Медијским простором Србије, праћена забрињавајућим муком, котрља се последњих недеља опора српска реч – издаја. Иако су речи међу нама одавно изгубиле истинску моћ и значај, а већина националних политичких лидера остала без трунке ауторитета, бриселска предаја косметских Срба као да је вратила неку нову снагу речима, а углед политичара свела на лабораторијску категорију.
Није неуобичајено да се Срби међусобно часте издајничком титулом. Данас је ново што то нису ни познати екстремисти, ни успаљени балавци, ни изанђали националисти. О издаји у Србији данас аргументима говоре умне српске главе, ауторитети у својим областима, професори универзитета, потврђени, а не набеђени српски интелектуалци, од чијих је имена и презимена важније оно што заступају, доказују, о чему брину и на шта упозоравају. Без обзира што се тешком муком могу сврстати у неку групу за “удружени подухват” против актуелног режима, заједничка им је дијагноза и аргументација бриселске предаје Космета – опора реч издаја.
Шта тврде критичке умне српске главе?
Нова власт предвођена председником Николићем и напредњацима дебело је слагала своје бираче на изборима. Обећала је да ће владати на један начин, а данас чинодејствује на сасвим други, у континуитету са онима које је срушила. Посебно кад је реч о Космету. На том курсу жутог континуитета наставили су да користе постојећу медијску инфраструктуру, а дојучерашње подгузне муве на челу мејнстрим медија упрегли су у кола своје политике.
Медији су и под новом влашћу наставили да лажу, скрећу пажњу са битних ствари, умирују публику саботирајући сваки покушај обједињавања критике и отпора ономе што представља директно кршење Устава и демонтирање уставно-правног система Србије. Отуда је могуће да се политичким притиском шефа државе замрзне Уставни суд, као најпозванија државна институција да реагује на бриселску срамоту, а да на то у изманипулисаној јавности нема реакција.
Актулене српске власти зато постају миљеници тзв Друге Србије. Данас је Аца Вучић ближи Весни Пешић од Чеде Јовановића, као што су Томи за одличја и амбасаде милији Прокићи и Верани Матићи од истинских родољуба и доказаних умних глава. Међусобна љубав је отишла толико далеко да је данас бесмислено даље постојање Друге Србије. Ови то боље раде.
Насупрот томе, сви који озбиљно упозоравају да се бриселским чином драстично угрожава суверенитет српске државе и креће путем без повратка остају дубоко у сенци медијски исконструисаног политичког јединства. Приметно је да је та дискриминација усмерена, по правилу, на људе националне политичке оријентације. Дугорочна последица тог изопштавања из јавног простора је нестајање интегралног српства из овдашње свести, посебно млађих генерација. Тако нас умне главе упозоравају да смо далеко од политичког јединства на кључним питањима националне одбране – Космет је само најречитији пример – али смо зато – а на то се стално позивају Вучић и Дачић – јединствени у националној издаји.
Зашто би нам били ближи аргументи умних глава? Ако нова српска интелектуална елита није у праву, зашто се званична Србија из петних жила упиње да што мање од тих истина доспе званичним каналима у јавност. Можда важније од тога? Кад знамо ко су и каквих политичких биографија данашње српске архитекте спасавања Космета, отужно их је само и слушати јер данас зборе све супротно од онога што је био њихов политички кредо. Тешко им је веровати јер су нас већ најмање једном уверавали у срећу и бољи живот, а знамо како се завршило. Уместо боље будућности за Србе у Хрватској имали смо километарске тракторске колоне ка Србији. Будући да су усрећитељи исти реално је очекивати овог пута колоне Срба с Космета према Београду. Разлика је једино што је овима Београд ближи.
Др Радивоје ПЕТРОВИЋ
Вести
