Београд – Минимална цена рада у Србији у последњих седам година повећана је свега 35 динара, тако да данас износи 22.620 динара. Последице дугогодишње ниске минималне зараде постају све разорније по друштво, упозоравају јавност из Савеза самосталних синдиката Србије.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, рекао је недавно за наш лист да је 68 одсто испитаних у њиховој анкети изјавило да се нису стекли услови за повећање садашње минималне сатнице која износи 130 динара. Они који пристају на повећање минималца од почетка јануара 2018, сматрају да минимална сатница не може бити већа од 140 динара.
„Ако овдашњи капиталисти наставе да шкртаре на платама запослених и ако држава настави да их подржава у томе, Србија ће остати без радне снаге много раније него што неки мисле“, указује Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката.
Ова синдикална централа обратила се јавности саопштењем које почиње питањем: „Докле ће српски радник да буде најмање плаћен у Европи”.
Михајловић каже да је „ово већ постало опасно по државу и нацију”.
Председник Александар Вучић је, после потписивања уговора о инвестицији аустријског произвођача расвете „Цумтобел” у Нишу крајем прошлог месеца, изјавио да се Србија у појединим занимањима већ сусреће с недостатком радне снаге и да за поједине послове морамо да узимамо раднике из иностранства. На градилишту источног крака Коридора 10 Вучић је позвао младе да уписују занате, јер су Србији потребне занатлије, али је рекао и то да ће тим радницима морати да се дају веће плате.
Републички завод за статистику не располаже податком о броју запослених који примају минималну зараду, речено је „Политици”. У Србији је регистровано око два милиона запослених, а самостални синдикати тврде да око 300.000 прима минималац.
Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић изјавио је за Танјуг да је на евиденцији ове државне службе око 638.000 особа које траже посао, што је најмањи број незапослених у последњих 25 година. Он очекује да ће званични подаци за други квартал показати да је стопа незапослености нижа од 13 одсто, јер би се на тај начин Србија приближила европском просеку који је испод 10 одсто.
И синдикалци тврде да ће списак НСЗ са именима оних који траже посао временом бивати све краћи.
„Али не зато што ће инвеститори нагрнути у Србију, него због тога што млади људи неће да раде за плату од које не може да се живи“, каже Зоран Михајловић. „Одлазе нам лекари, медицинске сестре, инжењери разних специјалности, али и квалификовани радници. Европска економија више није у кризи. Тамо их радо примају, јер су способни и школовани, лако стичу нова знања“.
Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника, указао је недавно економиста Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” Економског института. По његовој рачуници, због исељавања и смањеног прираштаја, са умереним повећавањем броја запослених и циљаним економским растом од четири одсто, стопа незапослености у 2020. године спустиће се на 11,5 одсто, а 2027. испод шест одсто.
Према Анкети о радној снази, која важи за најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, број незапослених са прошлогодишњих 489.400, до 2025. године смањиће се на 369.200 радника, а 2033. на испод 100.000.
„Већ од 2027. улазимо у озбиљну кризу, када нећемо имати довољно радне снаге за даљи економски раст“, каже Николић. „Ако бисмо задржали постојећу привредну структуру, због веће тражње у односу на понуду радне снаге раст надница био би већи од раста инфлације, што би се негативно одразило на конкурентност наше привреде и успоравање њеног раста“.
Александар Микавица, Политика.рс