Дрежник код Ужица – Тек што је стала јутарња киша у Дрежнику под Златибором, на плодну ораницу у побрђу села ступили су радници. Саде овде аронију, сибирску боровницу, биљку за нови живот посусталих брдских села, како кажу. Глава посла Звездан Граховац, предузимљиви Апатинац који скоро две деценије живи у Мелбурну у Аустралији, дошао је у Дрежник преко „седам мора“.
– Аронија је култура будућности, ништа није тако исплативо гајити као њу. Доноси најбољу зараду по хектару, она је шанса за села каква је некад била малина. Посебно ако се прошири, кад с количинама будемо конкурентни – објашњава нам разлоге уласка у овај посао Граховац.
У тај подухват Звездан улази заједно са својим венчаним кумом Владимиром Васиљевићем који живи у Ужицу. Добили су за садњу ароније од Владимировог деде Радоја, свештеника у пензији, лепу њиву од два хектара у Дрежнику. Ту саде око 4.500 садница, за два-три дана посао ће завршити. Упоредо с тим, и у Звездановом родном Апатину посадиће до зиме аронију на два хектара, а на пролеће још пет хектара у Дрежнику.
Граховац иначе има своју фирму у Мелбурну, а сарађује са компанијом АФФ, једном од најпознатијих на том континенту за воће, поврће и памук. С родитељима и братом Граховац је 1995. отишао најпре на Нови Зеланд, а следеће године су се преселили у Мелбурн. Развио је посао, док траје сезона осам месеци у години проводи у Аустралији, а остатак времена у Србији, у Новом Саду заједно са супругом и кћеркицом.
– Тренутно, око 80 одсто ароније на тржишту Србије је из увоза, тако да продаја није проблем, нема ни бојазни од конкуренције. Осим нашег тржишта, имам комбинацију са извозом у Чешку и Русију. А и власник компаније АФФ из Аустралије заинтересован је за то: спреман је да откупи сав род који имамо, а даће ми тамо и 40 хектара земље да садимо аронију – објашњава Звездан.
Звезданова рачуница каже да се по најнижој цени ароније од 200 динара за килограм (мада се она продаје и дупло скупље) и уз не тако велики род по хектару (од 7,5 тона) за пет година може очекивати годишњи приход и од 15.000 евра. А улагања на почетку, за саднице и све друго, износе неколико хиљада евра. Код кумова су трошкови већи, јер планирају наводњавање њиве системом кап по кап, мреже за ограђивање и друго по светским стандардима. Овај брдски крај посебно погодује гајењу сибирске боровнице због киселости земљишта и нема бриге за њен опстанак јер је врло издржљива.
Будући да је ова производња у Дрежнику потпуно органска – дедовина је увек била ливада која је кошена – стручни саветник кумовима у овом подухвату је Никола Бајић, један од оснивача удружења „Сербија органика“, универзитетски професор у пензији који је врстан познавалац ароније. Бајић каже да у Србији ову биљку увелико саде у Срему, око Александровца, Прокупља, у ужичким селима Злакуса, Крива Река, Биоска, Доброселица и другим. – Око ароније нема пуно посла, садња је највећи, а исплатива је, цена јој је 400 динара по килограму. Знају се и њена лековита својства: чисти крвне судове, помаже код најтежих обољења, ублажава и ефекте радијације. Она је шанса за незасејане њиве у нашим селима, прилика да људи раде и зараде – напомиње проф. Бајић.
Политика
Фото С. Јовичић
