ВЕЛИКЕ паре и труд који се улаже у политичке кампање непосредно пред изборе нису бачени. Процена аналитичара је да партијска пропаганда може значајно да утиче на 20 одсто бирача који немају јасан политички став.
Према речима Ђорђа Вуковића из ЦеСИД-а, четвртина до половине бирача увек знају за кога ће да гласају:
– Њихов став је формиран годинама, они се идентификују са одређеном странком и на њих маркетинг битно не делује. Кампања, заправо, служи за оне остале, да се путем изношења концепата, презентацијом лидера, покушајима идентификације… допре до бирача. Ако је неко разочаран својим ранијим изборима и више не зна за кога да гласа, нека партија може кампањом да „погоди“ његову мотивацију и приволи га у свој корпус.
По мишљењу социолога Срећка Михаиловића, моћ кампање није прецењена. У супротном, каже, у свету се не би издвајале астрономске суме за ту намену.
– Између 15 и 20 одсто бирача код нас или нема јасан однос према изласку на изборе или су апстиненти. Они се не идентификују са неком од партија и на њих кампања извесно утиче, показала су истраживања са ранијих избора – каже Михаиловић.
Он додаје да поруке политичара уочи избора свакако не могу да „отму“ јасно оријентисане бираче.
КОНТРАЕФЕКАТ
ПРЉАВЕ кампање су контрапродуктивне и не исплате се – оцењује Михаиловић. – Њима могу да се потврде постојећа опредељења бирача, али оне не доприносе придобијању нових гласова. Контраефекат постиже се и непрестаним хвалама својих лидера.
Новости
