Ужице – Да ли ће, после снаха из Албаније у нашим селима, девојке из источних држава добити прилику да постану брачне сапутнице наших сеоских нежења? Такав пројекат предстоји, судећи по намерама хуманитарне организације „Стара Рашка“ чијом се заслугом минулих година Албанкама оженило на стотине наших момака, углавном брђана. Рускиње из Казахстана, најављује „Стара Рашка“ у свом годишњем извештају о раду, спремне су да крену у Србију, само се чека финансијер трошкова њиховог доласка.

Познато је, наиме, да већ пуних 15 година хуманитарна организација „Стара Рашка“ из Београда ради на побољшању услова живота житеља наших села. Превасходно у Рашкој области, али ни друга подручја не занемарује. Дуг је списак разноврсних активности које су усрећиле несрећне, даривале сиромашне, обрадовале најмлађе, наградиле надарене, ожениле момке у планинским подручјима Србије. „Стару Рашку“ сада у тим акцијама подржава око 150 сталних и повремених донатора, њена мисија значи српском селу да одоли нестајању.

Сабирајући те вредне резултате, ова организација се у извештају за 2013. годину дотакла и својих заслуга у борби против беле куге. Ту пише да се „Стара Рашка“ привремено повукла из активности „склапања бракова“ и довођења девојака из Албаније, јер је то попримило карактер бизниса у коме она као хуманитарна не жели да учествује (ипак, у прошлој години је једном таквом браку „Стара Рашка“ допринела: организовала је сватовско путовање у Албанију, по девојку Весну Стајкић из Враке код Скадра за момка Илију Јелића из Дебеље код Нове Вароши). Али нема одустајања од борбе против беле куге. Организација најављује да бригу о повећању стопе наталитета у Србији наставља великим пројектом – женидбом српских момака православним девојкама из источних земаља.

Председник Управног одбора „Старе Рашке“ Војин Вучићевић, који од оснивања предводи ову организацију, образложио је за „Политику“ ове наводе: – Минулих шест-седам година дали смо велики допринос удаји девојака из Албаније за наше нежење. Захваљујући нашим активностима, првих 80 девојака из околине Скадра дошло је у српска села на Пештер. У село Буђево су прве две дошле за браћу из породице Матовић, а потом и друге за њима. Те Албанке су, по удаји у наше крајеве, постајале најбоље проводаџије: позивале су своје другарице, сестре, рођаке да пођу њиховим путем. То су, иначе, девојке хришћанке, углавном католичке вероисповести које удајом за православца прелазе у православну веру. Тако смо спојили 300 до 400 бракова, а само три-четири нису успела. Из овог мноштва је рођено на стотине беба, нека села су томе захваљујући живот продужила. Било је и необичних примера: једна Албанка из Скадра, која је живела у граду на седмом спрату солитера, удала се у наше село. Сада на Пештеру музе краве ручно, у штали која нема струје, али леп брак има и не жали се – казује Вучићевић.

На питање због каквог бизниса у том послу се одустало, одговара: – Наше добре, хуманитарне намере неки су временом почели да претварају у прилику за зараду, да тражећи новац посредују у повезивању момака и девојака. Ми смо организација која другима даје паре а не узима, па смо пре две-три године решили да смањимо те активности. Зову нас људи тим послом и сада, али од нас могу да добију само контакте са људима из Скадра, ништа друго – сумира председник „Старе Рашке“.

Но нови пројекат, овог пута с Рускињама из Казахстана, постаје известан. – За почетак би дошло педесетак православних девојака из те државе, тамо имамо своју логистику, оне су заинтересоване. То бисмо могли да организујемо ако наша држава да паре: треба платити чартер лет за њих, али је за сада слабо државно интересовање. Заинтересовале су се општине Чајетина и Јагодина. У нашим акцијама помажу нам приватне фирме, држава ретко. Што се тиче Рускиња из Казахстана, нас првенствено интересују девојке са села да би дошле за наше сеоске момке. Српско село се мора спасити од пропадања – поручује наш саговорник.

Б. Пејовић