Избори на Косову, српска кампања нешто раније и данас

Сличности и разлике (уствари свеједно – хроника силаска с ума)

„Изађите на изборе! Подржите своју државу! Четрнаест година вас подржава – подржите ви њу данас!“ викао је, не тако давно, Александар Вулин с импровизоване бине за потребе локалних избора када је било важно (и обавезно) гласати за „Јединствену српску листу“,  и говорио невероватне ствари попут следећег:

„Нема овде главе, нема ни овде ни на читавом Косову и Метохији главе која од државе Србије није добила нешто! И плату и стан и помоћ и здравствену књижицу и стипендију и дом! Нема! Па како онда можеш да окренеш главу од твоје земље? Како можеш да окренеш главу од твоје државе?“ Звучао је као  човек који управо доживљава нервни слом. Данас је смирен и сматра да би Срби требало да сами одлуче да ли ће да изађу на ове, неупоредиво важније, изборе.

Одличан материјал за филм али те филмаџије су једне кукавице

У тој, тадашњој кампањи  – која би била идеалан материјал за црнохуморну комедију о једном лудилу, да није трагична и толико надреална да се ни најхрабрији не би усудио да тако нешто режира (прогласили би га за лудака који толико мрзи своју државу да измишља небулозе) – учествовали су сви водећи српски политичари. Викали су и Вучић и Дачић, причали о томе како није у реду ударати главом о зид али би требало рушити зид (није прецизирано чиме и који зид), питали су Србе како то да им Србија одговара кад их поставља на места директора а не одговара им кад их само љубазно замоли да изађу на изборе.

Не призивајте Срби да вам дође српски полицајац на Косово па да видимо чија нана црну вуну преде

У сваком случају, Република Србија слала је тада  јасну и, како име српске листе каже, „јединствену“ поруку – има да изађете на изборе и гласате за „Српску“ јер ћете у супротном остати без посла (који немате, ал нема везе), без кућа које смо вам дали (нисмо дали, ал нема везе), без главе – ако немате ништа друго – јер ће се на Север стуштити жандармерија и помешаће се с познатим лицима с потерница, па ти не гласај ако смеш. И да видимо сад чија нана црну вуну преде, да сашије униформице с амблемом, да се људи у црним оделцима шеткају Косметом и заводе ред – да види Србин шта је српска полиција (и параполиција).

Срби са севера одлучили три дана пред изборе да ће учествовати и премијерове изјаве ујутро, послеподне и увече

Сада су, на радост Срба са Косова (слављеничка атмосфера је посебно захватила Север), српске власти далеко мање заинтересоване и није да нису јединствене, јединствене су у својој незаинтересованости и опречним изјавама које се могу чути чак од истих људи у различита доба дана. Рецимо, можете изјутра чути како премијер Републике Србије каже да Срби треба да гласају али да бирају кога они хоће а онда, у предвечерњим часовима, објасни како Срби на Косову треба да слушају своје изабране (на горепоменутим изборима) градоначелнике. Касније увече, пак, можете да чујете како ће ти градоначелници бити само посредници између Владе Србије. Вулинов наследник на месту шефа Канцеларије за Косово, Марко Ђурић, каже да Срби треба да слушају председнике општина и посланике у парламенту Републике Србије. Није објашњено шта тачно да слушају.

Срби с југа Косова незахвални што их српска жандармерија није учила да буду јединствени

Док Срби са Севера славе што их је Србија напокон оставила на миру  и не брину много о томе како ће на изборе, а кампањом нису стигли ни да се баве јер су сваки час мењали одлуку и коначно  решили да се појаве на њима донели тачно три дана пре тих избора, Срби на југу Косова звуче љуто. Они мисле да их је Србија по ко зна који пут намагарчила и то је зато што нису видели како се „вала мајци гласа“ кад Србија одлучи да ће се гласати и за кога ће се гласати. То јест имали су срећу да их косовске власти сачувају од „српских трупа“ које нису могле да марширају југом као севером и немају појма колико би требало да буду захвални због тога. Навикли су да их Србија занемарује и да према њима има један другачији однос, остала им је ваљда та љубомора према увек повлашћеном Северу и вероватно се ради о неким траумама које чујемо у виду изјава озлојеђених грађана који би, после свега, да чују „јасну и недвосмислену поруку од своје државе“ – што, може се чути у разним анкетама, понављају као папагаји.

„Благовремена и јасна“ порука председника Србије

Порука стиже са самог врха, од председника Србије, Томислава Николића. И стиже благовремено, једно три дана пре избора (јуче) а пошто су изборна правила измењена од стране ЦИК-а и након што је све о „условима избора“ речено са оних 130.000 Срба који би требало да гласају како би имали нешто више од десетак посланика у парламенту Републике Косова, и Николић поручује следеће:

„Учешће Срба на изборима на Косову зависиће од правила одржавања избора“. Дакле, поручено им је све а ако им није јасно нек слушају неку другу државу, уосталом сами су изабрали да живе на Косову и да то буде њихова земља.

И „Срби су људи и нису ненормални“ а Вулин је „један обичан матрапаз“

Један анкетирани Албанац пита зашто се Србија уопште меша у косовске изборе и подсећа да су и ти Срби (на Косову) људи:

„Они знају, нису ненормални да не виде да Београд увек прави неке мућке и неки неред“, док револтирани носилац листе „Покрет за демократски просперитет“, Милан Стојановић, који за себе каже да се у животу бавио свим и свачим и видео разне преваранте али „већег матрапаза[1] од Александра Вулина није у животу видео!“

Влада Србије ипак је, у четвртак 5. 6. у поподневним часовима, позвала Србе са Косова и Метохије да изађу на косовске изборе, уз образложење да ће тако осујетити намере екстремистичких политичких кругова у Приштини. „Учинићемо нашу преговарачку позицију снажнијом а сепаратисте све даљим од остваривања њихових циљева“, образлаже се у саопштењу.