Берлин – Пре само недељу дана било је незамисливо довести у питање опстанак Грчке унутар еврозоне. Сада, имајући у виду да политичке партије, победнице недељних избора, одбијају да се повинују условима које налажу споразуми земље са ММФ и ЕУ који се тичу пакета помоћи за посрнулу економију земље, чини се да је то све извеснији сценарио, сматрају економски стручњаци, преноси Њујорк тајмс.
Фрустрација везана за расплет политичке ситуације у Грчкој чини се да је непорецива у Немачкој, најмоћнијој европској привреди, земљи која је доследна евру и ЕУ. Берлин, како је познато, сматра да Грчка ни по коју цену не треба да запостави своје међународне обавезе. Исто тако, влада уверење да је можда најбоље да Грчка напусти еврозону. Такав став дели Карстен Хефекер, професор економије и стручњак за европску валуту. „Уколико Грчка настави да се креће овим путем, било би врло тешко оправдати боравак земље у еврозони. Како можете да се договарате са земљом која каже да не жели да испуни дата обећања“?
Штавише, Алексис Ципрас, лидер радикалне левичарске партије Сириза, другопласиране на недељним изборима, који тренутно има мандат за формирање владе, објавио је да су споразуми о позајмицама ништавни те одбија да уђе у коалицију са некад доминантним партијама које су потписале споразуме о помоћи и пристале да спроведу мере штедње. Имајући у виду да такозвана кредиторска тројка – ЕУ, Европска централна банка и ММФ – захтевају буџетске уштеде од 15 милијарди долара до краја јуна, сада делује потпуно невероватно да ће Атина успети у томе.
Тон у дебати о Грчкој прожет је већом дозом антагонизма него у вези са Шпанијом или Италијом, кажу упућени. Дискусије о Шпанији у немачкој штампи фокусиране су углавном на то да би требало зауставити екстремно високу стопу незапослености, а нарочито стопу незапослености младих те на напоре владе да смањи дефиците упркос лошој економској ситуацији. Извештаји о Италији стављају нагласак на конкурентним индустријама на северу и напретку које је постигао технократски премијер Марио Монти везано за структуралне реформе.
Грчка, у другу руку, оштро се критикује због сталног изношења нетачних информација о стварном стању њених финансија пре и након приступања еврозони те њеног неуспеха да предузме бројне кораке које захтевају кредитори у циљу модернизације економије, а нарочито њене болне тачке наплате пореза. Њен статус специјалног случаја се изнова и изнова подвлачи.
Једина карта на коју Грчка може да игра – иступање из еврозоне – врло је опасна и могла би да нагна и друге да исто учине, много веће чланице попут Шпаније и Италије са далеко већим последицама, сматрају стручњаци. Ако Грчка иступи из еврозоне, каже Хефекер, берзе ће почети да се кладе на наредну земљу која ће иступити из заједнице европске валуте. „Тада ће Шпанија или Италија бити под притиском, а постоји могућност да дође до колапса целе еврозоне“, каже овај економиста.
Постоји такође још једна незванична калкулација. „Политичка цена одласка Грчке из еврозоне превагнуће мноштво других економских“, сматра Алмут Милер, европски аналитичар при немачком Савету за иностране односе.
Иако су Европу и раније потресале еврокризе, ова сада је неупоредива. Једну од могућности, како наводе аналитичари, била би да кредиторска тројка издвоји средства за Грчку онолико колико је неопходно за функционисање државних служби а да јој ускрати остатак све док не буде рашчишћена политичка ситуација. Као једну од највероватнијих могућности коју наводи стручна јавност јесте да са новом грчком владом кредитори поново преговарају од условима за спасилачки план.
Такође, постоји могућност да кредитори коначно одбију да издвоје новац као што је ММФ пре деценију одбио да да новац Аргентини, када Буенос Ајрес није успео да испуни услове за спасилачки план. Многи експерти су уверени да је Европа спремна на овакав сценарио.
„Обављене су припреме за случај да Грчка реши да врати драхму“, каже за Њујорк тајмс Хериберт Дитер, стручњак за међународна финансијска тржишта при немачком Институту за међународне и безбедносне послове. Највећи део грчког дуга сада се налази у рукама кредиторске тројке, што ублажава претње банака, а постоје и спасилачки механизми који би ублажили спекулативни притисак на друге чланице еврозоне. „Те мере биле би искоришћене привремено не би ли се смањио спекулативни притисак на Италију и Шпанију“, сматра Дитер.
Иако лидери у Берлину јавно подржавају званичну линију да су државе чланице у стању да саме реше своје проблеме, незванично се води расправа о томе шта ће се догодити уколико Грчка и друге земље напусте еврозону.
Расположење у немачким круговима, истичу познаваоци прилика, постало је мање ентузијастично. То потврђује и недавна изјава министра финансија Немачке Волфганга Шојблеа, који је истакао да „не може неко бити чланица клуба а игнорисати правила“.
Данас
