Исељавање, неспокој, нелагодност, наставак напада и пљачки, протести и на сваком кораку ударац по џепу, тако Срби на Косову виде плодове Бриселског споразума. Авионом до седишта Европске уније, неуспелим путовањем возом до Косовске Митровице, политичари из Београда већ седам година преговора обећавају сународницима боље сутра.
До тог свитања, игра глувих телефона изнедрила је понека решења, попут позивног броја за Косово и нових базних станица за српски Телеком, али је довела до заоштравања односа, подсећања на тензије сличне оним пред 17. март 2004, апсолутно политизовање владавине права, а све заједно пуне куће неизвесности које се све више стављају на продају.
Мало ко се више и осврће на нормализацију односа парадно измахану жутим ЕУ звездицама из Првог бриселског споразума из 2013. Три и по године слушамо исту ствар. А заправо Београд скрива договорено, подсећа Александар Ђикић, председник Српског националног форума:
– Од скривања договора од народа, још су гори, тежи и поражавајући резултати. Србима није боље, а нико више не помиње повратак расељених, питања приватне и државне имовине. Јасно се види урушавање државности, а слути на урушавање свих организација Срба.
Заражени политиком
Србе на КиМ са свих страна гризе политика. Кад Приштина чини све да истера своје, доноси чак декларацију о рушењу потпорног зида у северном делу Косовске Митровице, било би реално очекивати да су чланови уједињене Српске листе, која је у косовском парламенту и влади, у стању да прогутају међусобне тензије и нетрпељивости зарад некаквог бољитка. Али, у огољеним и приземним међусобним обрачунима не бирају средства.
– Најбоље би било увођење мораторијума на активности политичких странака. Да ли је нормално да у једном месту попут Гораждевца има шест странака? Зар ту није довољно тешко, већ човеку мора да буде услов за посао или да му деца добију пакетиће за Нову годину, чланство у Српској напредној странци – подвлачи Александар Ђикић.
Игра нерава
На крају скоро сваке рунде преговора ширили су се шампионски појасеви, до медија добацивало о проливеној крви и зноју, а београдски политичари избацивали фудбалску статистику од по пет голова по утакмици. Прошло би мало, а Београдби упро прстом у Приштину са оптужбом да не држи реч.
– Заправо, испада да Приштина све време спроводи обећано гласачима и парламенту. Без обзира на то ко је на власти, њихов преговарач од првог дана је Едита Тахири, а код нас како се шта промени, иду нови да преговарају. Па је л’ то вежбаоница за будуће дипломате?
Почевши са Борком Стефановићем, тадашњим функционером ДС-а, па редом, “конструкције договора” највише су осетили Срби на северу КиМ. На Јарињу и Брњаку су постављени прелази са косовском полицијом, доведена је царина,Београд им је спочитао да изађу 2013. на локалне косовске изборе, док су радници МУП-а, цивилне заштите и судства позвани да се интегришу у систем Приштине. Очекивано, није било места за све. Само у судској администрацији на северу без посла је остало 36 особа. У тој средини, то је огроман број. Још је лакше било прогнозирати да ће тај процес бити игра нерава и издржљивости грађана.
– Ако знамо да се 80 одсто Бриселског споразума тиче Севера, а да су само двојица судија и градоначелник тек два пута позвани на преговоре, јасно је да ништа добро нисмо могли да очекујемо. Ту се води висока политика, а проблеми нам остају. И ко зна колико ће све то трајати и колико ћемо уступака морати да направимо, и шта ће све још бити када крену кампање јер је 2017. изборна година и за српске и за косовске институције – каже директор Центра за заступање демократске културе Душан Радаковић из Косовске Митровице.
Клин чорба
Формирање Заједнице српских општина било је водиља убеђивања Београда да Срби 2013. изађу на локалне косовске изборе. Прошле су четири године, у новембру ће Приштина расписати нове изборе, а ЗСО још нема.
– Приштина је јасно рекла да се ЗСО неће формирати док се не укину све српске институције. То је клин чорба око које се све друго одиграва, док се само то о чему се прича не спроводи. Па када се буде све скувало, Србима ће остати клин, а Албанцима богата и масна чорба – каже Ђикић.
Лажни патриотизам
Грађани северног дела Косовске Митровице, појашњава наш саговорник, добили су само поскупљења. Никакве користи, подвлачи, нису видели од Фонда за север.
– Велика немаштина је натерала људе да буду део те интеграције у систем Косова, али за њих ни тамо нема места. Од чега они да живе и чему да се надају – пита Радаковић.
Док Приштина инсистира на спремности да брине о “њеним држављанима на северу”, за њих нема пара. Србија издржава око 48.000 грађана на Косову, у систему који албански званичници називају паралелним. С друге стране, администрација владе Исе Мустафе запошљава око 100.000 људи и налази се пред банкротом.
– Ако би се на тај систем додало још 50.000 људи, то би био колапс. С друге стране, Приштина инсистира на интеграцији образовања и здравства, што је око 6.000 људи само на северу. Људи се изједају и не знају шта ће и куда ће – истиче Радаковић.
А Београд, додаје Ђикић, Београд више напора улаже у политички маркетинг и наметање кадровских и других решења Србима.
– И коначно, чему да се надамо, када они који се баве Косовом испред владе Србије, не могу физички да кроче у покрајину. Уместо да се патриотизам извози одавде у Београд, ми га добијамо из престонице, са свим оптерећењима београдске политике, тајкунима и криминалом. Ко се ту за кога и за шта бори и преговара?
Празне приче
– Интеграција правосуђа на северу Косова преговара се од 2013. године. Сада смо у ситуацији да радници у српском правосуђу не могу да добију пензије које им је обећала Влада Србије, јер је за то потребно да се мења Устав Србије и Закон о пензијама. Са косовске стране, ситуација је таква да немају где да раде. На једној згради суда је пао кров, а зграда тужилаштва је нелегални објекат у бошњачкој махали поред ћевабџинице и са базеном на четвртом спрату. Други суд би требало да буде у бившој “Југобанци”, где нема ни грејања ни адекватних просторија. За то време, пред Основним судом у Косовској Митровици је око 80.000 предмета. Већ 18 година овде немамо функционалну владавину права. Људи губе имовину због лажних уговора из Бара и Улциња, по два пута морају да се разводе и венчавају – каже Душан Радаковић.
Сутра – Иза кулиса споразума Београда и Приштине (2): Животарење у оковима безнађа
Ј. Л. Петковић – Вести
