У Србији је током пандемије коронавируса и ванредног стања посао изгубило око 200.000 људи или осам одсто оних који су били запослени, укључујући и неформално запослене и самозапослене, у фебруару ове године, процењено је на основу истраживања које је спровела СеЦонС група за развојну иницијативу уз подршку Фридрих Еберт фондације.
Kако је саопштено, највећи терет, али и највећи ризик током Цовид-19 кризе су понеле жене које су чиниле чак 86 одсто запослених “на првој линији заразе”.
Повећан обим послова у домаћинству и брига о члановима породице такође је остала на женама (у 70 одсто домаћинстава), које су те послове доминантно обављале и пре кризе.
Истраживање је показало да су се запослени у Србији добро уклопили у рад од куће: око четвртине запослених (24,7 одсто) прешло је да ради од куће, 90 одсто њих имало је одговарајућа средства за рад док је свега 15 одсто при раду од куће било мање ефикасно него иначе.
“Две трећине испитаника бринуло је због здравствених ризика, 35,6 одсто њих било је забринуто због непосредне економске кризе у Србији, 16,2 одсто је изразило забринутост због потенцијалног погоршања стања слобода, јачања репресије и ауторитарне владавине”, наводи се.
Истраживање је спроведено како би се стекли увиди у то које ефекте су пандемија и ванредно стање имали на запосленост становништва, услове рада и праксе повезане са бригом о домаћинству и члановима породице – на репрезентативном узорку од 1.600 особа које су биле запослене у фебруару 2020.
Kод готово половине оних који су остали без посла, разлог је био отказ због обустављања рада фирме (46,2 одсто), а петини од укупног броја (20,5 одсто) није понуђен нови уговор након што је претходни истекао.
У већини осталих случајева запослени су били принуђени да дају отказ јер у условима ванредног стања, укидања јавног превоза, затварања обданишта и школа и обуставе социјалних услуга подршке за старије, нису могли да се организују да одлазе на посао и преузму повећане обавезе бриге о члановима породице.
На најјачем удару губитка посла били су запослени у приватним предузећима, у секторима угоститељства, трговине, грађевинарства, самозапослени, неформално запослени као и они који су радили са уговорима на одређено време.
“Готово једнако су погођени запослени сва четири региона у Србији, а губитак посла су нешто чешће искусили становници руралних подручја у односу на градове. На удару су чешће били млади, а што се тиче родне разлике, у градовима су под већим ризиком били мушкарци, а у сеоским срединама жене”, наводи се у саопштењу СеЦонС групе за развојну иницијативу.
Годишњи одмор било је приморано да користи 5,4 одсто запослених, а још 4,1 одсто учинило је то у договору са послодавцем. Четвртина запослених (25,2 одсто) радила је скраћено радно време или мањи број смена, а 5,6 одсто запослених се суочило са смањењем плате.
Бета
