Иживљавање над радницима фабрике Олимпијас: Жедне и понижене

Радницама нишке фабрике Олимпијас, која ради за италијански Бенетон, забрањено је да пију воду док раде, а у тоалет могу само током паузе.

Да је информација невероватна, али истинита, уверила се и инспекција рада која је затекла закључане тоалете.

Још невероватније је да инспектори кажу да фабрика није прекршила закон, јер послодавац мора да “обезбеди запосленима тоалете”, али није прецизирано да треба да буду откључани.

Жене из Олимпијаса, које су инсистирале на анонимности, пожалиле су се на мобинг редакцији “Јужних вести”, јер су многе лошег здравља и не могу да чекају паузу за тоалет.

Ту није и крај њиховим мукама, јер тврде да ако узму боловање, по повратку трпе одмазду шефова, који их по казни, шетају из једног сектора погона у други.

– Не сме ни вода да се пије и ни са ким да се прича током посла. За сваку грешку деле опомене пред отказ. Ако се разболиш, не дао Бог да одеш на боловање, јер је ту хајка, позиви. Све су гори, а на крају кажу “држава је крива, она је дала вама мале плате, не ми” – прича једна од запослених.

Да држава јесте највећи кривац, за “Вести” каже и председник Удруженог синдиката Србије Слога Жељко Веселиновић, али је према његовим речима, делом кривица и на радницима који из страха од отказа ћуте.

– Власт промовише наше раднике као јефтину радну снагу и систем где је радник буквално роб који за 200 евра ради и трпи понижења – указује он.

Да нишки случај није јединствен, подсећа, на Јуру и пелене за раднике да не би ишли у тоалет, на клечање пред руководством јужнокорејске компаније, па мобинг у погону у Рачи где су запослени мобинговани, шамарани, а жене сексуално узнемираване.

– Пошто држава није реаговала и казни није било, тај рецепт су и други преузели, а нарочито италијанске фирме у Србији, па је и Геокс дозвољавао одлазак у тоалет само током паузе, а неколико радника који су се побунили добили су отказ за пример осталима – прича он и истиче да је срамота што држава штити стране послодавце који мобингују раднике, а инспекција својим закључцима немиле догађаје банализује.

Страх гуши права

Жељко Веселиновић позива раднике да се ослободе страха, синдикално организују и изборе за права, попут колега у италијанској фабрици обуће Фалк ист у Књажевцу.

– Одговорности има и на самим радницима који се после суровог понашања власника фирми јаве анонимно медијима да не изгубе посао, а медији то објаве, али кад нема имена и презимена, то и нема нарочитог одјека у јавности. Радници треба да се охрабре, обрате синдикатима и да сазнају своја права и изборе се за њих – каже Жељко Веселиновић.

Срж проблема председник Управног одбора Удружења Стоп мобинг Србија Жика Живадиновић види у чињеници да власт позива странце нудећи јефтину радну снагу, па се већином одазивају они сумњивог капитала.

– Те стране фирме узму од 4.000 евра па навише субвенција по раднику и што је најгоре добију и заштиту инспекције коју домаће фирме немају, па ако дође до мобинга радника, слушамо проблематичне приче како је све у реду – навео је Живадиновић за “Вести”.

Ипак он храбри све који трпе сурово иживљавање, тврдњом да су пресуде за мобинг у корист радника све чешће, што, како наглашава, показује да није немогуће доказати мобинг на послу.

Најхрабрији у јавном сектору

Жика Живадиновић каже да удружењу стиже прилично пријава за мобинг, али су већином најхрабрији да се јаве они из јавног сектора.

– Они имају и синдикалну заштиту, док се то организовање у приватном сектору спречава, а радник који је код приватног послодавца, ако се и пожали инспекцији, не добије одговор, јер инспектори и не изађу на терен – навео је он, указујући да путем повереника за информације од јавног значаја и нашег удружења могу да обезбеде излазак на терен.

Д. Декић – Вести

фото: Јужне вести