Из Србије масовно одлазе лекари али и занатлије

Београд – Ми­ни­мал­на це­на ра­да у Ср­би­ји у по­след­њих се­дам го­ди­на по­ве­ћа­на је све­га 35 ди­на­ра, та­ко да да­нас из­но­си 22.620 ди­на­ра. По­сле­ди­це ду­го­го­ди­шње ни­ске ми­ни­мал­не за­ра­де по­ста­ју све ра­зор­ни­је по дру­штво, упо­зо­ра­ва­ју јав­ност из Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та Ср­би­је.

Не­бој­ша Ата­нац­ко­вић, пред­сед­ник Уни­је по­сло­да­ва­ца, ре­као је не­дав­но за наш лист да је 68 од­сто ис­пи­та­них у њи­хо­вој ан­ке­ти из­ја­ви­ло да се ни­су сте­кли усло­ви за по­ве­ћа­ње са­да­шње ми­ни­мал­не сат­ни­це ко­ја из­но­си 130 ди­на­ра. Они ко­ји при­ста­ју на по­ве­ћа­ње ми­ни­мал­ца од по­чет­ка ја­ну­а­ра 2018, сма­тра­ју да ми­ни­мал­на сат­ни­ца не мо­же би­ти ве­ћа од 140 ди­на­ра.

„Ако ов­да­шњи ка­пи­та­ли­сти на­ста­ве да шкр­та­ре на пла­та­ма за­по­сле­них и ако др­жа­ва на­ста­ви да их по­др­жа­ва у то­ме, Ср­би­ја ће оста­ти без рад­не сна­ге мно­го ра­ни­је не­го што не­ки ми­сле“, ука­зу­је Зо­ран Ми­хај­ло­вић, се­кре­тар Ве­ћа Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та.

Ова син­ди­кал­на цен­тра­ла обра­ти­ла се јав­но­сти са­оп­ште­њем ко­је по­чи­ње пи­та­њем: „До­кле ће срп­ски рад­ник да бу­де нај­ма­ње пла­ћен у Евро­пи”.

Ми­хај­ло­вић ка­же да је „ово већ по­ста­ло опа­сно по др­жа­ву и на­ци­ју”.

Пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић је, по­сле пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра о ин­ве­сти­ци­ји аустриј­ског про­из­во­ђа­ча ра­све­те „Цум­то­бел” у Ни­шу кра­јем про­шлог ме­се­ца, из­ја­вио да се Ср­би­ја у по­је­ди­ним за­ни­ма­њи­ма већ су­сре­ће с не­до­стат­ком рад­не сна­ге и да за по­је­ди­не по­сло­ве мо­ра­мо да узи­ма­мо рад­ни­ке из ино­стран­ства. На гра­ди­ли­шту ис­точ­ног кра­ка Ко­ри­до­ра 10 Ву­чић је по­звао мла­де да упи­су­ју за­на­те, јер су Ср­би­ји по­треб­не за­на­тли­је, али је ре­као и то да ће тим рад­ни­ци­ма мо­ра­ти да се да­ју ве­ће пла­те.

Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку не рас­по­ла­же по­дат­ком о бро­ју за­по­сле­них ко­ји при­ма­ју ми­ни­мал­ну за­ра­ду, ре­че­но је „По­ли­ти­ци”. У Ср­би­ји је ре­ги­стро­ва­но око два ми­ли­о­на за­по­сле­них, а са­мо­стал­ни син­ди­ка­ти твр­де да око 300.000 при­ма ми­ни­ма­лац.

Ди­рек­тор На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње (НСЗ) Зо­ран Мар­ти­но­вић из­ја­вио је за Тан­југ да је на еви­ден­ци­ји ове др­жав­не слу­жбе око 638.000 осо­ба ко­је тра­же по­сао, што је нај­ма­њи број не­за­по­сле­них у по­след­њих 25 го­ди­на. Он оче­ку­је да ће зва­нич­ни по­да­ци за дру­ги квар­тал по­ка­за­ти да је сто­па не­за­по­сле­но­сти ни­жа од 13 од­сто, јер би се на тај на­чин Ср­би­ја при­бли­жи­ла европ­ском про­се­ку ко­ји је ис­под 10 од­сто.

И син­ди­кал­ци твр­де да ће спи­сак НСЗ са име­ни­ма оних ко­ји тра­же по­сао вре­ме­ном би­ва­ти све кра­ћи.

„Али не за­то што ће ин­ве­сти­то­ри на­гр­ну­ти у Ср­би­ју, не­го због то­га што мла­ди љу­ди не­ће да ра­де за пла­ту од ко­је не мо­же да се жи­ви“, ка­же Зо­ран Ми­хај­ло­вић. „Од­ла­зе нам ле­ка­ри, ме­ди­цин­ске се­стре, ин­же­ње­ри ра­зних спе­ци­јал­но­сти, али и ква­ли­фи­ко­ва­ни рад­ни­ци. Европ­ска еко­но­ми­ја ви­ше ни­је у кри­зи. Та­мо их ра­до при­ма­ју, јер су спо­соб­ни и шко­ло­ва­ни, ла­ко сти­чу но­ва зна­ња“.

Ср­би­ји би по­сле 2040. го­ди­не мо­гло да не­до­ста­је од 80.000 до 100.000 рад­ни­ка, ука­зао је не­дав­но еко­но­ми­ста Иван Ни­ко­лић, уред­ник бил­те­на „Ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и трен­до­ви” Еко­ном­ског ин­сти­ту­та. По ње­го­вој ра­чу­ни­ци, због исе­ља­ва­ња и сма­ње­ног при­ра­шта­ја, са уме­ре­ним по­ве­ћа­ва­њем бро­ја за­по­сле­них и ци­ља­ним еко­ном­ским ра­стом од че­ти­ри од­сто, сто­па не­за­по­сле­но­сти у 2020. го­ди­не спу­сти­ће се на 11,5 од­сто, а 2027. ис­под шест од­сто.

Пре­ма Ан­ке­ти о рад­ној сна­зи, ко­ја ва­жи за нај­о­бу­хват­ни­ји и је­ди­ни ме­ђу­на­род­но упо­ре­ди­ви ин­стру­мент за пра­ће­ње кре­та­ња на тр­жи­шту ра­да, број не­за­по­сле­них са про­шло­го­ди­шњих 489.400, до 2025. го­ди­не сма­њи­ће се на 369.200 рад­ни­ка, а 2033. на ис­под 100.000.

„Већ од 2027. ула­зи­мо у озбиљ­ну кри­зу, ка­да не­ће­мо има­ти до­вољ­но рад­не сна­ге за да­љи еко­ном­ски раст“, ка­же Ни­ко­лић. „Ако би­смо за­др­жа­ли по­сто­је­ћу при­вред­ну струк­ту­ру, због ве­ће тра­жње у од­но­су на по­ну­ду рад­не сна­ге раст над­ни­ца био би ве­ћи од ра­ста ин­фла­ци­је, што би се не­га­тив­но од­ра­зи­ло на кон­ку­рент­ност на­ше при­вре­де и успо­ра­ва­ње ње­ног ра­ста“.

Александар Микавица, Политика.рс