У протесте је умешан Труст за грађанско друштво у Централној и Источној Европи – ЦЕЕ Trust (Trust for Civil Society in Central and East Europe) који је разним бугарским прозападним и либералним структуарама донирао стотине хиљада евра

Уколико се десница дочепа кормила власти – у Бугарској ће сигурно завладати русофобија која ће узети на нишан не само атомску централу „Белене” него пре свега пројекат Јужни ток

Недавна посета Софији шефа Гаспрома Алексеја Милера и високог претставника руске Владе донела је нову понуду: да Русија преузме трошкове читаве изградње на територији Бугарске у износу од 3 милијарде евра (постоје међутим независне процене да је реална сума упола мања, што само по себи наговештава одређена искушења) а да се Бугарска заузврат одрекне транзитних такси током наредних 15 година.

Пише: Марко МАРКОВ, некадашњи амбасадор Бугарске у Албанији, Србији и БиХ

АНТИВЛАДИНЕ демонстрације, углавном у Софији, чији је старт био у Варни на Црном Мору у фебруару, довеле су до оставке Владе Бојка Борисова што је уствари било бекство од одговорности за деблакл економске политике владајућег ГЕРБ-а.

Привремена службена Влада до ванредних избора 12. маја није испунила своју обавезу да припреми поштене изборе па су резултати сачували готово исти политички модел власти с тим што је са паламентарне сцене сишла „стара десница” услед занемарљиве подршке бирачког тела. Сад је Народно собрање (бугарски парламент) састављено од само четири парламентарне странке, а недовољну већину за састављање Владе имала ја самопрокламована десница Борисовљевог ГЕРБ-а кога упорно подржава европска десница – Европска народна партија.

Владу је, међутим, саставила Бугарска социјалистичка партија у коалицији с „протурским” Покретом за права и слободе уз несигурну подршку у парламенту националистичке политичке партије АТАКА.

Учесници у протестима који су избили у јуну и са већ смањеним интензитетом трају до данашњег дана оградили су се од фебруарских демонстрација с њиховим економским захтевима прогласивши се побуном „младих, лепих, интелигентних, школованих, запослених…” којима је циљ смена политичког система, уз тражење оставке Владе (одмах) и ванредних парламентарних избора.

Оваквој подели је допринела и подршка председника државе јунским протестима „младих и симпатичних”.

Судећи по протестним паролама и слоганима типа „Црвено ђубре!”, „Узмите своје српове и чекиће, и губите се!”, иступима против изградње нуклеарке „Белене” и Јужног тока, као и по обиљу антируских текстова – у питању је својеврстан облик тражења реванша деснице против левице.

Таквом закључку доприноси и чињеница да има довољно индикација да су се иза протеста постепено експонирале НВО преко појединих њихових припадника у улози „обичних грађана”.

Ових дана је постало јасно да је у све умешан Труст за грађанско друштво у Централној и Источној Европи – ЦЕЕ Trust (Trust for Civil Society in Central and East Europe).

Медијска истраживања показују да је ЦЕЕ Труст донирао стотине хиљада долара бугарским фондацијама. Међу примаоцима су Политичка школа гђе Саше Безуханове (која је оснивач нове десне странке „Бугарска може”), Центар за либералне стратегије, домаћи Трансперанси интернешенел, Фондација „Риск монитор”, бугарско „Отворено друштво”, Институт за развој јавне средине итд.

Активисти НВО били су и у фебруарским догађајима, настојећи да дискредитују учеснике као „рубљаџије”, односно „руске плаћенике”.
Пошто је у фебруару тежиште било на рачунима за струју и грејање, односно на енергетици – младе демократе и стара десница имали су разлога да све повежу са енергетском (не)зависношћу од Русије.

С обзиром да протести до сада нису легитимисали политичку алтернативу која би се не само такмичила на изборима већ била и довољно јака да окрене ток политичког процеса у Бугарској – још није јасно ко ће да буде главни играч на политичкој сцени Бугарске после евентуалних избора у јесен ове године, или у мају 2014. када ће се одржати избори и за Европски парламент.

Уколико се десница – нека нова, или стара „аутентична” која је недавно формирала „Реформски блок” неколико десних странака и покрета или ГЕРБ као „ она права”- дохвати кормила власти засигурно је да ће завладати русофобија која ће узети на нишан не само „Белене” него пре свега пројекат Јужни ток.

Доста околности упућује на могућност бугарског одустајања од Јужног тока.

Овај пројекат је и регионални и континентални па се не може мимоићи Европска комисија и постићи реализација изван тзв. Трећег пакета који претпоставља договарање Русије пре с Еврокомисијом него с појединим државама учесницама у пројекту.

Нимало узгред, прошлог месеца се приликом презентације Гаспрома чуло новинарско питање – како ће се превазићи резерве Еврокомисије? – на које је одговор био: Јужни ток ће се градити у сваком случају.

Дакле: можда и заобилазећи Бугарску.

Факти