Приликом прошленедељног званичног преузимања Министарства рада и социјалне политике, вицепермијер Јован Кркобабић умирио је исписнике тврдњом да ће пензија бити и да нема разлога за бригу.
Он је истакао да новца за редовну исплату пензија, и то 10. и 25. у месецу као и до сада, има и да због тога не треба да стрепе. Поновио је Кркобабић и да ће пензионери чија примања су око 15.000 динара већ наредног месеца добити 4.000 динара социјалну помоћ, као и да ће им још једна рата стићи у децембру, док ће преостале две добити догодине.
На питање шта ће бити са усклађивањем пензија 1. октобра, како закон налаже, Кркобабић вели да ће га бити и то у складу са оним што је Законом о буџетском систему предвиђено, али и додао да би свака друга одлука налагала да се закон мења а он на то неће пристати. Но, како је у току израда ребаланса буџета за ову годину и свима је јасно да новца за усклађивања пензија по закону нема остаје да се види да ли ће Кркобабић ипак морати да пристане на реалну ситуацију или инсистирати на закону.
Стручњаци су јединствени у оцени да без заустављања раста плата и пензија нема уштеда а ни новца да се оне редовну сервисирају. Тако члан Фискалног савета Никола Алтипармаков тврди да је проблем мањка у државној каси могуће решити и без номиналног смањења плата у јавном сектору и пензија али се излаз мора тражити негде “између” замрзавања тих примања и њиховог усклађивања са инфлацијом односно према актуелном закону. Он подсећа да је Фискални савет у мају указао на озбиљност српске економске ситуације и да плате у јавном сектору и пензије није могуће усклађивати у пуном износу са инфлацијом наредних годину и по дана.
Овај члан Фискалног савета подсећа и на то да је министар финансија др Млађан Динкић недавно рекао да пензије неће бити замрзнуте али да ће бити усклађиване са могућностима привреде. Дакле, додаје Алтипармаков, ту може да се нађе неко економски одрживо решење и социјални компромис који ће бити између замрзавања и индексације. И његов колега из Фискалног савета Владимир Вучковић слаже се да се криза не може решити повећањем плата и пензија у складу са инфлацијом. Он чак тврди да ако се јавне финансије брзо не доведу у ред не да нећемо имати растуће плате и пензије него држава неће имати одакле да плаћа већ постојеће издатке.
– Треба подсетити да у Закону о буџетском систему пише да ако је пробијена граница јавног дуга, као опште фискално правило, онда се држава не мора придржавати ни индексације плата и пензија – истиче Вучковић.
Хоће ли ресорни министар финансија Динкић искористити управо ову законску могућност да би ишао на измену закона који пензионерима 1.октобра гарантује усклађивање са шестомесечном инфлацијом знаће се врло брзо. Наиме, закон предвиђа да се пензије 1. октобра укслађују са шестомесечном инфлацијом и строго придржавање записаног значило би пензије веће за пет-шест процената.
Како је финансијским планом Фонда ПИО за ову годину за 1. октобар планирано повећање пензија за 0,9 одсто, јер је планирана и толика инфлација, јасно је да је разлика у планираном и реалном повећању велика и да захтева додатни новац којег нема нити ће га бити. Можда ће се управо позивати министар на то да се пензије не могу повећати више од планираног а то ће значити да ће тек нешто мало порасти пензије односно за мање од једног процента. На тај начин би се заиста одржало предизборно, али и коалиционо, обећање да пензије неће бити замрзнуте јер ће ипак нешто мало расти. Све остало ће бити стављено под контролу и реалне могућности српске привреде у овом моменту.
Љубинка Малешевић
Бедно се живи и са више од 15.000
Мада је држава имала добро намеру да се на прву руку већ наредног месеца са 4.000 динара помогну најсиромашнији пензионери ипак таква одлука није наишла на одобравање најстаријих. Наиме, утврђени лимит за добијање ове социјалне помоћи, а не 13. пензије како је називају, од 15.000 месечно ражестио је многе пензионере који имају тек коју стотину динара више па због тога губе право на 4.000 динара. Помоћ ће добити око 505.000 пензионера, међу којима су и пољопривреди чија примања не премашују тај оквир. Пензионерске организације сматрају да и они који имају 16, 17, 18 хиљада па све до просечне пензије треба да добију социјалу јер су и угрожени и подсећају да то што неко прима неколико стотина динара више никако не значи да је мање угрожен од оног који прима 15.000 динара. Но, очегледно да је држава морала да утврди неки лимит за доделу помоћи , а да је и онима који примају хиљаду-две више то недовољно за пристојан живот ту дилеме нема. Али, држава нема новац за све и с тим се најстарији морају помирити.
Дневник
