Изложба “Људи који су обликовали 20. век”, која ће бити приказана 21. маја у оквиру Ноћи музеја, отвара досије једне од најзагонетнијих личности наше новије историје, тајног агента Мустафе Голубовића.
Како је рекао његов познаник Иво Андрић, “о Мустафи Голубићу сведочанства су нам оставили и историја и легенда”.
– Занимљиво у истраживању за изложбу јесте откриће да се у његовом случају историја и легенда заправо јако додирују и да не знамо где почиње и завршава једно, а где друго – сматра један од аутора поставке, познати књижевник и новинар Мухарем Баздуљ.
Једна од бројних прича које се везују за Голубића јесте и убиство Лава Троцког, који се после Октобарске револуције и сукоба са Стаљином 1937. сакрио у Мексику уз помоћ чувеног сликара Дијега Ривере.
Голубић је, наводно, био једна од кључних особа у његовом проналажењу, а информације о боравишту Троцког добио је ни мање ни више него од Риверове супруге, познате уметнице Фриде Кало, која је са руским револуционаром имала кратку аферу.
Голубић је информације о боравишту Троцког добио од Риверове супруге, познате уметнице Фриде Кало
– Он је једна од оних фигура које могу да симболизују целу нашу двадесетовековну историју. С једне стране, борио се за уједињење и за настанак прве Југославије, с друге пак је као комуниста, макар убијен још 1941. године, у другој Југославији такође сматран херојем и позитивцем – тврди Баздуљ.
Иако је у животима бројних људи одиграо кључну улогу, Баздуљ данас тврди да је у животу Голубовића главна улога био он сам.
– У нашој циничној епохи, људи више не верују толико у апстрактне концепте, а Мустафа Голубић колико год био војник идеје или партије, увек је остао индивидуа, појединац, веран самом себи, колико год био скривен иза лажних имена, а то је нешто због чега он данас има статус какав има – додао је Баздуљ.
Голубић је био добровољац у редовима српске војске
Мустафа Голубић је рођен пред крај 19. века у Столцу, био је припадник организација Млада Босна и Црна рука, добровољац у редовима српске војске у балканским ратовима, али и у Првом светском рату. Потом постаје истакнути југословенски комуниста, затим совјетски обавештајац, човек који у џепу носи небројено много легитимација са лажним подацима док истовремено успешно заводи неке од најлепших жена света.
Ова изложба изазвала је интересовање и пре овогодишње Ноћи музеја, која ће бити отворена 21. маја у београдској Арте Галерији (бивши Озон), на Андрићевом венцу.
Мирослава Бркић, Блиц