Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да се у Србији налази између 7.000 и 10.000 миграната, да је око 4.600 миграната у центрима за азил, док остали лутају јер у смештајним центрима нема места.

Ђуровић је на конференицији у Београду о мигрантима, казао да је од 8.956 људи који су изразили намеру за добијање азила у Србији, само 540 поднело захтев.

„Шта је са свим овимо осталим људима?“, питао је он и додао да су од почетка године до 1. октобра издатео 204 личне карте, а додељено само 24 одобрења за азила што показује, како је рекао, да систем не функционише и да је спор.

По подацима са терена, навео је Ђуровић, на улицама Београда је најмање 1.000 миграната, а на северу Србије 800 до 1.000. Он је рекао да није воља тих људи да бораве по парковима и улицама, већ су тамо јер немају где другде да буду.

„Смештајни капацитети су пуни, нема места у свим центрима“, рекао је ђуровић и додао да су „услови у центрима неуједначени, јер у појединим центрима нема довољно кревета, ћебади, топле воде и хигијенских услова“.

Он је рекао да у Центру за азил у Kрњачи у соби са шест кревета спава 13 миграната, да се центар не чисти, да људи перу веш без детерџената, да им недостаје одећа, а да много миграната не успева да сваког дана добије храну.

Kако је рекао, неповољни хигијенски услови у центрима за мигранте довели су до проблема с вашима и шугом.

„Те појаве су настале у центрим за азил где се не пере ћебад, нема топле воде, нема хигијене, а, с друге стране, имају препоруке да се ти људи затворе у центрима због околине, а у њима су се разболели“, рекао је Ђуровић и похвалио Центар за мигранте у Прешеву у којем су услови добри.

Он је додао да се око 300 миграната налази на граници с Македонијом, а да се све више земаља „ограђује“ и да у Србији остаје све већи број људи.

„Србија нема одговор на избегличку кризу. Неповећање смештајних капацитета и ограничавање кретања тих људи не би решило ситуацију… Људи имају право на смештај, поготово ако хоће да траже азил – по Уставу (Србије) и Kонвенцији о статусу избеглица“, рекао је он.

По његовим речима, Србија је дужна да повећа смештајне капацитет, да обезбеди хигијенске услове у смештају за мигранте, као и да им изда потврде које би им олакшале неке поступке, међу којима је и одлазак код лекара.

Ђуровић је рекао да је неопходно успоставити процедуре за утврђивање да ли је неко економски мигрант или не, а не константно говорити о економским мигрантима који долазе из Авганистана чиме се у јавности „убија разумевање“ за те људе.

Бета