Београд — Декан Грађевинског факултета у Београду Бранко Божић упозорио је да је из Србије у последње две године отишло више од 1.000 грађевинских радника.
“У овом тренутку, без средстава из домаћих извора финансирања и са институционалним решењима у форми прописа где се на капиталним инфраструктурним пројектима предност даје страним извођачима, домаћа грађевинска оперативе неће још дуго моћи равноправно конкурисати. Малобројна, са свега 100 до 200 радника колико данас имају највећа српска предузећа (јер за већи број немају сталног посла) она не могу бити конкурентна страним фирмама. Тек сви заједно могли би нешто, али ни тада без помоћи банака не могу обезбедити потребне банкарске гаранције”, наводи декан.
Реч је, како истиче, углавном о висококвалификованим радницима.
“Не само у Немачку, све више одлазе и у Аустрију, Словенију и друге земље. Али одлазе и из Хрватске, Босне, Македоније. Глобализација чини своје. Радна снага се не може силом задржати. Привреде су нам слабе”, казао је за Б92 Божић.
Према његовим речима, економска криза, неразвијен банкарски сектор као и доскорашњи дефицит у буџету Србије онемогућили су самостално инвестирање у изградњу капиталних објеката што је за последицу имало узимање страних кредита као јединог преосталог механизма инвестирања.
“Такве околности, нажалост, с правом или по сили, домаћој грађевинској оперативе наметнуле су неравноправан третман у односу на стране фирме и додељена им је, најчешће, улога подизвођача. Без адекватног надзора и често лошег квалитета производа где се углавном води рачуна о роковима и да градња буде што јефтинија, а домаћим фирмама зарада што нижа, временом се изазива отпор и незадовољство домаћих радника који се све више оријентишу ка западним тржиштима, одласцима у арапски свет, трбухом за крухом”, каже Божић.
На констатацију да је Србија у првом кварталу остварила раст од 4,5 одсто БДП-а, а премијерка Ана Брнабић изјавила је да је том расту доста допринела грађевина, која је један од сектора који је од кризе 2008. године претпрео највеће губитке, Божић одговара:
“Нема сумње да је Србија данас једно велико градилиште са, према изјавама доступним јавности, више од 20.000 градилишта, широм земље. То подразумева више десетина хиљада ангажованих радника и ако се узме у обзир да грађевинасртво за себе веже на десетине других индустријских и производних делатности, онда је сасвим природно да је грађевинасртво с правом препознато као најутицајнији и најпропулзивнији фактор привредног развоја једне земље који у значајној мери доприноси расту БДП.”
Он истиче низ, како наводи, заиста добрих решења која су иницирала бржи развој грађевинских активности, пре свих скраћење времена за добијање грађевинских дозвола, интензивнија израда регулационих планова што је довело до брже израде пројектне документације као и веома активну улогу државних органа у изградњи капиталних инфраструктурних објеката, пре свих саобраћајних.
Међутим, додаје да ако желимо да вратимо углед који је некада имала домаћа грађевинска оператива у свету, неопходно је обезбедити фондове којима ће се обезбедити гаранције за добро извршење посла и авансну подршку, јер без тих механизама нема равноправне утакмице и компетативног тржишта и утакмице са страним извођачима иза којих стоји крупан капитал и значајна помоћ државе из којих долазе.
“Грађевински факултет Универзитета у Београду ове године слави 70. година од своје самосталности. До данас, само Грађевински факултет у Београду је друштву подарио више од 13500 грађевинских инжењера, преко 500 магистара и више од 350 доктора наука. Према изјавама кинеских стручњака, које данас сусрећемо на готово свим нашим капиталним објектима и који су данас једна од водећих држава по броју И квалитету кадра, до 80. тих година прошлог века, за одлучујућу улогу у њиховом убрзаном развоју заслужни су српски грађевинари”, каже Божић.
Упитан да ли као помоћ државе види иницијативу министраке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да се залаже за формирање једне јаке грађевинске компаније која би била оспособљена да обавља више послова него што је то случај сада уз оцену да је нашој грађевинској оперативи доста опао квалитет, Божић одговара:
“Поздрављамо сваку иницијативу ове врсте. Она је сасвим сигурно знак да постоји свест о потреби јачања властитих капацитета и њиховом значају за привредни раст Земље и подизање БДП. Целокупна стручна јавност је поздравила ту идеју. Међутим, проблем је у институционалној сфери која подразумева стварање пословног амбијента, прописа, развојног банкарског система, субвенција државе домаћим фирмама, барем једнако као страним”, наводи он.
Истиче да је питање квалитета услуга и производа посебно питање.
“Ако је најважнији критеријум на тендеру најнижа цена, ту о квалитету производа тешко да се може говорити, поготову на пословима које се финансирају из страних кредита које отплаћује читаво друштво, сви запослени. Стручњака има или било их је. Ако то успемо и ако се више не будемо делили већ сабирали, биће и радника и квалитета. Мање реалитy забава, а више отворених разговора, више отворених сусрета са репрезентативним представницима струке, са школама и факултетима пут су за решавање овог проблема”, закључује Божић.
Б92, ЈЕЛЕНА СТЈЕПАНОВИЋ
