Изменама закона комунална полиција као милиција добија већа овлашћења и могућност рада без униформе

Нацрт закона о комуналној полицији, према анализи Инсајдера, предвиђа већа овлашћења од досадашњих, промену имена, али и могућност да поједини комунални полицајци могу обављати „одређене“ послове у цивилу – без службене униформе.

Након скоро четири године најава представника власти да ће изменити закон који се односи на комуналну полицију, Министарство државне управе и локалне самоуправе покренуло је јавну расправу о Нацрту закона о комуналној милицији, како ће се убудуће звати ова служба. Припадници ове градске службе убудуће ће, како предвиђа Нацрт закона, имати овлашћења и да заустављају аутомобиле.

Kомунална полиција формирана је крајем 2010. с циљем да на градским улицама заведе комунални ред. Тада најављени као “зелени редари који ће мењати Србију набоље”, убрзо су, због бројних инцидената, стекли имиџ бахатих комуналаца. У највећем броју случајева доказана су и прекорачења овлашћења.

Истовремено, представници власти најављивали су измене закона и ограничење овлашћења. Нови нацрт, међутим, предвиђа да се списак овлашћења ове градске службе проширује.

Јавна расправа о Нацрту закона о комуналној милицији биће одржана од 15. фебруара до 6. марта 2019. године, а у оквиру ње, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, 28. фебруара биће одржан округли сто у Центру „Сава“ у Београду.

Тако ће, уколико буде усвојен овакав закон, комунална милиција осим досадашњих задатака, пружати и асистенције у извршењима служби у јединицама локалне самоуправе, а помоћ службама пружаће на основу одобрења начелника комуналне милиције. Ово значи да ће комуналци убудуће помагати градским службама при искључењу струје, воде…

Kомунални милицајци такође ће моћи и да заустављају возила иако по Закону о безбедности саобраћаја на путевима и Правилнику, то може обављати само саобраћајна полиција.

Наслов члана 23 Нацрта закона супротан је актуелном Закону о безбедности саобраћаја јер се наводи да је још једно од овлашћења комуналне полиције “заустављане и прегледање лица, предмета и возила”.

Овај члан предвиђа да ће убудуће комунални милицајац, осим претреса лица затеченог у кршењу прописа из делокруга комуналне милиције, моћи да заустави и прегледа и возила који су у непосредној близини или под надзором лица које прегледа.

Kако наводе у Министарству локалне самоуправе за Инсајдер, овакво решење донето је у оквиру Радне групе у којој су се налазили и припадници Министарства унутрашњих послова где је договорено да се сви актуелни прописи правно усагласе са новим Нацртом.

Милицајци без униформе на пословима по налогу начелника

Још једна од новијих ствари коју доноси Нацрт закона о комуналној полицији је и да свој посао комунални милицајци могу обављати и у цивилу. Наиме, како се наводи “послове комуналне милиције могу обављати и комунални милиционари без службене униформе са ознакама, по писаном налогу начелника комуналне милиције”.

Kоје послове, на који начин као и под којим условима ће комунални милицајци радити без службене униформе са ознаком није у закону детаљније описано што свакако отвара простор за бројне злоупотребе ове службе која има и део полицијских овлашћења.

На питање Инсајдера, чиме се гарантује да овај члан закона неће бити злоупотребљен, у Министарству наводе да су механизми контроле и надзора успостављени.

“Надзор и контрола рада (и унутрашња контрола), извештавање о раду као и посебно утврђена дисциплинска одговорност и провере безбедносних сметњи и психофизичких способности комуналних милиционара су механизми који би требало да обезбеде да злоупотребе овлашћења буду минималне“, наводи Министарство за локалну самоуправу у одговору Инсајдеру.

На питање које послове ће милицајци обављати у цивилу имајући у виду да то није дефинисано законом, Министарство каже да се Нацртом закона не издвајају појединачни послови који би могли да се обављају у цивилу, али да је сврха успостављања овакве могућности у рутинском обављању надзора на уобичајеним местима, као што је улична продаја и слично.

Полиција постаје милиција

Још једна новина коју доноси Нацрт је промена имена комунална полиција у комунална милиција и то због недавно усвојеног Закона о изменама Закона о полицији којима је утврђено да право на употребу назива “полиција”, има искључиво Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране.

Зато је Министарство, судећи по образложењу за доношење овог Нацрта које се наводи на крају текста, изабрало да се назив ове службе измени у назив комунална милиција.

Иако се, по упоредној пракси држава у окружењу, ова служба назива “комунални редари” , Министарство је, водећи се чињеницама да служба има и део полицијских овлашћења, одлучила да се комунални полицајци од сада зову комунални милицајци.

“Задржавајући део полицијских овлашћења, према Нацрту овог закона, назив ове службе би требало да и даље осликава ову њихову главну карактеристику тако да је предложено да то буде комунална милиција која, као традиционални назив указује на полицијска овлашћења”, наводи Министарство у образложењу.

Kомуналну милицију осниваће и општине

Министарство као разлог за измену закона који се односи на комуналне полицајце наводи потребу да се комунална милиција образује и у општинама због оцена да су у досадашњем функционисању општина уочене знатне тешкоће у одржавању комуналног реда и обезбеђењу ефикасног извршавања закона из области комуналне делатности.

“Организовање овакве службе и њено функционисање у општинама допринеће како спречавању прекршаја комуналног реда, тако и превентивно деловати на спречавање тих прекршаја. На овај начин се општинама омогућује да, у сарадњи са полицијом и другим субјектима, преузму и реализују сопствени део одговорности за комунални и други ред у општини, а тиме и за безбедан и миран живот својих становника” , наводи Министарство, између осталог, као образложење за измене Закона.

Ново запошљавање комуналних милицајаца?

Иначе, од доношења Закона о комуналној полицији ову службу немају сви градови у Србији.

У Београду је комуналних полицајаца највише – око 300, и то у складу са досадашњим законом да се један комунални полицајац запошљава на 5.000 грађана.

Ове одредбе у новом нацрту закона о комуналној полицији нема што практично отвара простор да се нови број ових службеника запосли.

На питање Инсајдера због чега је укинут члан Закона који је ограничавао број комуналних милицајаца, у Министарству кажу да је то учињено како би се омогућило да свака јединица локалне самоуправе, која се одлучи да успостави ову службу, прилагоди број комуналних милиционара својим потребама и могућностима.

„Ово је посебно значајно, јер се могућност формирања службе комуналне милиције сада отвара и за општине (не само за градове за које је био примерен број 1 на 5000 грађана). Такође, и из разлога што су на снази други прописи који уређују максималан број запослених у јединицама локалне самоуправе, па није неопходно да је број запослених у једној служби посебно уређује“ , додаје Министарство.

Иначе, измене и допуне закона који се односе на комуналну полицију најављивали су надлежни годинама уназад. Већина ових измена нашла се и у Нацрту закона о изменама и допунама Закона о комуналној полицији који је почетком 2016. усвојила Влада али који није стигао до посланика. Овакве измене које су предвиђале повећање броја али и овлашћења комуналним полицајцима у области саобраћајних прекршаја подржао је и тадашњи градоначелник Синиша Мали.

Инсајдер: Kомунална полиција – заштићена од одговорности?

Kомуналну полицију од оснивања, крајем 2010. године, прате бројни инциденти од физичких обрачуна са грађанима приликом контроле нелегалне уличне препродаје, поседовања БусПлус карти, па и до привођење активиста невладиних организација и удружења и спречавања новинарских екипа да обављају свој посао.

Истовремено, Инсајдер је открио бројне незаконитости и нелогичности у раду Kомуналне полиције Града Београда.

Тако је, како смо открили, Kомуналној полицији чија је надлежност да контролише али и да кажњава већину приватних фирми које крше комунални ред, дозвољено и да прима донације од истих тих приватних фирми, а до недавно су незаконито користили службене палице од метала, иако је важећим прописима стриктно предвиђено да службена палица мора бити израђена од гуме.

Упркос бројним пропустима у раду Kомуналне полиције које је Инсајдер објавио и упркос бројним позивима и званичним дописима овој градској служби, наш захтев за снимање интервјуа с начелником ове градске службе Николом Ристићем остао је без одговора.

Инсајдер.нет