Италијански војници жртве осиромашеног уранијума НАТО

Давид Ерколани, заменик јавног тужиоца у Риминију, у Италији сада већ има десет истих „случајева”. „Случајеви” су људи: италијански војници који тврде да је за њихово озбиљно нарушено здравствено стање одговоран осиромашени уранијум којем су били изложени као припадници трупа НАТО-а током и после бомбардовања СРЈ 1999. године.

Будући да је истрага покренута недавно, али и да је у разним ратним операцијама учествовало око 70.000 војника, верује се да ће се јавити још много војника чије је животе угрозила муниција пуњена осиромашеним уранијумом.

Тужилац је од надлежних у касарнама у Риминију и околини тражио да му доставе имена војника који су се после учешћа у неким од операција НАТО-а разболели. Једну од пријава поднео је тридесетчетворогодишњи Н. Н. из касарне „Јулије Цезар” који је током 2002. и 2003. године учествовао у мисијама на Косову, а потом 2006. у Ираку.

Допис Тужилаштву упутио је и бивши пилот Д. Л., који је доставио и дописе Министарства одбране, послате током 1999. и 2000. године, у вези с ризиком који са собом носи осиромашени уранијум. Дакле, Министарство је знало какву опасност по здравље представља осиромашени уранијум.

Овај војник био је подвргнут детаљном лекарском прегледу после којег је установљено да између његове болести и учешћа у операцијама током којих је коришћен осиромашени уранијум постоји узрочно-последична веза.

Заменик јавног тужиоца Ерколани истрагу обавља с колегом из Падове Серђом Динијем. Истрага се, за сада, води против непознатих особа за кривично дело убиства из нехата по члану 589. италијанског кривичног закона и за неизвршење задатка, по члану 117. војног кривичног закона, а који се примењује у мирнодопским условима. Тужиоцу је достављен и допис једног војника карабинијера, официра Јединице за специјалне операције.

Фалко Акамеа, бивши адмирал у италијанској Ратној морнарици, и први човек ветеранске Асоцијације војних жртава и њихових породица (Анавафаф) изјавио је својевремено да подаци којима располаже ово удружење указују на чињеницу да је готово две стотине војника умрло после учешћа у мировним мисијама у којима су били изложени дејству осиромашеног уранијума, а да је више од 3.000 оболело од разних врста карцинома.

– Тешко је рећи да ли су се војници контаминирали током операција у Ираку, Сомалији или на Косову, јер се код неких симптоми болести јављају после годину, а код неких тек за десет или петнаест. Већина војника није добила никакву одштету јер њихове породице нису имале новца за скупе судске поступке – рекао је Акамеа.

Говорећи о жртвама, бивши адмирал тада је поменуо и случај сада покојног лекара Франка Нобила, који је с војницима боравио на Косову и који је објавио књигу о првих 13 случајева умрлих од „балканског синдрома”.

Роџер Кофил: од рака ће у Србији умрети још 10.000 људи

У једном од пет налета америчких борбених авиона коришћен је осиромашени уранијум, а половину од 500.000 напада у којима је употребљаван чиниле су бомбе, показује статистика Пентагона.

У наредном периоду најмање још 10.000 људи у Србији умреће од рака узрокованог бомбардовањем НАТО-а осиромашеним уранијумом 1999. године, објавио је британски биолог Роџер Кофил, а пренео Би-Би-Си.

– Неће бити поштеђени ни војници Кфора, болничари… сви који су се у то време затекли на поменутом делу Балкана – објаснио је Кофил.

Кофил је до ових прогноза дошао у својој лабораторији, а о поменутој проблематици причао је на лондонској конференцији посвећеној бомбардовању осиромашеним уранијумом у Ираку, 1991. године, почињеним од стране америчких и британских снага.

По Кофилу, први знак свакако је повишена радијација у скоро свим центрима Балкана, забележена непосредно након бомбардовања. Средином јуна 1999. године, научници из Грчке објавили су резултате према којима је у том региону, сваки пут када би наишао ветар из правца Косова, била забележена радијација повишена за најмање четвртину.

Сличним истраживањима бавили су се и научници из Бугарске, који су дошли до податка да је над њиховом земљом забележена повишена радијација од осам одсто, а над СРЈ чак и до 30 одсто.

Први знаци тровања појавили су се пола године након бомбардовања. Први случајеви леукемије као последице бомбардовања забележени су годину дана касније.

Време полураспада – 4,5 милијарди година

Колико год да је било бомби с осиромашеним уранијумом, наша земља је заувек затрована, јер је званично време полураспада У238 4,5 милијарди година! Детектује се у првих сто година практично без смањења зрачења.

Затровано земљиште није деконтаминирано, а осиромашени уранијум кроз подземне воде стиже у реке, у бунаре, а онда и у биљке и улази у ланац човекове исхране.

Кад експлодира, уранијум прелази из чврстог у гасовито стање, одлази у висину, а затим се враћа на земљу. Микрочестице уранијума могу да пређу пут до 48 километара од места експлозије, а ветар и ваздушне струје могу да их разнесу стотинама километара даље.

Мирослава Дерикоњић

Политика