Нема артикла који у протеклих 12 месеци није поскупео. – Храна, у просеку, кошта 30 одсто више него пре годину дана, док се процењује да су малопродајне цене 60 одсто веће него пре кризе
За куповину десетак основних намирница у супермаркету пре 12 месеци било нам је потребно нешто мање од 1.440 динара, показује мало истраживање „Политике”, а данас та иста корпастаје више од 1.860 динара!
Колико смо сиромашнији него протекле године најбоље се види у рафовима трговина. Храна је, у просеку, скупља тридесетак одсто. Није мало ни прехрамбених производа који су поскупели чак 100 посто, а то потврђују и познаваоци тржишних прилика.
– Према нашим подацима, малопродајне цене су, у просеку, бар 60 одсто веће него пре кризе. Уколико бисмо поредили цене основних намирница, које сви морамо да купујемо свакодневно, резултати би били још више поражавајући, јер је само последњи талас поскупљења довео до увећања цена двадесетак основних животних намирница за више од 25 одсто. Грађани су из дана у дан све сиромашнији – сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Упркос увреженом мишљењу да је довољно да зарада покрије трошкове потрошачке корпе па да се одмах каже да живимо боље, он истиче да је управо то показатељ колико смо сиромашни.
– То што нам је главни циљ да покријемо трошкове хране, за коју се у Србији издваја готово цела зарада, показује колико смо далеко од развијеног света. Грађани Словеније за храну и пиће издвајају између 20 и 25 одсто зараде, док су и становници Хрватске близу тог процента. А код нас та цифра износи, према званичним подацима, око 42 одсто. Ни то није реалан податак, будући да важи једино за оне који имају просечну плату. А како највећи број грађана Србије не зарађује ни 350 евра, већ једва нешто више од 20.000 динара, онда слободно можемо да кажемо да све што се заради потроши се само за храну – објаснио је он.
И док нам је храна све скупља, статистика показује да многе производе плаћамо колико и Европљани, иако зарађујемо знатно мање од њих. Тако се у најновијем извештају „Евростата”, европског статистичког завода, наводи да су цене обуће, одеће и електронике у Србији близу просека Европске уније и више него у већини земаља региона. Цене обуће су на 96, а одеће на чак 98 одсто просека Европске уније. Због чега је све толико скупо и зашто и даље поскупљује? Одговор на ово питање, чини се, зависи од избора саговорника.
– Због чега и даље све поскупљује? Зато што имамо неуређене односе на тржишту и трговачке и произвођачке монополе са којима држава никако да се обрачуна – сматра Паповић, док стручњаци за пољопривреду објашњавају да „не можемо мимо света и да цене хране у Србији прате оне на страним тржиштима, где такође све поскупљује”. Али, мора се признати да није исто када храна поскупи Европљанину који за њу издваја десетак одсто своје плате и Србину који месец дана ради само како би напунио фрижидер.
– Изнуреност наше пољопривреде и уситњеност поседа главни су узроци недовољне продуктивности и непрофитабилности нашег сељака, односно наше пољопривреде, а тиме и високих цена хране. Број становника у свету се повећао, елементарне непогоде попут суша и поплава никада нису биле чешће, па су приноси смањени, а нема повећања пољопривредних површина. Све то представља притисак на потражњу, па цене расту и у свету и код нас – сматра Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде.
Стефан Деспотовић
Политика
