Поштовани припадници Војске Србије који сте присутни на овом скупу, желим да вам честитам на храбрости јер она није мања од оне коју су показали наши часни претходници. Грађанима Србије и војним пензионерима, који су данас са својом војском, захваљујем такође на храбрости и грађанској одговорности. О храбрости говорим јер смо сведоци да су неке силе мрака све учиниле да нас данас на овом скупу буде што мање.

Говор на протесту Војног синдиката Србије 27.11.2016. године, председника Јована Тамбурића

Логично и морално је да Удружење синдиката пезионисаних војних лица Србије, подржава залагање професионалних припадника Војске Србије за достојанствене услове рада и истинско јачање Војске Србије. Ми познајемо систем и улогу коју у њему имају професионалци који због вишегодишњег занемаривања данас протествују. Протест јесте срамота али не Војног синдиката Србије и професионалних војних лица у Војсци Србије, него оних који су урушили систем одбране.

Почело је НАТО агресијом на СРЈ, настављено са безброј реформи по инструкцијама и стандардима НАТО и ММФ које као резултатат имају уништену војну моћ Србије. Да поменем само неке активности: увођење такозване цивилне односно НАТО контроле војске, пензионисање огромног броја образованих и искусних старешина, не стављање на ратни распоред пензионисаних старешина који су оспособљенији за ратне дужности од резервних, гашење великог броја мирнодопских и ратних јединица војске, укидање служења редовног војног рока, некритичко уништење употребљивог наоружања и војне опреме, економско уништење великог броја фабрика које су производиле за војску, избацивање војних пензионера из Министарства одбране у републички фонд ПИО и њихову дискриминацију по више основа, занемаривање ратних ветерана и друго. Део те политике су изручивања официра и грађана Србије који су часно бранили Југославију, СРЈ, Србију и српски народ, хашком трибуналу и другим државама! Све је учињено да се војни позив и војска грађанима Србије огаде. Насупрот сталним повећањаима буџета за одбрану чланица НАТО и земаља у окружењу, буџет за одбрану Србије је стално смањиван. Иако смо очекивали да се тренд урушавања система одбране и војске 2012. године заустави, то се није догодило. Од те године урушавање система је убрзано настављено. Неки алхемичари обећаше бољу војску са мањим буџетом за одбрану. Резултат такве политике одбране је данас очигледан. Наравно да свој део одговорности поред разних курсиста, керамичара и возача имају и генерали. За већину сам сигуран да су свој посао радили часно и стручно. Њихове анализе и предлози су редовно достављани највишим органима власти и Председнику Србије као врховном команданту. Могу ли официри бити одговорни што њихови предлози нису прихватани. Да ли су требали давати оставке на дужности због тога. Требали су али нису. Неке разлоге знамо…

Као грађанин и пензионисано војно лице позивам највише органе управљања и командовања системом одбране да се узму у памет и из тог система избаце ММФ и НАТО а управљање системом повере професионалцима. Наравно да одбрана Србије зависи и од економије, али то није посао војника. И припадници војске хоће да деле судбину са народом како их је позвао актуелни министар али народ су и запослени у НБС, Србија гасу, Нафтној индустрији Србије, Царини Србије, агенцијама Владе Србије, разним финансијским и пореским инспекцијама, комуналној полицији, посланици у Народној скупштини Србије, мали и велики тајкуни и други. Зар није очугледно да подофицири, војници по уговору не могу да достојанствено живе од своје плате. Прозивам одговорне и надлежне да коначно почну најављене реформе у држави, није морално да оне почну и заврше се на пензионерима и Војсци Србије.

Војска Србије није потрошач она је произвођач и гарант слободе и независности Србије.

Живела Војска Србије! Живела Србија!