док само 15 одсто верује да је то почетак демократског преображаја.

Грађани верују да се у Титово време боље живело

У том светлу треба посматрати и одговоре о томе када се у Србији најбоље живело, јер убедљивих 79 одсто сматра да се најбоље живело у доба социјализма, односно у време Јосипа Броза Тита, осам одсто сматра да се најбоље живело од 1990. до 2000. године, десет одсто “затно доба” види у периоду од 2000. до 2012. године, док само четири одсто сматра да се најбоље живи након 2012.

Овогодишње истраживање бележи и најдраматичнију разлику у проценту оних који себе и Србију доживљавају као губитника и оних који сматрају да смо добитници транзиције.

Истраживање показује да 84 одсто грађана транзицију види негативно, док је само десет одсто грађана види у позитивном светлу. То је, иначе, најгори однос забележен у Србији у последњих 20 година, и убедљиво најцрњи доживљај блиске прошлости у поредјењу са свим земљама у којима је мерен однос према транзицији.

У истраживању су, такође, добијени одговори којима је могуће објаснити убедљив успех Српске напредне странке на последњим изборима.

Грађани желе да гласају за личности, а не за странке

Вуковић је, интерпретирајући добијене одговоре грађана, објаснио да уочи избора та странка бележила највеће поверење међу својим традиционалним бирачима, али и да јој је подршку најавио и знатан проценат пређашњих гласача Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и других странака, као и велики број оних који на претходним изборима нису гласали.

Ипак, са становишта односа према демократији и изборима као демократској тековини, најречитији је податак да већина испитаних жели да се промена изборног система креће у правцу персонализације, односно ка могућности да грађани гласају више за особе а мање за политичке странке.

Директор НДИ за Србију Том Кели сматра да су резултати добијени овим истраживањем отрежњујући јер показују да се демократија у Србији још није учврстила, а то би, како сматра, требало да утиче и на политику међународне заједнице и међународних организација које би више пажње у будућности требало да посвети грађанима а не само институцијама.

Грађани не верују у демократију

– Овде видимо да грађани не верују у демократију и то је свачија кривица, пре свега
политичког водјства, затим и међународне заједнице која није уложила довољно напора и средстава у праве ствари – оценио је Кели.

Песимизам

Координатор програма ЦеСИД-а Иво Чоловић навео је да чак 78 одсто испитаника сматра да се у Србији најбоље живело од 1945. до 1990. односно у периоду социјалистичке Југославије.
Чоловић је објаснио да већина испитаника свој став објашњава чињеницом да је у социјализму 10 одсто градјана трпело политичку репресију, али је 90 одсто њих живело добро, док сада свега 10 одсто житеља Србије живи добро, а остали на рубу егзистенције. Медју поражавајућим резултатима истраживања, како је рекао

Чоловић, јесте и податак да се две петине грађана изјашњава да живи тешко подношљиво и себе сврстава у нижи средњи слој. “Све је више песимизма. Педесет и четири одсто испитаника сматра да живи лошије од својих родитеља, а две петине њих верује да ће њихова деца живети још лошије”, рекао је Чоловић.

Према његовим речима, политчки систем ради за политичке лидере и, будући да су они рационална бића, не желе да га мењају јер им одговара, медјутим у интересу демократије и функционисања демократског друштва нужно је ићи у правцу персонализованог пропорционалног изборног система.

У истраживању су, такодје, добијени одговори којима је могуће објаснити убедљив успех Српске напредне странке на последњим изборима.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић је, илуструјући све већу незаинтересованост градјана за лично укључивање у друштвене процесе, цитирао податак према којем апсолутна већина грађана не би учествовала у било каквим протестима.

Истраживање, наиме, показује да би само 25,3 одсто испитаних евентуално било спремно да учествује економски мотивисаним протестима, док би учешће у политичким протестима узело само 2,8 одсто испитаних.

Стојиљковић: Ово је време популизма
Стојиљковић је као занимљив навео и резултат према којем је на историјском минимуму способност грађана да себе препознаје на скали левица-центар-десница, што за последицу има ниску партијску идентификацију, непрепознавање разлика у програмима, ниско поверења у институције и културу цинизма.

– Ово је време за популизам и у популизму се један популиста мења другим а не
демократијом – рекао је Стојиљковић.

Учесници данашње конференције, међутим, не сматрају да је могуће да достигнути ниво демократије у Србији због оваквог расположења градјана буде доведен у питање, пре свега због међународних околности.

– Ми постојећи ниво демократије тешко можемо да изгубимо, јер не можео да изгубимо нешто што нисмо ни имали. Ово ће бити нека протодемократија, али ће цео систем да опстане јер смо у европском географском простору – сматра Вуковић.

Танјуг