Неуспео војни пуч у Анкари није сломио само наде дела турског војног и државног апарата да ће с власти свргнути Реџепа Ердогана, већ је направио и дубок јаз у односима Турске и Америке. Да ништа више неће бити исто у овом савезу дугом шест и по деценија постало је јасно већ у ноћи када су пучисти покушали да изведу државни удар, а званична Анкара оптужила савезнике да им у томе помажу.
– Реч је о покушају свргавања законите власти, о глобалној претњи. На дневном реду се може наћи преиспитивање пријатељства са Америком – оштро је поручио турски премијер Бинали Јилдирим.
Истовремено, Ердоган је, нападајући војну НАТО базу Инџирлик на југу Турске, гурнуо прст у око Америци, а неки аналитичари то су протумачили као поруку да Турска може и без њих.
– Ако желите да задржите базу Инџирлик, мораћете да изручите Гулена, који је један од организатора пуча – рекао је Ердоган.
Вашингтон је одговорио кроз поруку државног секретара Џона Керија:
– Као чланица Алијансе, Анкара је дужна да поштује критеријуме правне државе, па и у кажњавању учесника побуне.
Турска је тек у овај петак, после недељу дана, поново укључила струју бази Инџирлик. Амерички војници су за то време користили генераторе.
ПРЕИСПИТИВАЊЕ ЕВРОПЕ
Живадин Јовановић је уверен да ће побољшање односа Турске и Русије натерати Европу да преиспита свој однос према Москви. – Могуће је чак и укидање санкција Европе према Русији, јер оне су амерички, а не европски интерес. Турска подсећа Европу на сопствену грешку.
Тако је за само неколико дана промењена слика региона, једне од најважнијих геополитичких тачака на свету. Отворено је и питање да ли се можда Турска припрема да напусти НАТО? Или ће, попут Де Голове Француске, само замрзнути војне активности у оквиру савеза…
– Догађаји у Турској ослабиће осовину Анкара-Вашингтон, али неће доћи до иступања из чланства – каже за наш лист дипломата Живадин Јовановић. – Турска није као било који други партнер Америке и НАТО. Она је регионална сила и први и глави ослонац САД у том делу света. Преко Турске се излази на Медитеран, Црно море, али и на Блиски и Средњи исток, као и у централну Азију. И сама Турска има интерес за чланством, јер без НАТО не би била оно што јесте.
Јовановић сматра да дешавања у Турској отварају могућност да се приближе односи Турске и Русије. Ти односи се у сфери економије већ нормализују, што ће неминовно имати утицаја и на боље политичке односе. Јасан индикатор за то је и најављена посета Ердогана Москви – наводи Јовановић.
Ђорђе Поповић, из београдског Центра за безбедносну политику, каже да замрзавање чланства Турске у Алијанси постоји као могућност, али да је мало вероватно.
Да ће се билатерални односи Турске и Америке погоршавати сматра Амур Гаџијев из Руске академије наука:
– Иако су Турска и САД веома утицајне чланице НАТО, очигледно је да су пучисти добили одређену подршку од снага НАТО у бази Инџирлик. Анкара и даље сматра да су САД и НАТО умешани у овај пуч и доћи ће до преиспитивања односа са њима – рекао је Гаџијев за Спутњик.
Гаџијев каже да Гулена САД неће изручити Турској јер заштитници Гулена имају велики утицај на америчку политику. А то ће се одразити и на америчко-турске односе у оквиру НАТО.
Љ. Бегенишић,Новости
