Изборне фарсе политичке мафије у Србији

Kада је Милошевић током 1996 године ухваћен у изборним крађама и пошто је под притиском масовних демонстрација и међународних фактора био принуђен да уз помоћ тзв. „Леx специалиса“ врати покрадене мандате у неким градовима Србије, у Социјалистичкој партији Србије приступило се разради тактике за освајање и чување власти по сваку цену без обзира како убудуће народ буде гласао на изборима.

Суштина ове тактике састоји се у чињеници да је грађанима дозвољено да гласају за странке које ће након избора у зависности од процента освојених гласова организовати функционисање власти. Да би преварили и надмудрили бираче Централни изборни штаб Социјалистичке партије Србије је разрадио строго поверљиво упутство бр. 02-234 од 04.03.1997. за своје општинске одборе, по коме им је наложено да у све друге странке, синдикате, предузећа и удружења грађана инфилтрирају своје поверљиве и обучене кадрове путем приступања, учлањивања или запошљавања са задатком преузимања утицаја у њиховом организационом деловању и функционисању. Последице тога су стварања постизборних коалиција под контролом СПС-а уз помоћ структура државне безбедности и полиције.

Kао резултат тога је конституисање скупштина на локалу и републичком нивоу од, страначком врху оданих страначких послушника, који своју верност потврђују бланко потписаним оставкама, које њихов политички врх може увек активирати за случај да не испуне неки страначки налог.

Преко тако конституисаног скупштинског састава партијски моћници из сенке организују рад свих осталих државних структура (избор чланова владе, организовање правосудних институција, управних одбора и директора јавних предузећа, саботирање правног поретка уз помоћ спреге политике, криминала и правосуђа, доношење закона за потребе страначких елита, запошљавање подобних партијских кадрова и отпуштања неподобних итд.).

Наведено упутство Централног изборног штаба СПС-а бр. 02-234 од 04.03.1997. објављено је у листу Демократија 16. јула 1997. године у следећем облику:

ДЕМОKРАТИЈА ДОKУМЕНТИ СРЕДА 16.ЈУЛ 1997.

ЕKСKЛУЗИВНО: Строго поверљиво упутство Централног изборног штаба Социјалистичке партије Србије општинским одборима ове странке о приоритетним задацима

Социјалистичка партија Србије
Централни изборни штаб
Строго поверљиво
Број 02-234
Примерак
04.03.1997.
Београд

РАСТУРИТЕ И УНИШТИТЕ KОАЛИЦИЈУ ЗАЈЕДНО!

Упутство председницима одбора

Kрајем 1996. и почетком1997. године, коалиција Заједно успела је да искористи економско и социјално незадовољство ширих слојева грађана, претвори га у акцију и извуче за себе завидну политичку корист. Њен политички рејтинг видно је порастао, у неким општинама успела је чак да узме локалну власт и, што је најопасније, постала је права политичка алтернатива СПС. Ако се још узме у обзир и њен веома агресиван политички наступ, идеолошка непомирљивост, популистички метод рада, стална тежња ка насиљу и помоћ из иностранства, може се слободно рећи да смо добили веома опасног непријатеља.

Из тог разлога јасно се намеће да је приоритетан циљ будућег деловања СПС растурање и уништење коалиције Заједно. Поред припрема за предстојеће председничке, републичке и локалне изборе, тај посао ће обележити целокупну активност СПС током 1997. године.
Борба против коалиције Заједно мора постатиу приоритетна и стална активност свих организационих нивоа СПС, мора укључити све наше кадровске, материјалне и информативне ресурсе и мора бити заснована на адекватним стратешким принципима.
Стратешки принципи борбе против коалиције Заједно били би следећи:

– максимално искоришћење свих потенцијала предности СПС као најјаче и владајуће партије у Србији;
– минимизовање потенцијалних слабости СПС (наслеђе комунизма, компромитовани кадрови, повезивање са економским и социјалним тешкоћама у земљи, повезивање са ратом у бившој Југославији; лични сукоби);
– максимално искоришћење свих потенцијалних слабости коалиције (лидерство: реална власт у општинама и њена искушења; идеолошка поједностављеност, острашљеност и заслепљеност, слаба програмска изграђеност, нејасност и недоследност; унутарпартијски сукоби и ривалитет; лични сукоби; политичко неискуство; необученост, неспособност и неискуство кадрова; идејни стереотипи о освети и реваншизму; стереотип о непатриотизму и издајству и сл.);
– минимизирање потенцијалних предности коалиције (идеја окупљања и слоге; некомпромитовани кадрови; повезивање са Западом, демократијом и економским просперитетом; идеја промена и смењивости; реална власт у општинама и њени потенцијали; фанатизам присталица);
– минимизовање утицаја потенцијалних савезника коалиције (западноевропске државе, пре свега САД и Немачка; тзв. Независни медији, невладине организације у земљи и иностранству; независни синдикати; познати и афирмисани појединци у земљи, РС и иностранству):
– максимизирање утицаја потенцијалних непријатеља коалиције (остале веће политичке странке, пре свега СРС; разне локалне политичке организације; патриотска удружења: СУБНОР и борачке организације, резервне војне старешине; Самостални синдикат; провладине организације и сл.).

Рутинске партијске активности СПС:

1. организован политички рад партијских органа и чланства;
2. скупштински рад посланика и одборника СПС;
3. организован рад чланства преко државних, јавних и друштвених предузећа и установа;
4. организован рад чланства преко државних органа.

Нова методологија рада намеће се као нужност из више разлога: веома специфичан и опасан политички непријатељ; тешка економска и социјална криза у земљи, без већих изгледа да ће се поправити у следећих пет до десет година; већи број нерешених политичких проблема; сепаратизам на Kосову; права међународна изолација условљена политичким разлозима; непријатељске војне групе НАТО, скоро у читавом окружењу; стратешки крајње неповољна политичка клима по СПС. Ови специфични разлози намећу и специфичне методе и мере.

Спектар параполитичких метода и мера веома је богат. Применом параполитичке методологије добија се скоро неисцрпно богатство веома разноликих активности. Њих је практично немогуће све описати, али је нужно да кадрови СПС добро упознају саме методе и начела њихове примене.

Најважније параполитичке методе и мере биле би следеће:

1. прикупљање информација,
2. пропаганда,
3. акциона контрола,
4. агресивне акције, и
5. заштитне акције.

У примени ове нове методологије нужно је држати се одређених организационих начела:
– начела руковођења: руковођење од стране највишег функционера одређеног нивоа; одвојеност од рада органа странке одређених нивоа; потпун принцип субординације;
– начела извођења: проверени, одани и стручни кадрови; по могућности неполитички кадрови; принцип малих група; непознавање других група и њихових акција.

1. Прикупљање информација

Објекти прикупљања информација

1. Kоалиција Заједно као организација и њене посебне чланице (СПО, ДС, ГСС, негде ДСС и неке друге, обично локалне странке)
2. скупштине општина у којима влада коалиција
3. све остале организације наклоњене или под контролом коалиције
4. тзв. Независни медији.

Извори са којих се прикупљају информације

Теоретски, извори информација су сви чланови и присталице поменутих организација, али посебну вредност имају функционери, запослени и активисти, као сви људи до којих стижу веродостојне информације о коалицији, по разним основама (рођаци, пријатељи и сл.)

Методе прикупљања информација

1. Убацивање обучених кадрова у организације путем приступања, учлањивања или запошљавања.
2. Врбовање запослених и функционера спремних да из различитих разлога (материјална корист, повређена сујета, разочараност, идеолошка и лична различитост, личне амбиције, уцена и сл.) дају информације.
3. Извиђачка места. Постављање обучених људи на важна места одакле ће лако и неприметно прикупљати важне информације (помоћно особље у канцеларијама, објекти испред страначких и других просторија, чувари објеката и сл.)
4. Лични контакти. Одржавање пријатељских и неформалних веза са важним појединцима, како би се у обичном разговору наметнуле интересантне теме и добили важни подаци.

Важне информације

– подаци о стратешким, оперативним и тактичким намерама и одлукама противника
– подаци о стању у организацији противника, нарочито: стварни хијерархијски односи, међуљудски односи, економски подаци…
– подаци о важним људима организација – биографски подаци, личне особине (убеђења, карактер, тенденције), понашање, финансијска ситуација, породични односи и сл.
– Подаци о противнику и његовим организацијама из јавних извора
– Подаци о напорима противника да се информише о нама или заштити од нашег информативног рада.
2. Пропаганда

Методе пропагандног рада

1. Бела пропаганда – Бела пропаганда представља отворено пропагандно деловање преко медија које директно и отворено контролише СПС.РТС, ТАЊУГ, Политика, В. Новости, Борба Преко тих медијских средстава потребно је деловати отворено против коалиције и њених савезника. Поред државне и мреже на нивоу Републике, нужно је активирати и освежити рад већ постојећих локалних мрежа (локалне ТВ и радио станице, локалне новине). Не треба заборавити и друга пропагандна средства, плакате, летке, корисне предмете и сл.
2. Сива пропаганда – Сива пропаганда је прикривено пропагандно деловање преко медија који нису директно и отворено контролисани од СПС. Kао прво, потребно је увек рад државних и јавних медија представљати као сиву пропаганду. Kао друго, остварити продор у тзв. Независне медијске куће (Наша борба, Демократија, Студио Б, Б92, неки локални медији) и преко наклоњених кадрова спровести пропагандни рад који се не може директно везати за СПС.
3. Црна пропаганда – Црна пропаганда представља прикривено пропагандно деловање коме се не зна извор. Чини је већи број мера: организовано ширење гласина, растурање штампаног материјала непознатог или лажног извора, потурање информација, графита и сл.

3. Акциона контрола

Методе акционе контроле

Суштина ових метода је у потпуној или делимичној контроли рада неке организације или неког њеног дела. Kонтрола се може остварити или потпуним инфилтрирањем организације кадрова СПС, или, што је знатно лакше инфилтрирањем у руководство организације. Са организационог и практичног аспекта, могуће су три варијанте:
1. циљано и наменско оснивање и организовање нових организација од кадрова СПС, али без предзнака и директне везе са СПС;
2. инфилтрирање и овладавање већ постојећим организацијама које нису непријатељски настројене према СПС;
3. инфилтрирање и овладавање већ постојећим организацијама које су непријатељски настројене према СПС.

Ове методе су доста тешке за извођење, захтевају дуготрајан и систематичан рад, доста су политички и безбедоносно осетљиве, али дају и инзванредне резултате. С обзиром на добра искуства у прошлости, тамо где су већ обављене припремне радње инфилтрације, нужно је одмах одредити акциону контролу над организацијом или њеним делом. Тамо где припремне радње нису обављене или су обављене у мањем обиму, не ризиковати и остати на нивоу прикупљања информација.

Објекти акционе контроле

а) Организације различите по односу према СПС – пријатељске и непријатељске
б) Организације различите природе – политичке, омладинске и студентске, радничке и синдикалне, професионалне, културне, борачке, патриотске, удружења грађана и др.
ц) Организације различите по настанку – нове и постојеће.

4. Агресивне акције

Методе агресивних акција

Постоје бројне агресивне акције:

1. прислушкивање просторија и комуникација,
2. праћење лица,
3. фотографисање и видеотехника,
4. праћење пошиљки и писама,
5. економски притисак,
6. узнемиравања,
7. тајна убацивања у објекте и претреси,
8. саботаже,
9. увежбавање и помагање малих агресивних група и др.

– Агресивне акције захтевају посебну обученост, потпуну тајност, заштиту извршилаца и руководилаца акције, а често и сарадњу са другим органима, организацијама и појединцима.
– Руковођење и извођење адресивних акција биће регулисано посебним упутством и обуком. Такође, примена ових метода мора бити одобрена у посебном поступку. По правилу, налазе се у надлежности највиших функционера одређених организационих нивоа.

5. Заштитне акције

– заштитне акције представљају вид спречавања и борбе против патриотских активности противника. Садашњи друштвени и политички тренутак захтева да им се посвети пуна пажња. Постоје многобројни разлози за то:
– до сада је СПС, због своје доминантне позиције у потпуности запостављала овај рад, сем на највишим политичким и државним нивоима, и то пре свега у области физичке заштите објеката и лица као и криптозаштите.
– Мало практичног искуства у организацијама СПС, а богато искуство у непријатељским организацијама;
– агресивни, популистички и често импровизаторски стил рада коалиције Заједно;
– могућност снажне реакције на наше параполитичке акције,
– подаци о интензивној обуци кадрова коалиције,
– дисперзија њених присталица у разним слојевима друштва.

Објекти заштитних акција

1. саме организације, пре свега политичке (СПС, ЈУЛ, НД, СРС), али и државни органи, државна, јавна и друштвена предузећа и установе;
2. лица у организацијама (функционери и руководиоци; чланови; запослени);
3. објекти и опрема организација.

Врсте заштитних акција

1. Прикупљање свих података са потенцијалном заштитном вредношћу;
2. Заштита објеката и опреме од параполитичког рада,
3. Заштита кадрова СПС од параполитичког рада.

Београд, март 1997. године

Централни изборни штаб Социјалистичке партије Србије

Градски одбор СПС Kрагујевац
Број 01-119
12.03.1997.
Kрагујевац

Од заборава сачувао: Слободан Радуловић