Рате кредита, дотације за пензије, плате у јавном сектору и у 2012. ће однети највише новца из буџета. Отплата главнице дуга однеће скоро трећину буџета. Каси прети „рупа“ од чак 35 милијарди динара
ВЛАДА каже да је штедљив, уравнотежен, балансиран. За Фискални савет је оптимистично пројектован. Српски буџет за 2012. не обећава развој, нити замах мера којима ћемо се супротставити кризи. На наплату стижу стари трошкови, а државна каса, рекло би се, нуди – пуко преживљавање. И са ведријим прогнозама буџету на нивоу читаве државе недостаје 152 милијарде динара да помири приходе и трошкове. По неповољнијем сценарију, много више, скоро 190 милијарди динара.
Табеле расхода из државне касе неумољиво говоре да ће се највећи део буџета наредне године потрошити на дотације и трансфере – скоро 29 одсто. Међу њима највеће „парче“ иде на попуњавање ПИО фонда – готово 23 одсто буџета. „Раме уз раме“ са дотацијама је и отплата главнице дугова домаћим и страним банкама – 28,77 одсто. Трећи „стуб“ српског буџета су плате и трошкови запослених у државним институцијама – 17,54 одсто. Све остале ставке нису успеле да се изборе за више од по неколико, највише седам, процената расхода.
ПЛАТЕ
СЛЕДЕЋА година ће пензионерима и државним службеницима, како каже предлог буџета, донети две повишице, мада ће за већину то значити тек коју стотину динара више. Прво усклађивање у априлу биће четири одсто, што за просечну пензију од 20.000 динара значи свега 800 динара. Друга повишица биће још скромнија – свега 0,9 одсто.
Да би најстарији суграђани примали редовно пензије, у буџету је извојено чак 250,8 милијарди динара, и то је мало мање од половине средстава ПИО фонда.
Ни плате запослених у државним институцијама нису занемарљива ставка. То „касу“ кошта 173,1 милијарду динара, а када им се додају доприноси, социјална давања, награде и накнаде, „армија“ од близу 269.000 људи ће у 2012. потрошити 218,8 милијарди динара, што је 17,54 одсто расхода. План буџета предвиђа и појачање међу запосленима, па ће се током 2012. запослити 212 људи у центрима за социјални рад, 2.000 полицајаца и 11 људи у центрима за азил.
ЗАПОШЉАВАЊЕ
НА евиденцији Националне службе за запошљавање тренутно је око 735.000 људи. Колико ће њих крај наредне године дочекати са овереном радном књижицом, делом ће зависити и од буџета ове институције. Према садашњем предлогу, од Министарства економије стићи ће 6,1 милијарда динара за програме запошљавања и новчане накнаде из „Транзиционог фонда“, а укупан буџет службе требало би да буде 9,9 милијарди динара.
– У 2011. години кроз Активне мере запошљавања, НСЗ је располагала са око седам милијарди динара и запослено је више од 50.000 незапослених – кажу у НСЗ. – Према нашим информацијама, у новом буџету средства за активне мере запошљавања биће 2,5 пута мања у односу на прошлу годину. То значи да ће много мање предузећа и незапослених моћи да користе подстицајна средства и програме.
КРЕДИТИ
ПРЕДУЗЕЋА своју шансу могу да назру кроз неколико ставки буџета, али, када се све сабере, по свој прилици неће бити новца за неке досадашње програме. Зато ће се још отплаћивати они раније одобрени, па је 1,5 милијарди динара одвојено за измиривање обавеза које произлазе из раније одобрених готовинских кредита за подстицање тражње.
Мале су шансе да ће се наћи новац за нове кредите за ликвидност, јер од 2,79 милијарди динара, треба измирити обећане обавезе и субвенције према „Бенетону“, који је стигао у Ниш. Али и финансирати програме субвенционисане продаје домаћих аутобуса, камиона, трактора и грађевинских машина. Из исте те суме треба намирити обавезе које произлазе од раније одобрених средстава за ликвидност, инвестиције и извозне послове.
Преко Фонда за развој, међутим, требало би да се пласира још 5,5 милијарди динара наменских кредита за подстицање производње. Кроз ову ставку се „провлаче“ радници „Заставе“, односно обавеза њиховог финансирања до потпуног преласка у нову фирму. Од тог новца треба омогућити реструктурирање и окончање приватизације фирми, попут „Група Застава возила“, „Прва петолетка“, ИМР, ИМТ… Из истог извора иде и новац за подстицање производње и ремонта шинских возила за потребе „Железница Србије“, али и робни кредити за Републику Српску.
Субвенционисање сваког радног места ће се наставити и током 2012. године. Укупан буџет од 10,45 милијарди динара намењен је помоћи приватним предузећима. Средства су планирана за улагања од посебног значаја, попут „Фијата“, и то за програм подстицаја замене старих аутомобила за нове. Са исте ставке „скидаће“ се и новац за подстицање гринфилд инвестиција.
ПРЕМИЈЕ
АГРАР Србије ће према нацрту буџета за 2012. добити 30,3 милијарди динара, односно 9,2 милијарде више него ове године. Највећу подршку државе наредне године, барем према плановима Министарства пољопривреде, могу да очекују сточари, као и стручњаци агрономије и шумарства, који ће добити посао, а међу приоритетима је и повећање обрадивих површина под системима за наводњавање.
У Министарству пољопривреде истичу да ће субвенције у пољопривреди бити 26,6 милијарди динара, што је готово 50 одсто више него у 2011. Пољопривредници Србије могу да рачунају на исте премије за млеко, које износе пет динара за литар, а неће бити промене ни код давања по уматиченој јуници од 25.000 динара.
– Министарство пољопривреде и трговине ове године је за премије за млеко и давања по грлу издвојило укупно око пет милијарди динара – рекао је Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде. – Повећање премија за млеко довело је до редовног и уредног снабдевања тржишта.
И код помоћи у ратарској производњи, највероватније неће бити промена. Остају давања по хектару од 14.000 динара. Заостали дуг ратарима за регресирање производње из ове године, у вредности од око шест милијарди динара, биће исплаћен до 31. јануара.
Разлика од 26,6 милијарди до 30,3 милијарде динара, према плану, биће искоришћена за финансирање мера селекције, субвенционисане кредите, подршку саветодавству, формирање Система метеоролошко-биолошке службе за извештавање у пољопривреди, као и средства за развој сточарства.
ЗАЈМОВИ
У ОБЛАСТИ саобраћаја највише новца из буџета, али и државних гаранција добиће ЈП „Железнице Србије“. Субвенције државе за плате у овом предузећу и обавезу јавног превоза износе 12,96 милијарди динара. Држава ће гарантовати и за кредите од којих је највећи зајам Владе Руске Федерације у износу од 800 милиона долара.
За инфраструктурне пројекте на железници, држава Србија ће гарантовати и за кредит Европске инвестиционе банке у износу од 200 милиона евра. За пруге на Коридору 10 Европска банка за обнову и развој одобриће кредит од 95 милиона евра. Држава је гарант и за кредите чешке Експортне банке за модернизацију пруге Ниш – Димитровград, у износу од 120 милиона евра и 28 милиона евра за возна средства. Влада Немачке даје кредит од 45 милиона евра за модернизацију пруге Панчево – Вршац, а кувајтски Фонд за развој одобрава зајам од 10 милиона кувајтских динара за инфраструктурне пројекте на српским пругама.
За „Путеве Србије“ предвиђене су субвенције у износу од 8,8 милијарди динара. Планираним изменама Закона о јавним путевима, 20 одсто акциза на деривате нафте иде у буџет, а одатле ће се половина усмерити „Путевима Србије“ за одржавање путне мреже. Ово предузеће од Светске банке добиће „помоћ“ у износу од 100 милиона долара, од Европске инвестиционе банке 80 милиона евра за радове на обилазници око Београда. Држава ће гарантовати и за кредите Владе Азербејџана у износу од 300 милиона евра за изградњу Коридора 11, а толико ће дати и турска Ексим банка за изградњу овог путног правца и још 40 милиона долара за путну инфраструктуру у мање развијеним општинама.
„Јат техника“ добиће „зелено светло“ државе за кредит од пет милиона евра за изградњу хангара у којем ће се сервисирати нови тип „Ербасових“ авиона А 320, а „Јат ервејзу“ стиже зајам од 10 милиона евра за одржавање текуће ликвидности.
Укупан буџет Министарства за инфраструктуру и енергетику је 25,9 милијарди динара.
– Немам разлога да будем незадовољан буџетом за 2012. годину, јер највећи део средстава за најважније пројекте на коридорима 10 и 11, као и у енергетици, долази из међународних кредита и не терети буџет – каже за „Новости“ министар Милутин Мркоњић.
СТАНОВИ
МИНИСТАРСТВУ за просторно планирање, животну средину и рударство, према предлогу буџета, припада 17,5 милијарди динара, од чега из буџета 5,29 милијарди, а остатак из додатних прихода. У надлежности овог Министарства биће доношење уредбе о субвенционисаним стамбеним кредитима, зашта је у буџету предвиђено 1,2 милијарде динара. За изградњу станова у насељима „Степа Степановић“ и „Др Иван Рибар“ Грађевинска дирекција Србије добиће гаранције државе за кредите вредне 60 милиона евра.
СТРУЈА
ЕНЕРГЕТСКИ сектор следеће године добиће позамашне гаранције од државе. Тако ће „Електропривреда Србије“ добити гаранцију од 728 милиона евра за финансирање својих пројеката. Међу њима, биће обухваћена изградња малих хидроелектрана, унапређење у ископавању угља у Колубари, како би термоелектрана радила ефикасније, а утицај на животну средину био безопаснији. Такође, у Термоелектрани „Никола Тесла“ биће промењен систем за транспорт шљаке и пепела, а еколошку ситуацију у Обреновцу побољшаће постројење за одсумпоравање. Гаранција следи и за термоелектрану у Костолцу, за реализацију блокова Б1 и Б2, одсумпоравање и изградња речног терминала.
Међу највећим гаранцијама пословним банкама има „Србијагас“, који ће само на име одржавања текуће ликвидности добити 390 милиона евра.
ТУРИЗАМ
ИЗ државне касе биће издвојено 2,68 милијарди динара за субвенције у области туризма. Овај новац следоваће Туристичкој организацији Србије, „Скијалиштима Србије“, ЈП „Стара планина“, Националној туристичкој развојној корпорацији, „Парк Палић“ д.о.о. и „Голубачки град“ д.о.о. Од ових субвенција биће плаћено одржавање и унапређење хотела и ризорта на Старој планини, као и развој ски-стаза на Старој планини и Златобору и инвестиционо у одржавање скијалишта на Копаонику. А ТОС ће новац добијати за промоцију туризма Србије и реализацију нових пројеката.
ВИДИ СЕ МОСТ
ЗАГЛЕДАЊЕ у буџет за наредну годину показује и да би у 2012. требало да почне изградња будућег моста Борча – Земун. Министарство финансија је постало наручилац радова, па се као њихов расход води 750,8 милиона динара намењених следеће године за овај посао.
МИЛИЈАРДЕ ЗА КАМАТЕ
ДРЖАВА наставља да се задужује. Само током идуће године Србија мора да плати 418,193 милијарде динара на име разних трансакција везаних за јавни дуг. Највише ћемо дати на име главнице домаћим кредиторима, 308,98 милијарди динара, потом на отплату главнице страним кредиторима 38,8 милијарди. Домаће камате носе још 29,8 милијарди динара, а стране 26,2 милијарде. По датим гаранцијама платићемо још 2,8 милијарди динара камате, и још 11,2 милијарде на име главнице по гаранцијама.
Према плановима из буџета, у 2012. издаће се гаранције Републике Србије до износа од 318,34 милијарди динара. Република ће, такође у 2012. одобрити пројектне и програмске зајмове до износа од 396,66 милијарди динара.
Новости
