Изменама Закона о раду послодавци ће моћи да траже ПОДАТКЕ ОД ЛЕКАРА да виде да ли је радник стварно болестан?!

Привредна комора Србије, у име послодаваца у Србији, предложила је у јуну ове године Министарству за рад да измени Закон о раду тако да се послодавцу омогући да, када је више од 10% радника на боловању, затражи извештај од надлежне здравствене установе и утврди да ли његови запослени основано користе боловање.

Министарство за рад је у одговору на допис навело да ће Привредна комора Србије бити укључена у израду новог Закона о раду, који би требало да се нађе пред Скупштином Србије 2020. године.

„Учестала боловања радника у време пољопривредних радова“

Министарство за рад и Министарство здравља су, према писању Дневника, у октобру 2017. године најавили „појачану контролу боловања запослених“. Министар за рад Зоран Ђорђевић је, како се наводи, закључио да је боловање велики проблем послодаваца у Србији „после разговора са кинеским и турским инвеститорима, синдикатима и Унијом послодаваца Србије“.

Привредна комора Србије, према документацији објављеној на њиховом сајту, у јуну ове године подноси допис Министарству за рад у ком предлаже допуну члана 103. Закона о раду. Овај члан Закона о раду се, иначе, односи на обавештења и начин пријаве боловања (привремене спречености за рад).

У допису Министарству Привредна комора Србије предлаже да се овај члан закона допуни тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу ког би се утврдила основаност привремене спречености за рад сваког запосленог „уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни због привремене спречености за рад већи од 10%“.

Уколико се утврди да је дошло до злоупотребе права на боловање, како пише у предлогу Привредне коморе, послодавац може да запосленом да отказ. Такође, уколико се утврди да је лекар издавао потврде о привременој спречености за рад које нису биле основане, „покренуће се поступак пред Министарством здравља ради изрицања дисциплинске мере против надлежног лекара“, пише у предлогу допуна закона.

Иначе, у важећем Закону о раду, у споменутом члану 103. већ пише да „ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом“.

Привредна комора Србије у јуну ове године објављује и одговор Министарства за рад на њихов предлог у ком пише да је у плану Владе Србије да се нови Закон о раду предложи Скупштини Србије у другом кварталу 2020. године.

„Привредна комора Србије биће укључена у поступак израде текста Закона о раду кроз учешће у раду радне групе и том приликом ће моћи да износи своја мишљења, предлоге и сугестије“, пише у допису.

Ни из Привредне коморе Србије, ни из Министарства за рад нису одговорили на питања Радник.рс о овом предлогу који је поднела Привредна комора.

Радник.рс није добио ни одговор на питање који послодавци у Србији су иницирали и подржали овај предлог Привредне коморе.

Према подацима са сајта Привредне коморе, један од послодаваца који је указао на проблем незаконитих боловања је компанија „Магна сеатинг“ у Оџацима.

У тексту из октобра 2017. се наводи да су представници фирме „Магна сеатинг“ на састанку са представницима Привредне коморе истакли да су проблем „учестала боловања радника када у одређеном периоду, обично у време пољопривредних радова, одсуствује и по 10 одсто радника без оправданих разлога“.

У фабрици „Магна сеатинг“, у власништву аустријске фирме Магна Металформинг АГ која послује у оквиру канадске корпорације Магна Интернатионал Инц, пре недељу дана, према писању медија, одржан је штрајк због ненајављеног умањења зарада.

„Магна сеатинг“ је, према извештавању ТВ Н1, добила субвенцију државе од 4,5 милиона евра. Према подацима са сајта Министарства привреде, овој фабрици је за проширење производње држава на име субвенција у Оџацима исплатила укупно 2.250.000 евра.

Синдикат Независност: Вршење притиска на лекаре

Драгица Мишљеновић виши саветник за законодавно-правна питања и колективно преговарање синдиката УГС Независност за Радник.рс наводи да је од новинара нашег портала први пут чула за овај предлог Привредне коморе да се допуне одредбе закона које се односе на боловање, али да је раније било сличних предлога.

„Унија послодаваца Србије је још током измена Закона о раду 2014. године започела инцијативу која се односи на боловања, чак са идејом да се боловања за првих три до пет дана не плаћа. Навели су да се изгуби много радних сати због злоупотребе боловања. Прошле године је кинеска компанија Хестил, која је власник Железаре у Смедереву (на слици испод), тражила да се пооштре мере у вези са одобравањем боловања. Не знамо шта су тачно предложили, али су захтевали да се смањи број боловања“, каже она.

Мишљеновић сматра да је ова иницијатива Привредне коморе усмерена на рад лекара и да је нејасно зашто се предлажу измене Закона о раду.

„И тренутним решењем у Закону о раду послодавац може да формира комисију и да провери да ли је запослени стварно на боловању или га злоупотребљава. То се често ради у сезони пољопривредних радова када се сумњало да радници злоупотребљавају боловање.Ту комисију формира послодавац, а чине је и чланови комисије. Они би заједно проверавали да ли је тај радник код куће. Овде се у питање доводи рад лекара и врши притисак на лекаре“, наводи она.

Мишљеновић додаје да је веома изненађена одговором Министарства да ће Привредна комора бити у радној групи која ради на изради Закона о раду.

„Привредна комора Србије није социјални партнер и не може бити јер је чланство и чланарина у Привредној комори за послодавце обавезно. Унија послодаваца је, према Закону о раду, социјални партнер који учествује у преговорима и трипартитном дијалогу у Социјално-економском савету јер је чланство у њој добровољно“.

Самостални синдикат: Неозбиљна иницијатива

Душан Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да ни Самостални синдикат није знао за иницијативу Привредне коморе док га није контактирао портал Радник.рс. Према његовом мишљењу, оваква иницијатива није утемељена у чињеницама.

„Привредна комора Србије мора да докаже путем статистичких података да се злоупотребљавају боловања тако што би навела да је у тој или тим фирмама било толико и толико радника и да је било толико боловања, о којим болестима се ради и које институције су издале решења за боловање. Ово је неозбиљно, начин на који се протурају одређене дезинформације како део запослених неће тобоже да ради, него злоупотребљава боловање у дослуху са лекарима и онда прикупљају те потврде“, закључује Вуковић.

(извор: радник.рс)