Из УРС-а у апс: Полиција у СИЕПА пронашла 1.339 лажних уговора за необављене послове

Јуче је ухапшена Јасна Матић, бивша министарка телекомуникација и директорка Агенције за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА, са још троје бивших челника те институције. И у Нишу је од осморо ухапшених због малверзација са грађевинским предузећима троје чланова Уједињених региона Србије, док се њихов одборнички клуб у том граду поцепао тако што је њих петоро одбацило дрес регионалиста и преобукло се у дресове напредњака. А само пре пар недеља Млађан Динкић, тада још лидер УРС-а, изјавио је да је СИЕПА најбоља агенција коју је Србија икада основала и камо среће да имао више таквих.

Закључивани су лажни уговори за послове који нису обављени или су накнадно склапани да би се оправдале неке раније исплате, јуче је Саша Радуловић, бивши министар привреде, објаснио разлог због кога су ухапшени бивши директори СИЕПА. То је учињено по кривичној пријави Министарства привреде и односи се на фиктивне ауторске уговоре запослених у СИЕПА са самом агенцијом.

– СИЕПА је само највећи пример, вероватно је тога било и у другим агенцијама, али не тако изражено да може лако да се открије – рекао је на конференцији за новинаре бивши министар привреде.

Он није хтео детаљније да објашњава механизме фиктивних уговора, јер оставља тужилаштву да ради свој посао. Министарство је на основу сумњи и података којима је располагало поднело више кривичних пријава за вишеструко фактурисање штандова на сајмовима, давање дела плате запослених у СИЕПА у касе странака, те рекетирање предузећа којима је дата субвенција, као и да су се преко разних офшор фирми повезаних са људима који имају везе са министарством, обављале разне услуге.

Он је навео пример да су запослени који су примали плате од 130.000 динара, сваког месеца уплаћивали странкама по 60.000 динара, што треба тужилаштво да истражи и докаже.

Радуловић није хтео да каже којим странкама је новац ишао, али је оценио да би то могле да буду све партије које су биле на власти.

У Уједињеним регионима Србије, за које се СИЕПА највише везује, нико није био спреман да одговори на Радуловићеве наводе и прокоментарише хапшење бивших директора те агенције. Одмах по доласку на функцију министра привреде Радуловић је тражио смену Божидара Лаганина, тадашњег директора, а касније и гашење те агенције преко које је држава, према званичним подацима, привукла 1,5 милијарди евра инвестиција и створила могућност за отварања 55.000 радних места (мада је Радуловић тврдио да је само 16.000 радних места отворено на овај начин). Повод за гашење ове институције био је недомаћински однос према државним парама. Она је од самог оснивања под контролом Млађана Динкића, а 2006. године уведени су подстицаји за домаће и стране инвеститоре који намеравају да отворе нова радна места. Чак када је и у претходној влади припала Министарству спољне и унутрашње трговине Расима Љајића, Динкић се ипак изборио да остане под његовом надлежношћу.

Дугогодишњег директора који званично није био члан УРС-а, али јесте Динкићев човек, са тог места Радуловић је померио подношењем кривичне пријаве за несавестан рад, то јест зато штоје пропустио да обавести Министарство привреде да постоји око два милиона евра ненаплативих банкарских гаранција код Агробанке и Развојне банке Војводине које су отишле у стечај. На терет му је стављено што гаранције није благовремено заменио валидним средством обезбеђења или их пријавио као потраживање из стечајне масе.

У то време јавност је сазнала да плата директора износи 163.000 динара, заменика три хиљаде мање, менаџера за односе са јавношћу 113.000 динара, као и да најнижа зарада секретара износи 61.000 динара. Али, и да су осим издвајања за званичне плате, на које је прошле године до октобра потрошено 67 милиона динара, уговори о делу и израда штандова ову агенцију коштали 78 милиона динара.

Управо ти уговори о делу су разлог јучерашњег хапшења, а ко и како је добијао послове израде штандова сазнали смо из електронске преписке службеника агенције, која је јесенас процурила у јавност. Из те преписке могло се видети да су послови уговарани и добијани пре него што су уопште расписани јавни позиви за њихову доделу и пре прављења плана јавних набавки за текућу годину, а уговорене цене су мењане после спроведене јавне набавке.

Из тих мејлова смо такође сазнали на пример да су субвенције биле предмет договора између државног секретара министарства и директора СИЕПА и да су подстицаји одређивани по страначкој припадности фирме. Да су субвенције додељиване „мимо правила” потврђено је на случају „Вршачких винограда”. Три месеца пре него што је уопште расписан јавни позив за продају дела имовине овог предузећа будућем купцу из Кине, који у том тренутку није имао предузеће регистровано у нашој земљи, комисија ове агенције одобрила је субвенције од 1,4 милиона евра за отварање нових радних места.

Упркос свим овим наводима Млађан Динкић, тадашњи лидер УРС и бивши министар привреде, у интервјуу за „Политику” је рекао да је СИЕПА најбоља агенција коју је Србија икада основала и камо среће да имамо више Сиепа.

„Ако треба убити институцију која је заслужна за 1,5 милијарди евра инвестиција зато што постоји сумња да је неко од нижих службеника можда наместио тендер за опремање неког штанда у вредности од 20.000 евра, онда изем ти ову државу. Од мрава је направљен слон. Ако је заиста тачно, тог чиновника треба избацити са посла и казнити га”, рекао је тада Динкић.

На уврежено мишљење да је СИЕПА била упориште Динкићевих кадрова, одакле су извлачили паре за своју странку, он је тада за наш лист одлучно демантовао такве спекулације рекавши да је у тој агенцији радио само један члан његове странке. „Сви остали нису чланови странака, а моји у странци су ме оптуживали да сам запослио све демократе у СИЕПА. Они су добро радили свој посао и ја сам тражио резултате.”