Потпуно издвајање дистрибуције из Електропривреде Србије, односно формирање независног оператора система за испоруке струје, могућа је тежња власти да на “мала врата” приватизује предузеће ЕПС Електродистрибуција, сматра стручна јавност.
Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић је недавно изјавила да је Влада Србије усвојила закључак којим су омогућене реформе у Електропривреди Србије и створени услови за почетак рада независног оператора дистрибутивног система.
Она је рекла да се преносом имовине и преласком запослених на одржавању дистрибутивног система из ЈП ЕПС у ЕПС Дистрибуцију, стварају услови да Србија добије потпуно независног оператора дистрибутивног система.
„Поред ускладјивања ЕПС Дистрибуције са Законом о енергетици и добијања лиценце од Агенције за енергетику за делатност коју обавља, овај процес је важан и због боље контроле трошкова и смањења губитака на дистрибутивној мрежи“, навела је Михајловић.
Усвојени план, поред преноса имовине и преласка запослених из Техничког центра ЈП ЕПС у оператора дистрибутивног система (ОДС), укључује и пренос удела у ЕПС Дистрибуцији са ЈП ЕПС на државу, издавање лиценце, као и ускладјивање аката ЕПС Дистрибуције.
Оно што је изненадило јавност је то да министарка Михајловић реформе у ЕПС представља као да је реч о процесу који тек започиње иако је издвајање делатности у том предузећу извршено још 2015. године.
У овом тренутку поред Јавног предузећа Електропривреда Србије постоји и ЕПС Снабдевање које послује у његовом саставу као огранак и ЕПС Дистрибуција као оператор дистрибутивног система у својству посебног правног лица у власништву ЈП ЕПС.
Једина новина у односу на причу која је била актуелна у време раздвајања делатности ЕПС-а пре пет година, сада је да би власништво над ЕПС Дистрибуцијом са ЈП ЕПС требало да пређе на државу.
Поводом тога огласила се и Мариника Тепић потпредседница Странке слободе и правде саопштивши да раздвајање делатности Електропривреде Србије не може бити основа реформе тог предузећа, како је навела министарка Михајловић, јер је та реорганизација већ обављена.
Она је подсетила да је ЕПС још пре пет година раздвојио своје делатности у складу са важећим Законом о енергетици, а такође и у складу са Трећим енергетским пакетом Европске уније.
Тепићева је оценила и да издвајање дистрибутивне делатности не значи да ЕПС не може да буде власник те исте дистрибуције, што би било у складу са важећом регулативом Европске уније, као што је у складу и са важећим Законом о енергетици.
Приватизациони саветник Бранко Павловић сматра да је држава дужна да јавности образложи због чега у потпуности издваја ЕПС Дистрибуцију из Електропривреде Србије.
– Издвајање електродитрибутивне делатности из ЕПС може да представља први корак ка приватизацији тог дела предузећа. Председник Вучић је пак рекао да приватизације ЕПС неће бити. Стога су надлежни дужни да кажу ако неће бити приватизације ЕПС да ли то значи да ниједан његов део неће бити приватизован или ће неки као дистрибуција бити одвијени и продати – наводи наш саговорник.
Према његовом мишљењу оног тренутка када је власт преузела обавезу према Међународном монетарном фонду да реформише ЕПС могло се наслутити да је то својеврсна припрема за приватизацију у одређеним сегментима.
– Подела ЕПС је правдана његовим лошим пословањем и потребом за реорганизацијом како би се са таквом праксом прекинуло. Да пословање ЕПС треба учинити ефикаснијим је неспорна чињеница међутим то истовремено не значи да треба приватизовати његове профитабилне делове попут дистрибуције. Тако нешто дефинитивно није у интересу тог предузећа – сматра Павловић.
Експерт за енергетику Горан Радосављевић такође сматра да је за државу питање да ли ће делови ЕПС попут предузећа ЕПС Дистрибуција бити приватизовани.
– Само надлежни могу да одговоре на питање да ли ће до продаје ЕПС Дистрибуција доћи или не. У Европи није неуобичајено да оператор дистрибутивног система функционише тако да није у власништву електроенергетске компаније. Оно што је чињеница је да је у неким другим земљама попут Македоније издвајање електродистрибуције престављало корак који је претходио приватизацији. Тако да хипотетички гледано, тежња за приватизацијом електродистрибутивног дела постоји и у овом случају а да ли је то и заиста тако питање је за надлежне – закључује наш саговорник.
Рекет на суду
Изјава Маринике Тепић изазвала је бурну реакцију и у ЕПС-у и у Министарству енергетике. Прво је генерални директор ЕПС-а Милорад Грчић послао саопштење у коме је уз неизбежно помињање Ђиласа и арсенала квалификација познатих из скупштинске расправе, тврдио и да је Тепићева “хтела је да рекетира ЕПС, да би ћутала о измишљеним, непостојећим аферама, изнуђивала је рекет, а кад је остала празних џепова, онда је побеснела и почела да хушка синдикате у ЕПС-у, не би ли се докопала златне коке коју би да черупа”.
Тепићева је у изјави за Данас навела да Грчић “нема одговор ни на једно моје питање зашто се распарчава ЕПС и уводи у приватизацију на основу лажи, зашто је од наше највредније компаније направио губиташа, зашто је новац из ЕПС-а расипао братијама Брнабић, Кисић, Кокези, Ултра копу и хулиганима. Ваљда може да одговори бар на соствене лажи: када сам и како рекетирала ЕПС? Ако не уме да одговори јавно, имаће прилику на суду”, навела је Тепић.
Данас.rs
Banda lopovska
ZOKA I ZOKINE INOVACIJE
Ministarka Zorana Mihajlović zagrizla je kiselu i tvrdu jabuku, dali će joj izdrže zubi ovakav napor. Ona je najpre odlučila da skloni Bajatovića sa mesta direktora “Srbijagasa” zbog plate od 2.385.244 dinara (20.288 evra), a njena oko 100.000 dinara, čini se da je malo popustila, sada pominje restrukturiranje “Srbijagasa” i EPS-a, a to su nedodirljive naše firme. Ovih dana okomila se na Danicu Drašković, član nadzornog odbora NIS-a, čija je mesečna plata 771.000 dinara (6.558 evra). Ko će koga pobediti? Bajatović ima podršku rusa i Dačića, Danica ima podršku rusa i Vuka Draškovića, a Zorana samo amere.. Leteće perje, to vidim. Zorana jednom je smenjena sa ministra energetike, neće valjda opet, onda bi pokazala da je neotesana i glupa, ponosna na sebe, a više zanosna od sebe. Jedino još se nije zamerila sa šefom i vođom, ima vremena, kada ona zglajzne ili uznapreduje dodatno ili šef ode dobrovoljno s funkcije.