Ана ФИЛИМОНОВА | 09.10.2012

У среду 10. октобра текуће године, у Бриселу ће бити објављен извештај Европске комисије о напретку земље по питању европских интеграција и доћи ће до првог сусрета радних група Београда и Приштине ради примене такозване прве тешке одлуке Србије – заједничког управљања пограничним пунктовима између Србије и Косова и Метохије (такозвани ИБМ договор). Потписивањем “Техничког протокола” створена је могућност примене “ИБМ уговора”. Следећи корак је сусрет техничких радних група Београда и Приштине. То је већ уходана пракса из раније одржаних преговора. На пример, техничка група за примену споразума о слободи кретања одржала је десет састанака у време изборног периода у Србији. Овде је важно да рад “техничких група” буде потпуно отворен за српску јавност, јер су резултати прошлих “техничких преговора” и потписивање “техничких протокола” у ствари створили све потребне услове за изградњу независности “Републике Косово”. Друга тешка одлука која се очекује од Србије тиче се севера покрајине, за који ЕУ припрема лукави заобилазни маневар. Сада се Европски парламент не противи наставку финансирања јачања здравствене заштите и образовања од стране Београда на северу покрајине, али он то мора радити “транспарентно (прозрачно за ЕУ и Приштину – А.Ф.) и у сарадњи са косовским властима”. У односу на Приштину, сада већ у складу са традицијом, нису предвиђене никакве тешке одлуке. Разговори о подели Косова одмах су одбачени, “подела неће бити разматрана” – каже известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек.¹

Огњен Прибићевић, бивши аамбасадор Србије у Немачкој, прецизно је оценио настали моменат. По његовим речима, максимално што се из ових преговора може извући – јесте специјални статус за север покрајине. Постоји простор за дипломатско маневрисање али не и за деобу Косова, које не би прихватиле ни САД ни Русија. По његовим речима, предмет дипломатске битке биће статус севера покрајине и ту има простора за договоре. Но, све ће зависити од тога колико ће САД и Немачка притиснути Србију.²

И Немачка не престаје да притиска: 7. октобра је поновила захтев да Србија треба да потпише споразум, уговор или меморандум са Косовом о нормализацији међусобних односа, који би се могли наћи већ у закључцима Еврокомисије (годишњи извештај о напретку Србије на путу ка ЕУ), предвиђеним за 10. октобар.

Вашингтонски аналитичар Обрад Кесић упозорава српску власт да је недопустиво стање “да за српску власт више вреди потпис Борка Стефановића од Устава Србије, норми међународног права и Резолуције 1244 СБ УН” и насталу ситуацију карактерише као одсуство минималног конснсензуса у политици Србије – укључујући и владајућу коалицију, где свако износи сопствено мишљење и промовише своју политику. Он подвлачи: нову власт од претходне одликује искусније коришћење реторике – и то је једина ствар коју је нова власт научила у поређењу са претходном и да кооперира са ЕУ, САД и Русијом. Обрад Кесић истиче проблем одговорности: “Политичка елита Србије по сваку цену избегава проблем одговорности. Најлакше је указати прстом на некога и рећи – ми би нешто урадили али не можемо, не дозвољава нам међународни фактор или ми не одлучујемо, то раде други”. Бекство од одговорности – по мишљењу Кесића – представља један од главних недостатака данашње политике и највећи изазов за власт. Поводом Косова и Метохије, он примећује да заштита територијалне целовитости земље путем борбе за очување Косова и Метохије у оквиру Србије и истовремено остварење напретка на путу ка приступању ЕУ – представља лажну премису, јер је једноставно немогуће истовремено достићи ова два циља, но ова лажна премиса се и даље протеже у контексту друштвено-политичких дебата.

Закључак је прост: ако власт говори о томе како претходна власт није постигла резултате у интересу Србије, онда треба ићи другим путем.³ Тим пре што је амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби више него јасно изјавио да се независно од тога ко ће бити домаћин у Белој кући, неће мењати спољна политика САД ни у односу САД према Србији, нити према региону. Поводом процеса евроинтеграција он тврди да чак и када би преговори између Србије и ЕУ почели колико сутра, они се не би завршили пре периода од 8 до 10 година.⁴Треба ли и допустити помисао да амбасадор САД не зна шта говори. То значи да ће амерички експеримент над Србијом још дуго да траје, у најмању руку 8-10 година, до тренутка док Србије не дође под патронат ЕУ. Али, узимајући у обзир деградирајуће економске процесе који се одигравају у свим без изузетка земљама Источне Европе (термин се користи у геополитичком смислу), које су приступиле ЕУ или чврсто корачају путем ЕУ интеграција, као и најтежу кризу у историји ЕУ после које ће очигледно ЕУ доживети суштинску трансформацију, будућност Србије у тој наднационалној заједници је више него суморна.

Ричард Фалк, амерички експерт за међународно право, професор на америчком универзитету Санта Барбара и бивши члан Међународне независне комисије за Косово и Метохију (коју је предводио Ричард Голдстон), указао је на циљ деловања Приштине – то је чланство у УН. Фалк је један од оних који су утирали пут независности Косова. Међународна комисија образована 1999. године, одмах после НАТО агресије, припремила је извештај у коме препоручује такозвану “условну независност”. Препоруке комисије биле су у директној супротности са одлукама СБ УН које нису предвиђале стварање независне државе на територији Србије. Смисао тог деловања признаје и сам Фалк: “Србија је представљала експеримент у коме су провераване границе међународног права”.⁵ То јест, Србија је постала полигон за разрађивање методологије слома суверености независне државе.Америчка позиција је и геополитички мотивисана – додао је Фалк – Вашингтон не сме да дозволи да ситуација изгледа тако, као да НАТО није постигао своје циљеве. На српску страну има утицај позиција Русије, на косовску страну утиче Америка – и у том смислу овде имамо и једну врсту рата између посредника.⁶

Са своје стране ситуацију “љуља” и “албански фактор”. Тако је 5. октобра Рамуш Тахири, саветник “председника Косова” Атифеге Јахтјаге, покушао искористити лични дипломатски трик: он је изјавио да су српске институције на северу Косова “легитимне” јер би без њих “царевала анархија” и “ми морамо разговарати са тим људима јер су они изабрани од стране грађана”. И додао је да следеће године Приштина намерава да спроведе изборе у четири српске општине на северу покрајине у складу са уставом и законима “Републике Косово”. Тим поводом, један од главних српских лидера на северу покрајине, Марко Јакшић, у разговор са аутором чланка је подвукао: “Приштина за тако нешто нема ни техничке ни политичке могућности. Не постоји никакав Устав самопроглашене Републике Косово. Постоји само Устав Републике Србије. И кључна улога припада Београду. Он не сме да позива народ да изађе на приштинске изборе. Али чак и у том случају, Срби са севера покрајине неће узети учешћа у изборима које организује Приштина”.

Приштина не врши никакве припреме за преговарачки процес – она чека “шта ће затражити посредници из ЕУ и да се дефинише на ком нивоу ће се водити преговори”.⁷ Истовремено, радови на изградњи магистрале “Ибрахим Ругова” која повезује Косово и Метохију са Албанијом, теку пуном паром. Укупна вредност пројекта је 1 милијарда еура, а израђена су 64 километра од предвиђених 102 км укупне дужине пута. Други пут који планирају да граде власти у Приштини, ићи ће ка граници Македоније.

Дакле, перспективе Србије да “упадну” у преговарачки процес не решивши главно – не проверивши уставност претходних бриселских споразума, више су него сумњиве. И још горе – ако се приступи њиховој примени. То ће изазвати тешко контролисану реакцију, како одређених међународних фактора који ће под окриљем правне конфузије искористити одличну могућност за испуњење својих ултимативних захтева, укључујући и чланство Косова у УН, тако и од стране Срба на северу покрајине. Последњи ће пред собом имати само један избор: или да напусте покрајину или да постану “косовари”. Јер се зачарани круг већ формирао: комплетно становништво на КиМ мора имати регистарске таблице КиМ. Да би их добили, морате имати права која се стичу уз личну карту Косова. А личне карте се добијају на основу докумената из косовских матичних књига и ти документи неће бити издавани уколико нисте држављани “Републике Косово”. Због тога Срби са Косова и Метохије позивају Београд да чврсто и одлучно одбаци све претходне договоре које је потписао преговарачки тим Борка Стефановића. Да би се приступило преговорима, треба имати беспрекорно разрађену међународно-правну платформу, уз најшире могуће обавештавање јавности о стратегији власти по питању Косова и Метохије. Јер на крају крајева, од кога било која влада треба да очекује подршку, ако не од свог народа. И на подршку својих међународних савезника који не реагују само из пуких прагматичних мотива. У данашњој ситуацији Србија у својим рукама има озбиљан адут – међународну подршку Русије без преседана, на нивоу свих међународних институција она има у буквалном значењу те речи, бланко-чек за сва дејства у остваривању својих национално-државних интереса…

1 http://www.dw.de/dw/article/0,,16292090,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb

2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/08/nehe-biti-podele-kosova-i-maksimalno-shto-se-mozhe-izvuhi-ie-speciialni-status-za-sever.html

3 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/06/za-vlast-u-srbiii-veha-svetina-potpis-ili-parafirane-borka-strefanoviha-od-ustava-srbiie-zakona-i-medzhunarodnog-prava-i-rezoluciie-1244.html

4 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/06/maikl-kirbi-bihe-potrebno-osam-do-deset-godina-da-se-okonchaiu-pregovori-srbiie-o-chlanstvu-u-eu.html

5 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/08/richard-falk-srbiia-bila-eksperiment-u-koiem-su-ispitivane-granice-medzhunarodnog-prava.html

6 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/08/richard-falk-srbiia-bila-eksperiment-u-koiem-su-ispitivane-granice-medzhunarodnog-prava.html

7 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/05/tahiri-sledehe-godine-na-severu-kosova-biti-organizovani-opshtinski-izbori-po-ustavu-i-zakonima-kosova.htm

Фонд Стратешке Културе