У чак 155 насеља у Федерацији БиХ у којима је, према подацима из 1991. године, живело 12.113 Срба, данас нема ниједног становника – шокантни су подаци које је изнео економиста Мирослав Здравковић, упозоравајући на нестанак српског народа у тој земљи.
Процене колико Срба је од рата до сада протерано из БиХ су различите, али најприближнија је бројка од 750.000 људи. То је национална катастрофа српског народа и опомена за цели свет.
ТАБЕЛА
Книн (пре рата) 9.000 житеља – 8.000 Срба
Книн (после рата) 12.000 житеља – 11.000 Хрвата
Здравковић каже да је током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године утврђено да неколико српских села има само једног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Мијачице код Кључа.
– У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у којима је живело 196.000 становника, од којих 168.000 српске националности. Број становника се у овим местима смањио за 100.000, а још се не зна њихова национална припадност јер подаци пописа на којем су се грађани изјашњавали о том питању нису познати – наводи Здравковић.
У изјави за “Вести” овај економиста каже да ови подаци чињенично оповргавају сталне нападе да су Срби злочиначки народ, него се јасно види да су Срби жртве протеклог рата.
Расути по белом свету
Председник Удружења Срба из БиХ у Србији Душко Беловић наглашава да се, према истраживању, чак 750.000 Срба иселило из БиХ за време и након грађанског рата, да се мањи део (200.000) задржао у Србији, а остатак расуо широм света. Он упозорава да је посебно тешка ситуација у градовима попут Мостара, где је пре рата живело 25.000 Срба.
– Стално се Срби нападају да су злочинци, геноцидни, а у ствари “испарило” је на стотине хиљада Срба. Како је онда могуће да народ који је протеран буде злочиначки народ?! – пита се Здравковић.
Затворене све капије
Здравковић каже да су затворене све капије у насељу Чемановићи на Палама које је пре рата бројало 242 становника, од којих су се као Срби изјаснило њих 171. Напомиње и да се из насеља Бухотина на Илиџи иселио 131 становник, од којих 94 српске националности.
Он наводи и да је врло вероватно да су се у нека насеља у ФБиХ, где су живели искључиво Срби, доселили нови становници који нису српске националности.
– Слика ће нам бити јаснија кад сазнамо национални састав становништва. Можемо да узмемо као пример Гламоч, који је пре рата имао 12.500 становника, од којих 10.000 Срба, а сада има свега 4.000 становника – рекао је Здравковић.
Општина испражњена села
Бугојно 17
Доњи Вакуф 15
Вареш 15
Бихаћ 10
Гламоч 8
Горажде 7
Срби су уочи почетка рата живели на 70 одсто територије БиХ, а поделом БиХ легализовано је етничко чишћење Срба с подручја од 10.000 километара квадратних, што је једнако површини Косова и Метохије, сматра Здравковић.
– Када томе додамо територију у Хрватској с које је после операција “Олуја” протерано 250.000 Срба, испада да смо изгубили три Космета – оценио је Здравковић.
Он каже да се, према подацима до којих је дошао, пуста насеља налазе на територији 34 општине у ФБиХ.
– Насеље Бријесница Горња у општини Лукавац имала је пре рата чак 571 становника, од којих се 560 изјаснило као Срби. Сада су све куће празне. Насеље Лохово код Бихаћа напустило је од 1991. до 2013. године 706 становника. Чак 640 их је било српске националности – упозорава Здравковић.
Н. С. Прерадовић – Вести
