Ниш – Празни се јужна Србија, гасе се сеоска насеља и све је мање житеља у околини Ниша. Општина Гаџин Хан испод Суве планине у Заплању остала је у последњих пола века без 70 одсто становника. Иако је општински центар у којем поносито и даље стоји споменик „Око соколово” Драгутину Матићу најпознатијем извиднику Српске војске у Првом светском рату, само петнаестак километара од Ниша Гаџин Хан полако се празни.
– Почетком шездесетих година прошлог века на територији општине Гаџин Хан са 34 сеоска насеља живело је више од 30.000 становника. Данас их је тек око седам и по хиљада. У самој варошици Гаџин Хан 1965. године живело је 3.500 људи, данас их је свега око 1.300… Негативан природни прираштај је веома изражен, чак и трагичан, око 20 одсто на годишњем нивоу. У претходних пет деценија остајали смо без неколико хиљада становника. Само у претходној 2017. години на територији општине умрло је више од 300 житеља, а рођено је само 27 беба – рекао нам је председник општине Саша Ђорђевић.
У целој општини има двадесетак основних школа, али само једна велика „Витко и Света”. Све остале су у селима са мало ђака. То су истурена одељења матичних школа, најчешће само четвороразредне. У Гаџином Хану нема средње образовне установе.
– Привреда је скоро угашена. Данас у Гаџином Хану послује једино Фабрика специјалних возила за комунални отпад „Ресор”, која запошљава око 150 радника, четрдесетак их ради у погонима предузећа за производњу електроматеријала „Елид” и исто толико у неколико приватних млекара. Становништво је усмерено ка Нишу где је и највише житеља запослено и свакодневно одлази да ради. У општини и поред изузетних туристичких и других потенцијала које је подарила природа, нема инвестиција, нема нових радних места, све је мање становника и, нажалост, све се гаси, живот замире.
Иако је у претходном периоду било много речи о изградњи скијалишта, жичара, хотела и других угоститељских капацитета, покретању сточарске производње изградњом фарми оваца и јунади, производњи здраве и хране врхунског квалитета, све је остало „мртво слово на папиру”.
Аутор: Т. Тодоровић, Политика.рс
Фото Душан Матић