Турска улази у период неизвесности након избора на којима је председник Реџеп Тајип Ердоган изгубио парламентарну већину.
Поверење му је указало 41 одсто Турака, што је недовољно да његова Партија правде и развоја (АКП) настави да влада самостално.
Избори су се претворили у неку врсту референдума за или против Ердогана, који је желео да спроведе уставне реформе и учврсти власт.
Исход гласања диктира нови темпо не само за већинску партију већ и за Ердогана, каже за Спутњик Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности у Београду:
Турска: Ердоган спао на мањинску владу
„Дебакл који је уследио није био толико изненађујући. Већ дуже време се оцењује да популарност партије пада због Ердогановог непринципијелног настојања да промени политички систем по сваку цену, иако унутар друштва за то не постоји концензус“.
То је Ердоганов први пораз након тринаест година. Пре него што је постао председник дванаест година је водио владу. Циљ реформи које је желео да спроведе био је да промени устав и прошири председничка овлашћења, нешто попут оних које има председник Сједињених Америчких Држава.
Избори су показали да Турци не желе толику моћ Ердогана, који је сањао да постане модерни султан.
Његова конзервативна исламистичка партија ће сада морати да уђе у коалицију са умеренијим политичким струјама, Републиканском народном партијом и Партијом националног покрета и Курдима, чија је Народна демократска партија направила историјски пробој.
„Када погледамо распоред снага неизводљиво је да у коалиционој влади учествују или републиканци или националисти. АКП-у остаје само могућност да прави владу са Курдима“, каже Ајзенхамер.
Партију на чијем је челу четрдесетдвогодишњи адвокат Селахатин Демиртас, кога пореде са грчким лидером Алексисом Ципрасом, гурао је сам Ердоган који је био за веће присуство Курда у политичком животу, али су се и они потом супротставили његовим идејама за промену политичког система.
Иако однос политичких снага није радикално промењен — Ердоганова партија и даље има велику већину — избори указују на превирања у турском друштву. Разлог нису само Ердоганове амбиције, већ и промењена економска ситуација. Након деценије економског успона привредни раст је у стагнацији, а социјални мир у опасности.
Ана Оташевић, Спутник
