Познаваоци Турске сматрају да је Гјулен за њу значајан колико и премијер Тајип Ердоган, ако не и више. Ррођен је 1941. године. Радио је као имам до 1981. када је отишао у пензију. Након тога је почео да држи проповеди и предавања у сопственој режији

Објавио је 60 књига и сврставан је међу 100 најутицајнијих светских интелектуалаца. Данас је једно од најважнијих имена у читавом исламском свету

У чувеној забрањеној књизи Ахмета Шика Имамова војска, тврди се да је Гјуленова „империја“ организована овако: на врху пирамиде се налази саветодавно тело од седам чланова, а „први међу једнакима“ је Светски имам, тј. Фетулах Гјулен. Следе имами на географској основи (имам за Централну Азију, Источни Пацифик и сл.), имами држава (Француске, Британије итд), регионални имами (нпр. за област Мраморног мора, црноморску област итд), имами провинција, имами округа…

У Гјуленову структуру глобално је укључено око 10 милиона људи, а само у Турској близу 8 милиона (нпр у САД 20 000). Процена укупног капитала који се врти око његовог покрета је чак 25 милијарди долара

ТУРСКИ премијер Реџеп Тајип Ердоган објавио је за главног непријатеља своје власти исламског проповедника Фетулаха Гјулена и његов џемат Хизмет.

Ко је Гјулен и шта је и како делује Хизмет и зашто су напречац почели да сметају Ердогану? Толико да им је објавио рат.

У овом раду је представљен рад имама, писца и проповедника Фетулаха Гјулена и његовог верског покрета, џемата Хизмет који је на основу његових идеја развијен у Турској. Износе се основни биографски подаци и прати се како је настала велика мрежа институција које деле Гјуленов систем вредности.

Та мрежа се детаљно представља као и Гјуленова идеологија која чини занимљив спој традиционалних вредности и модерних инструмената, укључујући и залагање за тржишну привреду. На крају се даје и низ котроверзи које прате рад Хизмета, како у самој Турској тако и ван ње. Ту спада и оптужба да је Гјулен деценијама у врло блиским односима са структурама CIA.

Када се говори о савременој Турској и о њеној веома занимљивој трансформацији у последње два деценије, немогуће је заобићи улогу религије.

Име Фетулаха Гјулена није много познато у нашој стручној јавности. О њему код нас не постоје озбиљни стручни текстови, а ретки су чак и у публицистици.

Његов утицај још увек није велики ни међу Муслиманима који живе на нашим просторима, мада њихова елита солидно познаје његов рад и учења.

За њега су с разлогом до сада највише биле заинтересоване службе безбедности, што, као што ћемо видети, није редак случај и у другим земљама које са Турском имају интензивније односе. Амерички FBI и руски ФСБ су свакако најпознатије од организација које прате и истражују његов рад.

Постоје многи аспекти погодни за изучавање кад је Гјулен у питању. Његова улога у подизању, јачању и модернизацији савремене Турске је огромна, али није лишена контроверзи.

Турски израз џемат овде користим у најширем значењу, у смислу заједнице свих они којима су Гјуленове идеје и вредности блиске. У уском смислу речи, џемат би овухватао само припаднике одређене верске заједнице који су на неки начин директно укључени у рад. Други круг обухвата пријатеље који помажу рад џемата и његове активности, а најшири круг симпатизере који само поштују Гјулена.

Сматра се да су турски председник Гул и шеф савета за високо образовање Зија Очан његови ученици. Негде се наилази и на податак да и сам Ербакан спада у његове следбенике, мада он свакако не потиче из тог џемата.

Савремени познаваоци Турске сматрају да је Гјулен за данашњу Турску значајан колико и премијер Тајип Ердоган, ако не и више.

Основни подаци кажу да је Фетулах Гјулен турски имам рођен 1941. године. Потиче такође из свештеничке породице. Прву проповед је одржао већ са четрнаест година.

Радио је као имам до 1981. када је отишао у пензију. Након тога је почео да држи проповеди и предавања у сопственој режији. Посебно интензивна су његова предавања по најпопуларнијим џамијама у великим градоваима Турске у периоду 1988-1991.

Његова верзија ислама је суфистичка и врло специфична. Себе не види као некаквог реформатора ислама већ као човека који следи класике. Хакан Јавуз описује такав склоп идеја као доста националистички, дакле обојен турским национализмом, али и доста етатистички, за разлику од класичног ислама и коначно обојен залагањем за тржишну економију

Овај помало чудан спој исламизма, турског национализма и протржишне економске филозофије резултат је реалних прилика у којима се Турска налазила и у којима се сам Гјулен развијао током педесетих и шездесетих година двадесетог века. Због тога читав његов покрет описују као варијанту исламског калвинизма, односно муслиманског протестантизма.

Гјулен је објавио преко 60 књига, углавном састављених од његових предавања и проповеди.

Сврставан је међу 100 најутицајнијих светских интелектуалаца. Данас је једно од најважнијих имена у читавом исламском свету.

Од 1999. живи и ради у САД, а од 2008. је и власник зелене карте (гаранције су дали Грејем Фулер и још неколико бивших високих припадника CIA).

Емигрирао је наводно због медицинског лечења, али је суштина била у отварању истрага након што је 1997. после војног удара склоњен исламистички премијер Неџметин Ербакан и забрањена његова Рефах партија.

Гјулен се већ тада сматрао доста утицајним у ондашњем покушају реисламизације друштва и политике. Разлози његовог одласка постали су јасни када је 2000. оптужен у Турској на процесу који је вођен до 2008. за подривање секуларне државе, за контакте са CIA и сл. Процес се те године завршио одбацивањем свих оптужби.

Гјулен је свој велики утицај остварио не само као имам, проповедник и писац, већ пре свега као инспиратор и неформални лидер Хизмет (служење) покрета који се назива и Гјулен покрет или Фетулахџије.

Не ради се о хијерархијски устројеној организацији, већ о децентрираном систему који се координише око одређеног система вредности. Сам Гјулен је, по правилу, избегавао да се идентификује са покретом, подржавајући рад појединих сегмената или организација и одбијајући да прихвати да постоји системска структура моћи око њега. С друге стране, критичари тврде управо супротно.

Неки сматрају да се ради о изузетно хијерархијски устројеном покрету, у коме у готово свим питањима одлучује сам Фетулах. Има оних који тврде да се бави и ситницама као што је одлучивање о називима школа, факултета, фирми, чак и давању имена деци следбеника покрета.

О овој јасној хијерархији је било речи у чувеној забрањеној књизи Ахмета Шика Имамова војска.

По њему, хијерархија је следећа: на врху пирамиде се налази саветодавно тело од седам чланова, а „први међу једнакима“ је Светски имам, тј. Фетулах Гјулен. Следе имами на географској основи (имам за Централну Азију, Источни Пацифик и сл.), имами држава (Француске, Британије итд), регионални имами (нпр. за област Мраморног мора, црноморску област итд), имами провинција, имами округа, имами општина, имами макахала, кућни имами и на крају обични чланови.

О овом покрету, који егзистира готово две деценије, постоји велика фама, али и нека занимљива истраживања и сазнања која су јавно публикована.

Ради се о аутентичној исламској структури веома модернизованој у погледу система организације, деловања и вршења утицаја, коју многи с правом виде као неку врсту исламског, или турског Опус Деи-а.

Ово поређење проистиче из чињенице да је – за разлику од многих исламских покрета – овај потпуно отворен за коришћење свих савремених техничких, научних и чак економских инструмената моћи који могу да омогуће деловање у правцу заштите интереса државе, народа и вере.

Тешко ће се нпр. у исламском свету наћи структура која у тој мери подржава неспутани економски развој, приватно предузетништво и тржишну економију, прилазећи свему томе као најбољем инструменту за алокацију и прибављање ресурса који могу да послуже за развој солидарности, породице, вере и других традиционалних вредности.

Захваљујући великом броју проповеди које је држао и које су крајем седамдесетих почеле и да се снимају и дистрибуирају преснимавањем преко аудио а затим и видео-касета, Гјулен је стекао велики утицај и створио знатан круг следбеника. Већ почетком осамдесетих, у многим селима и градовима кроз које је прошао – фомирани су sohbet кругови за разговор на којима су се мање групе људи редовно сретале, разматрале Гјуленове идеје и почињале да осмишљавају друштвену акцију инспирисану његовим учењем.

Почетком осамдесетих – када се говорило о кризи образовања у Турској – ове мреже, у којима је било и богатих људи и учитеља и других компетентних за питања просвете, почели су да оснивају образовне институције као што су чувени студентски домови и религијски станови (ışıkevi), припремни курсеви за полагање пријемних испита на универзитетима, удружења наставника и просветних радника.

Тада крећу са радом и прве издавачке куће и новине. Већ средином те деценије, ова мрежа се етаблирала и проширила, а следбеници покрета почели су и да подижу школе и болнице у неким деловима Турске.

Оно што је ове институције одвајало од осталих, био је висок квалитет рада. Управо то је допринело њиховом све већем престижу.

Ученици из ових школа имали су далеко боље резултате на пријемним испитима за факултет од полазника регуларних државних школа. Такође, освајали су домаће и међународне награде у разним областима па су тако школе постале атрактивне и за родитеље секуларних убеђења.

Крај СССР и стварање нових самосталних држава на југу, отворили су простор за рад Хизмета и ван граница Турске.

Гјулен је већ крајем осамдесетих саветовао својим следбеницма да се припреме за период када ће њихова помоћ бити потребна на тим просторима. Већ 1992. отворена је прва школа у Азејберџану, а затим и у Казахстану. Тамо је затим отворено 28 школа, у Киргистану 12, а у Туркменистану 20.

Затим се кренуло и на хришћанске па и на будистичке земље. Отваране су школе у Бугарској, Румунији, Украјини, Русији, али и на Филипинима, у Аустралији, Вијетнаму, Јужној Кореји или Јапану. Ова нова тржишта била су атрактивна и за ширење бизниса предузетника блиских Гјулену.

Хизмет је данас један конгломерат, мрежа идеја, организација, институција, који је попримио невероватне размере. Процене кажу да је на различите начине у ову структуру глобално укључено око 10 милиона људи, а само у Турској близу 8 милиона (нпр у САД 20 000). Осим тога, пошто је у питању велика маса следбеника, карактерише их и то што су то често богати или бар добростројећи људи који одвајају велике суме за помоћ другима а посебно младим људима. Процена укупног капитала који се врти око покрета је чак 25 милијарди долара.

Захваљујући сложеном систему међусобне самопомоћи унутар ове богато разгранате мреже у коме старији и богатији људи помажу школовање и развој млађих, отварајући им простор и преносећи систем вредности, али и систем организације, читава структура се стално ширила и у Турској и ван ње. Данас она обухвата скоро све сегменте друштва и политике, од науке до безбедносних питања. Овде ћемо моћи само кратко да представимо најистакнутије сегменте ове мреже.

Хизмет систем образовања обухвата преко 1000 школа које делују у 110 земаља, на 5 континената. Између осталог, у Америци послује преко 120 школа које су на тај начин постављене и координисане.

Од прошле године једна таква делује у Београду. Најпре је била само школа језика, а онда је Бејза осим школе језика отворила и модерно опремљену основну школу која делује на Бановом Брду.

Подаци о укупном броју школа су непрецизни. Негде се помиње и преко 140 земаља, али у сваком случају број држава у којима Хизмет има своју мрежу школа прелази 100.

Да би цео систем функционисао, непоходна је била економска и финансијска основа.

Пратећи модел који је Опус Деи унео у Ватикан и римокатоличку организацију, и Фетулахџије су полако кренуле да освајају финансијске институције.

Највећи успех им је свакако Bank Asja која спада међу 400 највећих банака на свету са изварнедним перформансама и оценама садашњег рада и динамичног ширења. Она је настала када је 346 бизнисмена заједно уложило капитал и купило акције добијајући званичну дозволу да отворе финансијску институцију која ће деловати на бескаматним основама. Наиме, многи муслимани не желе да ставе свој новац у класичне банке које узимају камату јер се то сматра зеленаштвом.

Ова врста финансијских кућа омогућила им је да свој новац улажу на другачијим основама које су више у складу са традиционалним учењем ислама које се залаже за солидарност и заједнички рад.

Гјулен је подржао тај приступ и био на оснивању банке.

Како Роуз Ебо примећује, нема апсолутне подударности: банка помаже не само институције из Фетулах мреже већ и друге на бази компетитивности. Посао се проширио и на Западну Африку и азијске земље. Међу првима су увели интернет банкарство, а посебно је успешан систем кредитних картица за породице којима се стипендирају школарине ученика и студената. Банка је привукла и велике међународне инвеститоре па се капитал данас процењује на око 5 милијарди долара.

Од недавно, банка је покренула и своју осигуравајућу компанију.

(следи наставак)