Из дана у дан све мање занатлија у Србији

За било какав квар у кући мајстора морате чекати по неколико дана, а за веће радове и по неколико недеља па чак и месеци.
Тешко је доћи до занатлија свих профила – молера, керамичара, водоинсталатера, електричара. У Грађевинској комори кажу да у овом моменту Србији недостаје око 90.000 занатлија свих профила, да је просечна старост грађевинског радника 55 година, јер је већина младих отишла у иностранство.

Колико је то постао озбиљан проблем најбоље говори искуство једне Београђанке која каже да је за реновирање купатила на проверене мајсторе чекала три месеца, јер је толико требало да своје обавезе ускладе керамичар, водоинсталатер, молер и електричар.

Потпредседник Грађевинске коморе Горан Родић каже да је до доброг, младог радника данас немогуће доћи, јер су млади отишли у иностранство или радним данима раде у фирми у Србији, а викендима раде у Аустрији или Швајцарској.

– Добрих, квалитетних мајстора више нема, има оних приучених. За поправке у кући можете ангажовати само неког пензионера. Млади или су отишли у иностранство или радним данима раде у фирми, а викендом иду и раде у Аустрији – каже Родић за Тањуг.

Он сматра да је проблем настао јер не јачају српке грађевинске фирме, које би биле ангажоване као извођачи радова на великим пословима, а што би значило и сигурно финансирање на дужи временски период.

Дневница доброг мајстора данас је и у Србији око 50 евра, али без обзира на то слабо је интересовање младих за упис у грађевинске школе које школују те образовне профиле. У Грађевинској школи на Звездари ове године уписано је по једно одељење керамичара и декоратера зидних површина – молера (по 30 ученика), док су претходне године на та два смера имали групе од по 15 ученика.

За зидара, тесара, армирача, који су спојени у један образовни профил – Оператер грађевинских радова, уписало се само 12 ученика.

Директорка Грађевинске школе Драгана Радовановић каже да је мало интересовање за занате, који су данас на тржишту веома тражени, јер је годинама уназад у јавности представљана лоша слика грађевинарства, а томе су допринеле и неке грађевинске фирме које нису исплаћивале плате запосленима на време.

Додаје да деца под притиском родитеља не уписују трогодишње школе, већ се одлучују за четворогодишње. У тој школи се обављају и преквалификације, те директорка каже да кандидата за преквалификације има пођеднако као и редовних ученика.

Највеће интересовање у Грађевинској школи је за руковаоца грађевинском механизацијом који је популаран, тражен и добро плаћен посао. На том смеру први ученик на листи имао је ове године 74 бода, а последњи 62.

Директорка каже да је претходних година било деце која су и са 100 бодова уписивала тај смер.

– Сва деца која су се уписала за руковаоца могла су да иду у четворогодишњу школу, али нису желели, они су се определили за тај смер. Исто је и са образовним профилом електро-инсталатер, где је први на листи имао 86 бодова. То су углавном деца чији родитељи имају разрађен, породични посао или родитељ ради у некој грађевинској фирми па знају колико је то тражено – закључила је она.

Танјуг, Вестионалајн