Између Вучићеве пропагандно-манипулаторске и стварне слике Србије

Режим Александра Вучића од првог дана почива на медијској манипулацији, на пласирању најбесрамнијих лажи.

У реалном животу, ван новина, радија и телевизија које су потпуно под његовом контролом, све се распада. Никада, чак ни за време владавине Бориса Тадића, коме су стручњаци за омамљивање јавности такође водили политику, толика количина дезинформација није кружила медијима. Једноставније речено, једино чиме Вучић истински управља су информације.

Праву истину о социјалном и политичком ужасу у коме се Србија нашла, грађани данас траже на такозваним друштвеним мрежама, на Интернету. Непокорени медији, спремни да се супротставе овом терору, као да не постоје. Магазин Таблоид, који није пристао на овакав застрашујући сценарио, мора да се штампа у другој држави, због насиља које је Вучићев режим месецима спроводио над њим. Истина боли, али, кад је права, може да буде лековита. На жалост, Вучићевој болести нема лека. Његова болесна сујета, родила је болесну аутократију. То води у неизбежну анархију. Кад до ње дође у пуном обиму, сви медији коју су му псећи одани, окренуће се против њега. То је законитост.

Изигравајући Великог Брата, који све зна, све види и за све се пита, злосрећни премијер Србије, Александар Вучић, под притиском администрације Европске уније, крајем лета 2012. године, рекао је јавности да ће почети истрага у вези са 24 криминалне приватизације, које су биле темељ урушавања српске привреде. Претходни шеф делегације Европске уније у Србији, Венсан Дежер, последњих дана свог мандата, изјавио је да Србија „иде у канал“. И то је саопштио Александру Вучићу, 30. јула прошле (2013) године, „у четири ока“, говорећи о корупцији у којој напредњачки режим грца, од дана када је преузео сву власт. Наравно, Вучићеви медији овакву вест нису смели да пренесу. Његов апарат за сузбијање лоших вести, претворио се у опаку службу, каквој би и Јозеф Гебелс, да је жив, позавидео.

На почетку 2014. године, док је још играо улогу такозваног првог потпредседника владе, Вучић је још једном показао лице гадног манипуланта. Схвативши да нечим мора да умири народ, дохватио се лажних података Републичког завода за статистику (РСЗ), који говоре да је у 2013. години незапосленост била нижа него пре доласка Српске напредне странке на власт. Његови медији су хитно јавили да је незапосленост смањена чак за пет одсто за годину дана њихове владавине. Међутим, како је била у питању информација доступна свима који који уђу на званичан веб сајт РЗС, свако је могао да прочита податак да је у Србији 2013. године запосленост пала за 1,6 одсто! Али, Вучића овакве лажи, очигледно, узбуђују до стања екстазе. А, суочење са истином га депримира. Изабрао је лакши пут, да обмањује јавност.

Вучић и његови медији настављају да лажу и на почетку наредне, 2014. године. Наиме, одговарајући на питање о проценама лондонског магазина „Економист“, да би у 2014. години у Србији, око 20.000 радника могло да изгуби посао, изјавио је да „не зна“ за такве процене. Али, недељама пре него је ту лаж изговорио, а његови медији послушно за њим понављали, из Међународног монетарног фонда (ММФ), стигао је захтев да Влада Србије мора „превентивно“ у 2014. години, да отпусти 20.000 запослених у државним фирмама! Тачно онолико колико је и писало у „Економисту“. Наравно, штитећи своју страначку армију коју је масовно уселио у државне фирме, дошао је на идеју да „расподели терет“, тако што је ударио на пензионере којима је, на предизборним митинзима и преко медија, обећавао да им нико неће, док је он владар, смањити пензије.

Вучићеве медијске преваре нису од јуче. Још док је био министар информација у Милошевићевом режиму, Вучић је 8. октобра 1998. у Скупштини Републике Србије, позвао на обрачун са „унутрашњим непријатељем“ у медијима, па је дословно рекао: „…Постоје поједини агенти страних обавештајних служби који се налазе на челу појединих медија, који ништа друго и не раде осим што извештавају лажно, представљајући ову земљу онаквом каква она није и покушавајући да нанесу што више зла својој земљи“. Незванично, то је био почетак хајке на покојног новинара Славка Ћурувију, који је годину дана касније убијен.

Петнаест година касније, Александар Вучић се појављује у улози господара Србије, и поново прети слободним медијима, али овај пут на други начин и другим методама. Новинари који су се појавили на његовој ванредној конференцији за штампу (септембар 2014), поводом слободе медија, нису смели да поставе ниједно питање! Али су зато сви, као по команди, детаљно објавили његове „похвале лудости“, где је истакао да је Србија медијски најслободнија земља у Европи!

Тим поводом се огласила и Оља Бећковић, водитељка дугогодишње култне емисије „Утисак недеље“, која је у међувремену скинута са програма Б92, рекавши између осталог и ово: „Ти си се 90-их година нечему надао, па си се борио, ишао на улицу и за све то изборио. Сада, 24 године касније, ти знаш да више немаш чему да се надаш јер су те сви преварили и, на крају, довели овог против кога си ти био, пре 25 година“.

Окићен туђим доларима

Док је на улицама српских градова беда на сваком кораку видљива, док маса незапосленог света у очају, сваког јутра на „бувљим“ пијацама продаје Вучићеве новине истрајавају на темама о режимским тајкунима и естрадним кловновима, а његове телевизије, на најјефтинијим и најприземнијим забавним програмима, између којих је уметнут информативни програм у коме он, сликом и речју, сведочи о срећној будућности која је пред нама. Од раних јутарњих до касних ноћних сати, траје овај ментални терор, али, ни то му није довољно па и на конференцијама за новинаре у Влади, сваког дана драматично саопштава да се Србија подигла, унапредила и усрећила, јер је он тако одлучио.

Свој први експозе, као председник Владе Србије, завршио је речима: „…Нас поштују у свету, између осталог, и то је кључна разлика, зато што не лажем никога. Као што не лажем ни наш народ. Што сам рекао у експозеу то и спроводимо!“. Озлоглашене поверилачке институције, попут ММФ-а, Светске банке за обнову и развој и Европске банке за реконструкцију, које су власници две трећине свих српских дуговања у иностранству, наредили су Александру Вучићу, два дана након што је положио заклетву као нови премијер, да хитно обави најстрожије мере фискалне консолидације. Неколико дана касније, Вучић је на РТС-у (а то су пренеле и све дневне новине, не испитујући истинитост навода) изјавио: „…Лично сам иницирао мере фискалне консолидације као прве земље јужне Европе која то ради без притиска са стране!“.

Китећи се туђим доларима, Вучић је након пролетошњих поплава у Србији и целом региону, преко свих медија слагао јавност да је добар и племенит владар, те да је његова влада помогла и браћу у Републици Српској, донирајући обнову школа у Добоју и Шамцу са милион евра. Уместо да то ураде српски медији, истог дана је његову изјаву демантовала Радио Слободна Европа, која је објавила да је, уствари, реч о донацији Уједињених нација, а не о донацију Вучићеве владе.

Али, самозвани вођа рачуна на то да ниједан деманти није толико ефикасан, колико добро смишљена и у право време пласирана лаж. Та његова свакодневна игра са претварањем лажи у истину, доносила му је у кратком року политичку и финансијску добит. Ипак, његове лажи су се преко сваке мере нагомилале и окренуле против његовог режима. Телевизија Пинк (сви канали), данима су, у пролеће 2012. године, емитовали Вучићево предузборно обећање како ће вратити Косово и Метохију под контролу државе Србије. Недуго затим, кад је Вучић потписао такозвани Бриселски споразум о признању постојања албанске државе на Косову и Метохији, и Пинк и РТС и све друге телевизије и новине, нису смеле новог вођу да питају, какав је то човек који једно говори, друго мисли а треће ради.

Као већ доказани кривоклетник, Вучић се лако и без размишљања заклео и пред Србима на Косову и Метохији, да српска жандармерија никада више неће ударити на своју православну браћу и да неће дозволити да албански цариници буду на прелазу на Јарињу. И ту лаж су пренели сви његови медији. Али, кад је српска жандармерија кренула да застрашује и бије у региону Косовске Митровице, „убеђујући“ Србе да изађу на изборе за лажну албанску републику, те вести нигде у није било. Сви главни уредници строго контролисаних медија које је Вучићев режим застрашио или поткупио, понизно су стали у ред да добију вођину верзију истине о Косову и Метохији.

Производња и употреба медијске магле

И док је Вучићев крвожедни билтен „Информер“, као предводник његове дивљачке пропаганде, свакодневно ширио дезинформације, линчовао, осуђивао, проклињао и сахрањивао живе људе, он је обећавао 100 милијарди долара инвестиција, а истовремено је потписивао де факто независност Косова и Метохије од Србије и признао владу ратног злочинца Хашима Тачија, на историјској и уставној територији Србије, послао је српску Жандармерију да хапси Србе на у Косовској Митровици и спроводи их у затвор у Краљеву, потписао је да албански цариници почну са радом на новој граници, на југоистоку Копаоника и да царине сву робу која долази из Србије. О свему овоме, док се дешавало (али и касније), РТС никада није проговорио ниједну реч. Такођ ни Пинк, нити било која друга телевизија (изузетак су биле ретке и строго биране информације РТВ Б92, које су, иако „прочишћене“ ипак долазиле до јавности).

У знак захвалности за бесрамно ћутање и импресивну количину његових лажи које је ова кућа цитирала, Вучић је „сервис свих грађана“, РТС, ставио на буџет Републике Србије. Привремено, док нешто не смисли. Смрћу бившег директора РТС, Александра Тијанића и доласком Николе Миркова на чело ове куће, неке истине, ипак, полако излазе на видело, а новинари се полако, као из тешког мамурлука, буде и понеки од њих почињу да постављају питања, чак и Вучићевим министрима.

Лажући унедоглед и бескрупулозно, некадашњи „војводин носач бурека“, обећао је чак и „појефтињење струје од 20 одсто. Ту веселу вест, објавили су сви његови медији, али, кад је струја поскупела за 11 одсто, преко целе насловне стране „Вечерњих новости“ објављен је став његове владе да је струја најјефтинија у региону!

Вучић користи своју медијску диктатуру и да би своје евроатланске налогодавце уверио како свој посао ради најбоље што може. Тако је испитивање спорних приватизација свео на пар случајева, али, селективно и тако да изгледа као да се то ради темељно. Истина је да његов режим процесуира само оне који му нису били од некакве финансијске користи и који су одбили да свој капитал уложе у његову политичку стабилност. Још никоме од главних вођа „демократске пљачке“ није пресуђено за неко кривично дело које је починио, јер су сви они, и Динкић и Ђелић, и Влаховић и Ђунић, и многи други, на посредан начин подржали његову власт. Гарант њиховог мирног сна је Борис Тадић кога Вучић спрема за свог спољнополитичког емисара који треба да уведе Србију дубље у евроатланску баруштину.

На Вучићевим телевизијама и у његовим новинама, нико никада, после догађаја из маја месеца 2012. године, није поменуо истрагу поводом крађе гласова на изборима 2012. године, мада је он то месецима после сумњиве победе, најављивао.

Данас, док су у његовим рукама сви, али, дословно сви медији, осим овог двонедељника и можда једне независне телевизијске продукције сатиричног садржаја, Вучићу је лако да преко њих обећава смањивање бирократије и јавног сектора. У стварности, незапосленост у Србији је највећа у Европи. Као таква, Србија се налази међу првих десет земаља у свету по броју незапослених. Али, зато је Вучић у државним фирмама широм Србије позапошљавао скоро 21.000 чланова, симпатизера, родбине, пријатеља и „савезника“ Српске напредне странке. Нико од њих се радног места неће одрећи без великих ломова. Овај, лако проверљив податак, данас не сме да објави ниједан режимски медиј.

У задње две године, док је Вучић харао, посао дневно губи преко 600 људи, отказе је добило преко 80.000 радника, а без посла је на крају 2014. године, преко преко 50 одсто радно способног становништва.

Недељама је преко „Политике“, „Вечерњих Новости“, „Информера“, РТС-а, Пинка и других медија и „медија“, Вучић обећавао смањење броја владиних агенција, завода, бироа и савета, са 136 на мање од 50, као и укидање функција државних секретара. Многи су после тога поверовали да је тај посао обављен, али…Вучић је и овај пут слагао. Недавно је са екрана државне телевизије, балавећи на папир који му је доставио министар Душан Вујовић, обећао и уштеду од 600 милиона евра. У стварности, јавни расходи су у најкраћем могућем року повећани за 100 милиона евра!

Ако је 2012. године, у мају месецу, опљачкани народ гајио наду да ће се нека нова власт, макар и бивши радикали, суочити са тешким стањем у држави и да ће отворити медије за слободне умове, данас, након две године потпуног информативног мрака, свакоме је јасно да је дошло време за промену. Од врха па наниже.

Вучићеве обмане против реалног живота

„Имам само једно обећање, да ћете већ крајем 2014. видети и осетити да можемо да живимо боље, да смо направили озбиљне реформе, издали лопове, криминалце и тајкуне и да смо бранили и да ћемо бранити Србију увек и на сваком месту“, рекао је Вучић обраћајући се грађанима у Рипњу пред локалне изборе у београдској општини Вождовац. („Вечерње Новости“, 5.12.2013.)

„Ја се надам да ћемо, већ за годину дана, видети светлост на крају тунела“ (Интернет портал, Југмедиа, 1.3.2014.)

„…Пре годину и по дана, две, сви су били против Камерона (Дејвида Камеруна, британског премијера, прим.ред.). Мислили су то је крај, крах, 400.000 људи су отпустили у јавном сектору. Данас имају два милиона људи више запослених у приватном сектору. Имају највећи раст у Европи од 3,4 посто и најмањи број незапослених у историји Велике Британије. Зашто? Рекли су ми „тајм“ (енг. тиме – срп. време). Рекли су ми то само мораш да издржиш. Само останите чврсто уз план. Пре годину и по дана када је готово извесно да падамо и да не можемо да издржимо, ми смо издржали, остали смо „стик ту д плен“ (енг. стицк то тхе план – срп. држите се плана) спровели смо све и на крају смо дошли до најбољих резултата…“. (ТВ Хепи, емисија „Ћирилица“).

Никола Влаховић, Таблоид